Ljudi koji ponovo proživljavaju psihodelične tripove godinama kasnije

o tipa prajita

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Melisa Vitale, dvadesetpetogodišnja publicistkinja iz Bruklina, bila je u teretani i radila vežbe visokog intenziteta u kratkim serijama, kada je prostorija počela da joj izgleda čudno. “Bila sam na rubu iscrpljenosti, ali želela sam da izguram seriju”, priseća se ona. “Odjednom su zidovi počeli da se tope, a pod da klizi”. Vitale je imala flešbek tripa na esidu, koji joj nije bio jedan od najboljih. “Tačno sam znala šta se događa, i polako sam lega na pod i protezala se dok nije prošao”, kaže ona.

Videos by VICE

Filija Dauns, četrdesetogodišnja šamanka iz LA, otprilike jednom godišnje ponovo proživi svoj prvi i jedini trip na esidu, od pre 18 godina. “Vidim zidove ili tapete kako se kreću, ili voda kaplje niz zid, kao što sam videla i ranije, ili se plakati pomeraju”, kaže ona.

Studija iz 2011, u kojoj je ispitano 2679 redovnih uživalaca u Zavisnosti od droge i alkohola, otkrila je da je oko 60,6 procenata njih u treznom stanju iskusilo halucinogenu reminiscenciju tripa. LSD je najpoznatiji po tome što izaziva flešbekove, iako se oni takođe događaju i kada se uzimaju magične pečurke, DMT, i povremeno MDMA, kaže Džejms Đordano, profesor neurologije i biohemije u Medicinskom centru Univerziteta u Džordžtaunu. Uobičajena vizuelna izobličenja koja se doživljavaju tokom flešbekova uključuju percepciju predmeta kao većih ili manjih nego što zaista jesu, pomeranje kontura sa predmeta, i utisak da krajičkom oka vidite neku pretnju.

Iako se o flešbekovima često diskutuje tokom upozorenja na opasnost od droge, ni Vitale ni Dauns nisu bile uznemirene njima. “Originalni trip je bio najneverovatnije iskustvo otvaranja uma i srca koje sam ikada doživela u životu”, kaže Dauns. “Tako da sam uživala i u flešbeku. Bilo mi je zabavno i fascinantno da vidim kako se fotografije i zidovi kreću.”

Međutim, Vitale je imala jedan flešbek dok je vozila, koji joj je izazvao anksioznost. “Kratke bele linije na putu su se pretvarale u zečiće, a pošto sam vozila kasno noću po šumskom predelu gde treba paziti na divlje životinje, to mi je bilo zastrašujuće”, kaže mi ona.

Flešbekovi “mogu da budu uznemirujući i da okinu anksioznost i napade panike, naročito kod pojedinaca sa poremećajem mentalnog zdravlja”, kaže Sal Raihbah, psihijatar specijalizovan za zavisnost rehabilitacionog centra Ambrozija. “Halucinacije mogu da ometaju ili da budu neprijatne, u zavisnosti od situacije. Takođe mogu da se jave i u opasnim situacijama, kao kada neko vozi”.

Takvi neprijatni flešbekovi obično prođu veoma brzo, kaže Đordano. „” dok isprekidani, akutni flešbekovi mogu inicijalno da iznenade i začude nekoga, naročito u početku, obično su veoma kratki i ne užasno intenzivni.”

Međutim, psihodelični flešbekovi mogu da budu i ozbiljniji. Ranije pomenuta studija je otkrila da je 4,2 procenta korisnika psihodelika prijavilo da su ih flešbekovi uznemiravali i onesposobljavali. Ali Đordano veruje da je ovaj fenomen zapravo mnogo ređi. Metju Džonson, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Džons Hopkins se slaže, procenjujući da “jedan među više hiljada korisnika” ima flešbekove koji mu remete život.

Kada hronični flešbekovi utiču na nečiju sposobnost da funkcioniše, to stanje je poznato kao trajni poremećaj percepcije izazvan halucinogenima (HPPD). “Mnogi uživaoci prijavljuju neke kratke vizuelne anomalije koje se javljaju nakon akutnih halucinogenih efekata, ali samo za ogromnu manjinu njih su ovi efekti uznemirujući ili ih dovoljno onesposobljavaju da bi se smatrali za klinički značajne, ili da bi doveli do dijagnoze HPPD”, objašnjava Džonson. “Mnogi uživaoci ove efekte smatraju za benigne i prijatne“.

Nije tačno poznato šta izaziva flešbekove, niti zašto do njih dolazi toliko dugo vremena posle originalnog tripa, ali Rajhbah kaže da bi mogli da potiču od poremećaja neurona koji filterišu našu čulnu percepciju. Flešbekovi esida posebno mogu da budu rezultat načina na koji se LSD vezuje za neurotransmiter serotonin, kaže Đordano. Receptori serotonina zadržavaju molekul LSD-a na mestu tako što ga obgrle, i ponekad se ovaj par molekula krije u nervnim ćelijama. Ako ponovo izbije na površinu, LSD može da dobije još jednu priliku da utiče na mozak, uzrokujući iste promene percepcije koje su se javile tokom originalnog tripa.

Moguće je da promene u protoku krvi (kao one koje se javljaju prilikom vežabanja) i metabolizma mozga mogu da dovedu do toga da jedinjenje LSD-a i serotonina izbije na površinu, dodaje Đordano, što bi potencijalno moglo da objasni iskustvo Vitaleove iz teretane. Flešbekove takođe mogu da okinu “stres, anksioznost, neispavanost, ili razmišljanje o samom tom iskustvu”; kaže Santoš Kesari, neurolog i šef katedre translacione neuronauke i neuroterapeutike u zdravstvenom centru Sent Džons u Providensu. Ljudi koji su na terapiji sa inhibitorima serotonina (koji uključuju određene antidepresive) i oni koji imaju poremećaj u psihotičnom spektru mogu da budu skloniji flešbekovima. Pored toga, redovni uživaoci češće imaju flešbekove nego oni koji uzimaju samo povremeno, ili su uzeli samo jednom, kaže mi Rajhbah.

Triša Istman, osnivačica Psihodeličnih putovanja, zajednice koja organizuje psihodelične sesije, radila je sa ljudima koji su doživljavali i prijatne, i neprijatne flešbekove usled uzimanja 5.MEO-DMT, halucinogena koji se pravi od otrova žabe. Ti ljudi su prijavljivali flešbekove okinute stvarima kao što su kanabis, akupunktura i meditacija. Oni koji imaju negativne flešbekove češće imaju istorijat trauma na kojima rade uzimajući supstance, kaže ona.

HPPD nikada nije prijavljen od stranje subjekata kliničkih studija koje uključuju psihodelike, pa Džonson veuje da potiče od stanja svojstvenih za upotrebu ilegalnih droga, kada su supstance češće zagađene, i kada se simultano uzima više droga i u većim dozama.

Lekovi kao što su oni za epilepsiju, kao i Klonopin, ponekad se koriste za lečenje HPDD-a. Međutim, sporadični flešbekovi obično ne zahtevaju takvo lečenje. Ako doživite uznemirujući flešbek, Đordano preporučuje da podsetite sebe da će najverovatnije brzo proći. “Usredsređivanje na disanje i druge tehnike opuštanja mogu da vam pomognu da povratite fokus i umanjite osećaj anksioznost tokom flešbeka”, kaže on.

Mnogi od klijenata Istmenove su našli odušak od uznemirujućih flešbekova tako što su radili sa somatičkim terapeutima i psihoterapeutima specijalizovanim za integraciju psihodelika. Ona ih takođe savetuje da na flešbekove gledaju kao na priliku za dalji lični razvoj. “Dopustite da tokom reaktivacije budete u stanju otvorene, saosećajne svesnosti”, piše u njenom uputstvu za integraciju. “Vaš um, telo i duh će prirodno obraditi to iskustvo na koristan način, ako mu jednostavno dopustite da bude ono što jeste”.