Ljudi pričaju o najglupljim svađama koje su imali u vezama

Tekst je prvobitno objavljen na Broadly

Ako želiš život koji uključuje ljubav, seks i prijateljstvo, moraš da se navikneš na povremene svađe oko najsitnijih detalja života. Na primer: u početku moje sadašnje veze, pokušali smo da napravimo sos za špagete po porodičnom receptu mog dečka, i dok se sos od paradajza krčkao, pomislili smo da imamo vremena da se kresnemo na brzaka. Nismo biliu pravu. Sat vremena kasnije, sos je zagoreo, nijedno od nas nije svršilo, i na kraju nismo imali ni zadovoljavajuću večeru, ni zadovoljavajući seks. Ali uspeli smo da se žestoko posvađamo oko toga ko je odgovoran za sve to.

Videos by VICE

Ponekad si tokom tih svađa jednostavno napaljen ili gladan; u drugim slučajevima, zagorela večera nam je izgovor da sebi damo oduška za sav bes koji se prikuplja mesecima. „Često su te najsitnije zađevice simptom neispunjenih potreba, duboko ukorenjenih strahova i nesigurnosti, i neizraženih osećanja”, kaže savetnica za veze Efi Blu. „Umesto da priznamo da imamo potrebu za redom i strukturom da bismo se osećali bezbedno, i to tražimo od svog partnera, mi se svađamo oko toga kako stoji toalet papir. Umesto da se uhvatimo u koštac sa težinom razočaranja u sebe zbog toga što smo zaboravili godišnjicu ili neku posebnu prigodu, mi izazivamo konflikt oko toga na koga je red da baci đubre, da bismo skrenuli pažnju sa svog bola”.

Zvuči legitimno. Ali to ne znači da nam saosećanje za najgluplje od ovih svađa koje odvraćaju pažnju s bola neće pomoći.

Kristina: ne mogu da verujem da si to uradio to spomeniku Ronalda Regana

Tokom poslednje godine studija, živela sam u Merilendu, i državno sedište Republikanaca se doselio u zgradu pored moje. To je bila stara kuća od istorijske vrednosti, i oni su postavili bronzanu statuu nasmejanog Ronalda Regana koji maše, u prirodnoj veličini, ali je pod određenim uglom izgledalo kao da pozdravlja nacističkim pozdravom. Jedne večeri smo se posvađali zbog toga što sam propustila sesiju kod terapeuta (još jedna otrovna veza), ali smo sklopili primirje. Vraćali smo se sa neke žurke, a on je postajao sve nervozniji. Dok smo prolazili pored sedišta republikanaca, iznenada je pojurio uz stepenice i brzo skočio na Reganovu statuu. Bila sam toliko uznemirena, da sam otrčala kući i zaključala staklena vrata i urlala na njega da je nepristojno ljudsko biće i da bi trebalo da ide kući (Očigledno je da smo pili alkohol). Kada sam se sledećeg jutra probudila, on se nekako obreo u mojoj spavaćoj sobi i u rukama je držao dva boce crvenog Getorejda, i sve je bilo (privremeno) zaboravljeno.

Nejtan: ne valja razmenjivati poruke

Jednom je došlo do nekog kvara na mreži kada smo moja žena i ja razmenjivali poruke, i delovalo je kao da namerno tupavo odgovaramo jedno drugome. Kada sam posle toga došao kući, bio sam u fazonu, „Jebote, Ket, šta je bilo? Samo sam želeo da znam šta želiš za večeru, a ti mi šalješ neodređene poruke”? A ona mi je odgovorila, „Ja? Ti meni ne odgovaraš na pitanja”!

Sejbl: nekompatibilni literarni ukus i čovek koji se užasava grickalica

Jedan moj bivši je briznuo u plač zato što sam ga pitala šta mu je – u poslednje vreme se ponašao čudno – i on je priznao da se brine zbog toga što ne volimo iste knjige i filmove, i da je to „na duge staze jedino što je bitno”. Takođe se plašio da ću da se ugojim i da ću početi manje da ga privlačim, zato što stvarno volim grickalice.

„Dok smo prolazili pored sedišta Republikanaca, iznenada je pojurio uz stepenice i brzo skočio na Reganovu statuu.”

 

Raskinuli smo oko tri meseca posle toga, ali ne pre nego što je svoj govor za raskid ukrao iz jedne epizode Radiolab-a. Kada bih mogla to da ponovim, ne verujem da bih mogla bolje da reagujem, a to je bilo da polako izađem iz sobe, bez reči. Stvarno sam ponosna na činjenicu da sam, čim sam shvatila šta se događa – da izgovara replike iz epizode Radiolab-a o vezama i raskidima dok raskida sa mnom – mirno sam pokupila jedine dve svoje stvari iz stana tog tipa (u pitanju su bile knjige), obula se, i rekla, „Pa… vidimo se”.

Zak: Kako se usuđuješ da me lažeš oko krađe bundeve?

Kada sam se prošle Noći veštica vraćao kući, zgrabio sam malu bundevu sa praga svojih komšija, prošvercovao je u kuću ispod majice, i stavio na stočić u dnevnoj sobi. Kada je moja devojka to ubrzo primetila, pokušao sam da se pravim kao da ta bundeva stoji na tom stolu još od pre dve godine, kada smo se uselili. Svađa o „prevari” koja je usledila je trajala do zore.

Kao i prilikom svake naše svađe, i tada smo prethodnih pet sati pili. Sada smo u braku.

Patrik: previše kafe

Žena sa kojom sam se viđao i ja smo otišli na branč, i naručili smo dve kafe. Konobarica je pitala da li želimo male, ili velike kafe. Ja sam bio mamuran, i stvarno mi je bila potrebna kafa, pa sam rekao „velike”. Razgledali smo jelovnik, i nij bio baš dobar. Konačno, konobarica se pojavila sa dve džinovske krigle kafe. Sve je odjednom pokuljalo iz mene; pogledao sam cenovnik i video da te dve kafe koštaju 16 dolara, i insistirao sam da smesta odemo odatle i ne platimo. Moja devojka se opasno naljutila – urlala je na mene na ulici.

Dina: to što voliš mušku odeću ne znači da si bolji od mene

U redu, ovo je moja krivica, osim činjenice da je on na početku veze nonšalantno s nipodaštavanjem komentarisao moj osećaj za stil, što je kod mene ostavilo trajni utisak, a njega to nije doticalo. U svakom slučaju: pre par nedelja, moj dečko i ja smo bili pri kraju večernjeg izlaska na kome smo pili, a mene su cipele baš žuljale na petama. Dok smo silazili u metro, ja sam napomenula – dobrodušno, kakva sam i inače bila cele večeri – da me bole noge. Takođe sam lamentirala nad činjenicom da zaista nemam nijedne dobre cipele. Ali umesto da finim i brižnim tonom odgovori da sam lepa i da je tužno što me bole noge, moj dečko je odgovorio sledećim rečima: „Cipele su ti potrebne otkako smo počeli da se zabavljamo. Jednostavno kupi cipele!”. On se smejao, ali ja sam odlepila – osećala sam da se u tonu njegovog glasa čuje da misli da sam idiot zbog toga što nemam cipele, i da mi govori da su cipele koje imam loše (Samo da se zna, cipele koje sam nosila me nikada ranije nisu žuljale, i bile se kul – starinske!). Takođe sam pomislila da je njegov komentar način da mi kaže da mrzi moj stil odevanja. Celog puta do kuće sam penila o tome kako on misli da je intelektualno superiorniji od mene zato što voli mušku odeću.

Sledećeg vikenda smo otišli u grad i ja sam kupila tri para cipela, i on je sada srećan.