Kejtlin, iz Filadelfije, potpuno je sigurna da ne želi decu. Nikad. Ni u kom slučaju. „Stvarno ne volim decu – za mene su oni poput bacila, dosađuju i odvratna su mi „, objašnjava ova 19-godišnjakinja. Nije da nije u pravu: ljudi mlađi od pet godina su neuredna, nepredvidljiva stvorenja. Ali, opet, većina odraslih nikada ni ne izađe iz te faze.
Kejtlin se razlikuje od ostalih koji ne vole decu po tome što razmišlja o sterilizaciji. Procedura nije nešto što treba uzeti olako. Radi se o podvezivanju jajnika, čime se sprečava kontakt sperme i jajnih ćelija. Ostalo znate i sami. U Britaniji, i još nekim zemljama, ova procedura se može obaviti pod lokalnom anestezijom, ali je najvažnija činjenica da je konačna. U najmanju ruku, teško je preokrenuti postupak.
Videos by VICE
Moglo bi se raspravljati o činjenici da je ovo izuzetno ekstremna opcija za nekog tako mladog, ali Kejtlin ne menja mišljenje. „Dovoljno sam odrasla da glasam, igram loto i odem u zatvor – zašto onda ne mogu da odlučim da nemam decu?“ pita ona. Argument je dobar, i ona nije usamljena ovom stavu: sve je više muškaraca i žena koji zauvek ukidaju sopstvenu plodnost. Ovaj fenomen, poznat kao „pokret bez dece“, tema je novog dokumentarca BBC-ja, „Mladi i sterilni: moj izbor“, u kojem se istražuje zašto tinejdžeri i mladi u dvadesetim godinama zastupaju izbor da se bude bez dece, a da većina još uvek nema decu.
Jedna od pet žena u Britaniji danas neće nikad imati decu, što je dvostruki skok u odnosu na 1970-te. I pored toga što je broj vazekotomija opao za skoro dve trećine u poslednjoj deceniji, muškarci takođe glasno zastupaju izbor da se ne bude roditelj. Poput 29-godišnjeg Pola Pričarda, na primer, koji je snimljen tokom procesa vazekotomije. „Nikad nisam za sebe mislio kao o ocu“, objašnjava. „Deca nikada nisu bila uključena u moje životne planove.“
Kako se oseća posle procedure? Ima li nekih posledica?
„Možda zvuči malo direktno – ali jedino neobično je što se moja sperma sada širi u dva dela, imam četiri osetljiva dela dole, (umesto dva). Nema nikakvih dugoročnih posledica, imao sam seks posle operacije, sve normalno funkcioniše“, kaže on.
Ljudi koji biraju da budu sterilisani donose odluku iz bezbroj razloga, ne samo iz straha da će slučajno zatrudneti ili postati očevi. Genetika je najvažniji faktor. Kejtlin ima problema sa mentalnim zdravljem i ozbiljan srčani poremećaj koji ne želi da prenese – iako takođe kaže da uživa u sopstvenoj vagini, onakvoj kakva je. Pričard, takođe, čitavog života pati od depresije i dijabetesa tipa 1. „Bilo bi surovo sa moje strane da nametnem detetu istu patnju“, kaže on.
Endi (levo) i partner
Za 28-godišnju Endi, koja ne želi da se identifikuje ni u jednom rodu i za sebe koristi zamenicu oni, izbor potiče iz nečeg jačeg. „Moja majka je zaista nasilna osoba i odbacila me je kad sam bila baš mala“, kaže Endi. „Plašim se da bih se, ako bih imala decu, postala kao ona, jer je materinstvo bilo vrlo surovo po mene. Ne bih želela da moja deca prođu kroz isto iskustvo.“
Endi je izvršila sterilizaciju prošle godine i kaže da je to najbolja odluka koju je u životu donela. „Moje mentalno zdravlje i (telesna) disforija su se mnogo poboljšali. Niko nikad nije sprečavao ljude da imaju decu, pa zašto ona sprečavati one koji to ne žele?“
Ali pronalaženje doktora spremnog da izvrši proceduru je početak teškoća. Pričardu je trebalo 11 godina da bi mu bio odobren zahtev. Kao muškarac u dvadesetim, smatralo se da je dovoljno star da bude otac nebrojeno dece bez provere sa bilo kim. Ali glasno i jasno to zahtevati? Mnogi su mu nudili drugi asortiman lekova, injekcija i raznih sprava, koje bi donele iste rezultate.
„Moj prvi doktor, danas u penziji, tovario mi je gomilu sranja, izmišljenih statistika o tome kako se 90 odsto ljudi koji se odluče na vazekotomiju kasnije kaje zbog te odluke“, objašnjava Pričard. „Sve mi je to govorio jer sam imao 18 godina i nije verovao nijednoj reči koju sam izgovorio.“
„Ta ideja da žene moraju da se udaju, imaju decu – to je potpuno moralno pitanje, zar ne? Život nije samo reprodukcija.“
Stigma oko neželjenja dece je ogromna, ali se čini da je ženama gore. Postoje društveni pritisci, naravno, ali žena koja nema materinski instinkt? To je kroak previše za neke – čudno je, bezosećajno i direktno sebično. Za Endi, koja je rođena kao žena, drugi su imali snažne stavove o njenoj odluci, baš kao i ona sama. „Ljudi osuđuju“, oni objašnjava. „Otišla sam ponovo u bolnicu, nevezano za ovu proceduru, i doktorke su mi držale predavanje o nečemu što sam već uradila.“
Endi smatra da je otpor simptom definisanih rodnih uloga. „Ta ideja, da žene moraju da se udaju i da imaju decu – to je potpuno moralno pitanje, zar ne? Život nije samo reprodukcija. Za mene je to povratak na patrijarhalnu ideju da je rod binarna stvar i, unutar toga, morate da se usklađujete sa setom ‘normalnih’ uloga. Ja sam zaista protiv toga.“
Roditeljstvo nije potpuno isključeno iz Endinih razmišljanja jer, kako naglašavaju, „postoje i drugi načini da se imaju deca, koji ne uključuju izbacivanje iz materice“. Endi pominje usvajanje ili ko-roditeljstvo, kada dvoje ili više ljudi udruže snage sa jednim jedinim razlogom – da imaju dete. Za Pričarda, nema povratka. „Na kraju, radije bih dočekao kraj života žaleći što nisam imao dece nego da sam imao decu i žalio zbog toga“, kaže on. Iako Kejtlin ne mora da brine o kontracepciji sve do novih pregleda za zamenu mokraćnih kanala za četiri godine, sigurna je da će moći da obavi čitavu proceduru: „Ja prosto nemam nijednu majčinsku kost u telu.“
Šta bi rekli ljudima koji smatraju da su 19-godišnjaci, pa čak i 29-godišnjaci, premladi da bi donosili tako konačnu odluku? Koji govore da je to narcistički izbor životnog stila smišljen da večno zadrže sopstveni status nikad potpuno odrasle osobe?.
Kejtlin se glasno ne slaže. „Želim da imam vreme za sebe, vreme sa partnerom, vreme da putujem i vreme da trošim novac na luksuz. I ne smatram da je to nešto loše, uopšte“, kaže ona. „Moja generacija živi u rasturenom svetu. Potičemo iz rasturenih domova, umovi su nam rastureni, baš kao i tela. Mnogi od nas prosto ne žele da se razmnožavaju. Ovo je moj život, i nikog ne povređujem.“
Još na VICE.com
Majke koje se kaju što su rodile decu
Moja buduća deca su gadno najebala
Šta sve morate da uradite u dvadesetim da biste se pripremili za roditeljstvo
Facebooku Twitteru
