Pre nekih petnaest godina Džordž Kluni i Bred Pit snimili su film Ocean’s 11 i punili stranice medija svojim zajedničkim pojavljivanjem. Za ljude koje nisu navikli da vide dva muškarca, sama, a ne u čoporu ispunjenom testosteronom, koji uživaju dok bleje zajedno i govore jedan drugom da se vole, prizor je je bio pomalo zbunjujuć. Dovoljno zbujujuć da su morali da naglase da je u pitanju #nohomo odnos, pa je počela masovna upotreba termina bromance, koji je nastao devedesetih. Bromansa (bro – brat, romance – romansa) je bila dozvola da se bude blizak sa svojim ortakom na način koji je za većinu ženskih prijateljstava podrazumevajući.
Ono što je problematično u vezi sa bromansom je što, sudeći prema opisu šta taj odnos zapravo znači i kako se to muškarci u bromansi ponašaju, je za mene, kao ženu, to najobičniji opis bliskog prijateljstva. S tim što se insistira na naglašavanju da nije u pitanju homoseksualni odnos, uz onaj iritantni hešteg #nohomo. Kad sa drugaricom idem u šoping, kada prenoćimo jedna kod druge i pričamo o vezama, a da nismo razvaljene, dok mažemo nokte jedna drugoj i pričamo o svojim slabostima, da li to znači da muškarci pomisle da smo lezbejke? Da li je svet muškog prijateljstva toliko tužan da se o osećanjima priča samo pošle desetog piva ili drugog eksera?
Videos by VICE
Iako pojedini muškarci polako i bojažljivo odbacuju stege toksičnog maskuliniteta, prvo kroz ironično “ljubi brat” i “bebo” najboljim ortacima, a onda i iskreno kroz razgovore o svojim nesigurnostima i strahovima, dug je put do potpunog oslobađanja kad će potpuno opušteni moći da prgrle emocije i razgovoraju o njima. A da im pritom neki prosečan Srbenda ne kaže “nemoj da si žena”. Možda su nove generacije mladih muškaraca odlučile da bolje iskoriste vreme sa svojim ortacima koje vole, dok recimo piju koktel iz sijalice.
Nedavno istraživanje Men and Masculinities koje se pojavilo u SAGE Publishing žurnalu pokazalo je da mladi muškarci danas dobijaju emotivno više iz muških prijateljstava, nego od veze. Super je što su bromanse za njih ispunjujuće, ali pomalo brine činjenica da se i dalje ustručavaju da o nežnim i ranjivim stvarima pričaju sa devojkama.
Omiljeni “bromance par”:
Interesovalo me je šta o tome misle mladi muškarci u Srbiji, pa sam razgovarala sa njima o tome koliko su ispunjavajuća njihova muška prijateljstva i da li su evulirala.
Ivan, fotograf, 28 godina, Niš
Ćao, Ivane, koliko često deliš neke “intimne” stvari sa ortacima?
– Imam nekoliko drugara sa kojima otvoreno pričam o emotivnim stvarima, to su najviše drugari sa kojima imam duga i bliska prijateljstva, pa su to samo jedne od tema o kojima razgovaramo.
Šta misliš o tome što sad često možemo da vidimo momke koji se ljube u obraz dok se pozdravljaju?
– Mene lično ne nervira to neko cmakanje koje neki muškarci praktikuju prilikom pozdravljanja, jer je to neki trend koji se pojavio, a s druge strane drago mi je da muškarci daju sebi za slobodu da izađu iz mačo diskursa.
Ajde sad iskreno, koliko često pričate u svojim bromansama o devojkama, na nežan način, a da se niste olešili od alkohola?
– Mislim da se u današnje vreme više priča o vezama među muškarcima, ono, ozbiljno i kada nisu pijani, ali ponovo, sve to zavisi od stepena bliskosti i međusobnog poverenja.
Da li iskazuješ bliskost sa ortacima emodžijima u dopisivanju?
– Ja lično smajlije i te stvari koristim u nekom šaljivom kontekstu. Imam par drugara sa kojima sam prošao sve i svašta i kojima mogu da kažem bilo šta, pa i da im kažem da ih volim i da mi u životu puno znače i da ne moram da se ograđujem sa #nohomo, jer em znaju da nisam homo, em znaju da govorim šta mislim, pa se ponovo vraćamo na to koliko su ljudi bliski i otvoreni međusobno. Za tu bliskost i otvorenost konkretno, mislim da je veća u današnje vreme nego pre, recimo pet godina.
Uroš, novinar, 26 godina, Beograd
Je l’ se ljubiš sa ortacima kad se pozdravljaš?
– To cmakanje u obraz mi je samo ultra seljački i to je jedini problem koji imam sa tim.
Da li i koliko otvoreno pričaš o vezama sa njima?
– Imam par najboljih prijatelja sa kojima zaista mogu najotvorenije da razgovaram o “emotivnim” stvarima i uopšte svim stvarima koje mogu da nas muče. Ne znam da li je to zato što smo dovoljno odrasli ili je to sasvim normalan put da počneš sa nekim otvorenije da razgovaraš. Imam ortaka koji me svakog dana pita kako sam, češće od keve.
Onlajn komunikacija, da li tu ima srca, smajlića, da li šaljete “ljubi brt”?
– “Ljubi brt” ne šaljem nikad jer mi je isto mega kulovski, ali dešava se da se odjavim uz poljubac, nekad samo kako bih nervirao ljude koji su u fazonu da je to “homo” ili “preterano” ili nešto treće. Mislim da se ljudi dosta plaše da ih neko okarakteriše kao homoseksualce ako oni to nisu. Sećam se kad smo bili na moru ortak i ja, i neki tip je bio sa ribom na plaži i čuli smo ga kako je rekao “Hajde daj ovim pederčićima da nas slikaju”. Ne znam kako smo ostavili takav utisak. Meni je bilo mnogo smešno, ali recimo ovaj ortak je hteo da mu baci telefon u more, što znači da ga je ipak slikao ne skrenuvši mu pažnju na heteroseksualnost haha.
A da li pričate samo o nekim mačo stvarima ili ste malo proširili teme?
– Rekao sam par puta nekim ljudima da mi mnogo znače i mnogo nedostaju, tu negde u prvim mesecima po dolasku u Beograd. To su ljudi koji mi stvarno mnogo znače i sa kojima mi je pre svega uvek bilo zanimljivo i zabavno i onda ih odjednom nije bilo više, pa kada smo ulazili u neke teme o tom “odrastanju”, životnim mukama i sličnim budalaštinama, takve izjave bi isplivale. Nemam problem sa tim da nekom pohvalim košulju ili tako nešto. Pričamo o svemu, teme se suštinski ne razlikuju od onih u ženskim prijateljstvima.
Milan, PR i marketing menadžer, 30 godina, Beograd
Koliko si blizak sa ortacima i o čemu pričate?
-Sa najbližim prijateljima delim većinu stvari, lepih ili ružnih koje mi se dešavaju na emotivnom planu. Iskreno, ja nikada nisam video neku preteranu razliku u muškim i ženskim prijateljstvima, osim toga što sam muška prijateljstva uvek video kao manje “rivalska” nego ona među ženama.
Ljubljene u obraz među muškarcima prilikom pozdravljanja?
– Cmakanje u obraz tokom pozdravljanja je normalna stvar i vidim da to apsolutno svi rade. Od regularnih likova po ulici, do onih za koje bi moglo da se kaže da imaju feminentnije osobine, pa sve do batica sa ćelavim glavama i bicepsima obima 50 centimetara, tipova u obezbeđenju i tako dalje. Ne mislim da je cmakanje ženstveno niti muževno, jednostavno je znak bliskosti i ne vidim da kao takav predstavlja problem niti atak na nečiju muževnost.
A da li recimo ideš u šoping sa ortacima?
– Iskreno, ja sam uvek u šoping više voleo da idem sa ortacima nego ortakinjama. Zapravo imam jednog ortaka kom baš verujem kada je moda u pitanju i najčešće se sa njim, pored devojke, konsultujem kada nisam siguran da li nešto da kupim ili ne.
Priče o vezama sa drugarima, da li se samo svode na kuknjavu i seks?
– Svi muškarci koje ja znam pričaju o tome. Razlika je samo u učestalosti i dubini do koje odu u tim pričama. Ima tipova koji su konzerve, koji retko govore o bilo čemu što ima veze sa emocijama, ali iz mog iskustva ako se dovoljno dugo družite čak i oni imaju momente kada ih emocije nadvladaju i kada saznate dobar deo stvari za koje ste mislili da iz njihovih usta nikada neće izaći. Veliki deo bliskih muških prijateljstava se svodi na priču o devojkama – da li su to partnerke (devojke, supruge i slično) ili samo devojke u prolazu (poznanice, koleginice, kres kombinacije, “neozbiljne” varijante) ali muškarci, barem oni iz mog okruženja, relativno često i relativno otvoreno jedni sa drugima pričaju o tome.
Je l’ lupaš srca ortacima na Fejsu?
– Ja sam možda najgori od svih sa tim emodžijima i srcima u porukama iako za mene nemaju to duboko emotivno značenje. Kao “jaoj poslao mi je lik srce na četu, da li on to mene muva” i slične stvari kojih se heteroseksualni muškarci uglavnom boje više nego nuklearnog rata. Totalno drugačije percipiram kada srce u poruci pošaljem najboljem ortaku, ortakinji koja mi je učinila neku uslugu i pomogla i mojoj devojci. Opet, to zavisi i od čoveka do čoveka; imam prijatelje koje iako znam jako dugo, nekako mi je nezamislivo da sa njima komuniciram tako jer su oni (barem u svojim glavama) ozbiljni, pa im to nije prihvatljivo. Čak niko od njih nije ni najmanje homofob, jednostavno kao “koji kurac bro, kakvi poljupci i srca?” a imam ortake sa kojima je to sasvim normalan mod komunikacije, svi strejtaši. Nema pravila.
A jesi li rekao nekim ortacima da ih voliš?
– Rekao sam nekolicini muškaraca kroz život da ih volim. Ne računajući članove porodice bilo je i par muških prijatelja. To ima raznih značenja, od “hvala ti”, preko “koji si car” do iskazivanja emotivnog stanja prema nekome. Nekada se, više u šali, ogradim sa #nohomo, ali ne toliko često. Ja nisam tip osobe koja voli da se neke stvari podrazumevaju. Kada nekoga volim, kada mi prisustvo, prijateljstvo, energija te osobe znače, mislim da to treba reći i treba ljudima jasno staviti do znanja da vam znače u životu. Zašto uskratiti to nekome samo da sredina ne bi bila u fazonu “jaoj brate oćete sada da usvojite kuče i gledate Sex and the City” zajedno?
Arsenije, student, 21 godina, Beograd
Koja je razlika između tvojih prijateljstava sa drugarima i onih među tvojim drugaricama?
– Muška prijateljstva, prema mom mišljenju, su svetlosnu godinu ispred ženskih. Kao i svi odnosi, postoji uvek pitanje interesa, dvoličnosti i sličnih sranja. Pa ipak, ja nekako imam utisak da su iskrenija. U mom slučaju, drugarstvo je stvar vaspitanja. Od malih nogu mi se u muškom delu familije vrtela ta priča “da se drugovi ne prodaju ni za šta na svetu”.
A kakva su danas muška prijateljstva u odnosu na ono što su bila nekada?
– Ja sam klinac pa ne mogu da ti kažem razliku u odnosu na pre na primer 20 godina. Ono što znam je da mi je smešno to da je tabu, pederski ili kako god to etiketirali, da se poljubim u obraz sa nekim uz rukovanje ili da odem sa ortakom u kupovinu. Razlika u odnosu na ženska prijateljstva je pretpostavljam u tome što za mene, to jest nas, to nije događaj već samo kupovina. Odemo, kupimo i kraj. Kod žena je to, čini mi se, malo drugačije, veći je hajp oko takvih stvari.
Srca, emodžiji, #nohomo i ostale onlajn izjave ljubavi prema ortacima?
– Što se tiče srca i tih gluposti, nikad o tome nisam razmišljao na taj način. Ono, šaljem ih, iz milion različitih razloga. Nisam nesiguran po pitanju svoje seksualne orijentacije pa ne zazirem od emocija prema svojim prijateljima. Pa zbog toga to #nohomo izgleda kao neko pravdanje, a za tim nikako nemam potrebu. Volim koga volim. Svoju devojku, svoju porodicu, svoje drugare. Nema tu neke filozofije. Ljubav je spremnost da trpiš nekog takvog kakav je, zato što je tvoj na neki neobjašnjiv, fizički neopipljiv način. To kako ga etiketiras, tog nekog, to je irelevantno.
Još na VICE.com:
Razgovor sa momcima iz Srbije o tome kako preživeti savremenu ljubav
Pornhub je možda odlično mesto kad imate problem sa depresijom
Niski momci u Srbiji o tome kako se nose sa odbijanjem zbog visine
