Na nekom nivou, svi mi znamo da nam alkohol оštećuje mozak. Naravno, kad stučeš dva-tri pića sa ortacima uvek nešto u tebi govori: “To! Osećam se dobro.” Ali dok piješ, tvoj hipokampus se bukvalno bori za život, a to je deo mozga odgovoran za formiranje novih autobiografskih sećanja.
Jeste, alkohol navodi na radnje koje bismo ionako radije da zaboravimo. Ali postoji tih nekoliko retkih prilika kada on može biti pogonsko gorivo za intelektualnu diskusiju — pokreće kreativno razmišljanje, izaziva trenutke kad vam se pali sijalica, nastaju ideje za sticanje bogatstva. I ukoliko ne uspete da zapišete te eureka trenutke inspirisane cugom, do jutra će verovatno zauvek ispariti (zahvaljujući oštećenju hipokampusa.)
Videos by VICE
Čak i ako imate dovoljno sreće da ih zapišete, vrlo je mala verovatnoća će se ispostaviti kao nešto genijalno. Mnogo je verovatnije da se radi o totalnoj besmislici. Uprkos tome, strašno je zabavno čitati te stvari narednog jutra. I zato smo zamolili neke ljude da nam pokažu svoje telefonske poruke posle izlaska i pokušali da pronađemo izostale komadiće slagalice zauvek izgubljenih trenutaka.
Džes
VICE: Ćao, Džes, kako glasi tvoja beleška u telefonu?
Džes: Ona glasi: “Momak čita velike ljubavne priče i ima dejvojjku i svetebrkszele i ne shvati sve dok u krevetu sam i slušam pesmu do tad ne shvati da on i devojka imaju pravu ljubav.”
Kul. Gde si bila kad si to napisala?
Bilo je to posle izlaska i čula sam neku jako tužnu pesmu kad sam izašla iz kluba, i to me je inspirisalo.
Šta misliš zbog čega je toliko važno zabeležiti te misli kad baš nisi sasvim trezna?
Kad si u klubu, značajne ili važne misli obično ne postoje. Dakle, kad ti nešto zaista smisleno padne na pamet, tvoj mozak prelazi u neku vrstu ekstatičnog turbo pogona. Tvoj prvi instinkt je da tu misao zapišeš. Najbolja stvar u vezi sa beleškama u telefonu — posebno onim koje su zabeležene posle jedan noću — jeste da se nalaziš u trenutku kada ti je mozak najiskreniji i najranjiviji. Nešto ti padne na pamet i ti to zabeležiš, odmah nakon što se desilo. Nema veze da li ima smisla ili je apsolutno nebitno, to je nešto što ti se u tom trenutku javilo.
Jesi li na kraju iskoristila tu ideju i napisala svoju ljubavnu priču? Ne, nažalost, nisam.
Nejtan
Možeš li nam reći kako glasi tvoja telefonska beleška, Nejtane?
Nejtan: Ona glasi: “Ideja za aplikaciju — buđenje na dnevni izbor memova + budilnik.”
Budilnik sa memovima? Molim te, reci nam nešto više o tome.
Smatram da svi vole dobre memove. Mora da sam pomislio: Koji je bolji način da se probudiš ujutro? Umesto da pritisneš dugme za “snuz”, sigurno postoji neki drugi način da započneš dan. Možda da ga začiniš s malo osmeha na licu?
Zašto misliš da je važno zapisivati stvari kad si malo ušljeman?
Ko zna čega ćeš se sećati kad se probudiš nakon večeri provedene u konzumiranju alkohola, tako da moraš da zapišeš sve te gluposti.
Tom
Kako glasi tvoja poruka u telefonu, Tome?
Tom: Ona glasi: “Prikači mikrofon na osobu 48 sati tokom vikend opijanja i sve što izgovori pretvori u usmenu poemu.”
Možeš li da nam to prevedeš?
Praktično bih voleo da nekom prikačim mikrofon i snimim sve te sulude stvari koje se izgovore u gluvo doba noći, kad sve postane neobično, blamantno, iskreno, proživljeno i besmisleno. Bilo bi sjajno sačuvati uspomenu na sve to i preneti drugim ljudima u nekoj vrsti performansa.
Kao u pozorišnom komadu?
Kako god. Pozorišni komad ili može da bude usmena poema. Sve što podrazumeva solilokvij zapravo. Možda bi bilo nepodnošljivo u formi usmene pesme, pa bi kao pozorišni komad verovatno bolje funkcionisalo.
Šta misliš zašto je toliko važno zapisati sve te trenutke kad ti se upali sijalica u glavi dok si pod uticajem alkohola?
Kao pisac imam gomilu ideja koje se samo pojave i nestanu. Naročito kad sam razvaljen i pričam sa ortacima. Ako ih ne zapišem, zaboravim ih, a to su obično najbolje ideje. To su prirodne, čiste ideje na koje se ne prisiljavaš da misliš o njima i obično su bolje, ekspresivnije ideje jer ti je um tada opušteniji.
Tajla
Ćao, Tajla, kako glasi tvoja pijana beleška u telefonu?
Tajla: Ona glasi: “Kul kuvar za pečene — recepti za kuvanje dok si odvaljen.”
Opa, rekla bih da to ima nekakvog potencijala. Kad si to napisala?
Moja prijateljica i ja smo otišle na naše uobičajeno piće i duvku posle posla i obuzela nas je stravična glad. Obično nikad nemamo ništa u kući, ali uvek uspemo da spremimo nešto za klopu. Ona nikad pre nije pravila poširana jaja pa sam joj pokazala kako se to radi. Kad sam krenula da izdavim jaje, ona me je pitala: “Kad znaš da je jaje poširano?” Odgovorila sam: “Oh, pa znaš, kad, ono, počne baš jako da peni!” Odlučile smo da svake noći zapišemo novi recept za Kul kuvar za pečene: Recepti za kuvanje dok ste pijani i naduvani koristeći recepte na koje se oslanjate samo kad ste jako odvaljeni.
Prilično je važno zapisati recepte.
Tačno tako, inače ćete ih zaboraviti.
Kas
Daj da pogodim, da li ova poruka glasi: “Ove nedelje sam naučila jednu veoma važnu lekciju?”
Kas: Tako je!
I kakvu si to lekciju naučila?
Ne mogu tačno da se setim. Ovo je napisano tokom perioda kada sam pila čitavu bocu džina pre deset uveče, tako da je verovatno imalo veze s tim da treba dobro da promislim to s džinom ili preispitam osobu koju sam uspela da pokupim tokom svojih putešestvija po plesnim podijumima.
Misliš li da je važno zapisivati pijane misli?
Nabavila sam svoj prvi ajfon kad sam imala 22 godine, mislim. Nekad sam baš mnogo pila i zaboravljala imena ljudi koje bi trebalo da poznajem, imena stvarno kul noćnih klubova i barova, imena pesama ili tekstove pesama koje sam morala da potražim kad se vratim kući. Zaboravljala bih smešne stvari koje sam čula u sobi za pušače ili prosto neke opšte, svakodnevne stvari.
I tako bih stalno zapisivala sve živo u telefon, kao neku svoju malu ličnu beležnicu da bih to zatekla tamo narednog dana. Jednom sam čak zapisala sve razloge zbog kojih moj bivši partner i ja moramo da raskinemo da bih mogla da uvežbam šta ću reći pre nego što to izgovorim. Najčešće je ono što sam zapisivala bilo veoma smešno. Sad kad sam starija, malko “zrelija” i ne pijem toliko, i dalje je to za mene sjajan način da se osvrnem na ogromne promene u životu kroz koje sam prošla. I neke od najluđih uspomena kojih mogu da se podsetim i smejem se na njih ili plačem — one će uvek biti tu.
Pratite Sem na Tviteru
Još na VICE.com:
Zašto društvene mreže ne mogu da ispune prazninu u našim depresivnim životima
Tražili smo ljudima iz Srbije da nam pokažu poslednju fotku koju su obrisali iz telefona