Mladi koji su zarazili svoje najbliže kovidom pričaju o posledicama

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Netherlands.

Nikako nije lako kad si mlad. Obično se krpiš da platiš školovanje, renta za stan je preskupa, a pronaći posao je gotovo nemoguće ako nemaš makar pet godina relevantnog radnog iskustva. A onda je došla 2020. godina i suočila nas sa potpuno novim problemom: svakodnevnim strahom da ćemo sopstvenu porodicu ubiti kovidom.

Niko ne želi da bude odgovoran za to što su mu roditelji završili u bolnici, tako da sam i ja izbegavala da posećujem svoju porodicu što sam više mogla protekle godine. Ipak, pre dva meseca, nakon što sam sa njima provela nekoliko dana, morala sam da budem u samoizolaciji tri nedelje. Ironično, moja mama je dobila virus na poslu i zarazila sve nas. Na svu sreću, nikome nije bilo jako loše.

Ipak, nije svako takve sreće. U toku prethodnih godinu dana, ljudi su prenosili virus svojim ljubavnicima, porodici i prijateljima, a da nisu to ni znali, ponekad sa ozbiljnim posledicama. Razgovarala sam sa troje ljudi o tome kako izgleda kada zaraziš nekoga koga poznaješ, ali i kakve posledice mogu da uslede posle toga.

Tes* (27)

Bila sam van grada za vikend kada se mojoj prijateljici zapušio nos. Ona je pomalo hipohondar i od tog trenutka nije želela da mi priđe bez maske. Sećam se da sam mislila da preteruje. Ipak, njen instinkt je bio ispravan. Testirale smo se i obe smo bile pozitivne.

Odmah sam pretpostavila da je i moj dečko pozitivan, ali nisam bila sigurna za svog tatu i maćehu. Videla sam tatu dan ranije pre nego što sam počela da imam simptome, i to jer je on išao na operaciju ugradnje bajpasa. To je bila zahtevna operacija i on je zaista želeo da me vidi pre nje. U trenutku kada je on izlazio iz sale, meni su stigli rezultati. Maćeha je odmah obavestila bolnicu i tatu su stavili u izolaciju. Tada sam se zaista uplašila. Moj otac ima šezdeset godina, gojazan je i oporavlja se od operacije. Zaista sam mislila da sam ga ubila. Na neku foru, test je pokazao da je negativan, ali se moja maćeha razbolela sledećeg vikenda i provela naredna dva meseca u bolnici.

Moj tata i moja maćeha mi se od tada bukvalno nisu obratili. Stvarno su bili ljuti. Oni smatraju da sam bila neodgovorna, ali ja nisam uradila ništa drugo nego igrala karte u kućici na selu. Teško je kada ljudi misle da si namerno sebe i druge stavio u opasnost. Mediji takođe ne pomažu. Oni čine da zvuči kao da se možeš zaraziti samo ako kršiš pravila, ali to tako ne funkcioniše. Moj tata i ja smo na kraju uspeli da razgovaramo o tome, ali se ove godine nećemo videti za praznike.

Stefi* (22)

Mesecima sam poštovala pravila, bez pogovora. Ipak, na leto, čak su i neki propisi popustili, a meni se išlo na žurku. Sa nekoliko prijatelja sam otišla na ilegalnu žurku na brodu. Nekoliko dana kasnije, jedan od njih me je zvao i rekao mi da ga boli grlo; išao je da se testira. Osim toga što sam bila mamurna, nisam se osećala posebno loše.

Nekoliko dana nakon žurke počeli su da me bole mišići. Mislila sam da je za to zaslužan trening. Ipak, kako se vikend približavao, meni je bilo sve gore, ali pošto nisam išla na posao i pošto smo pili svaki dan, za simptome sam optuživala mamurluk. Iz ovog ugla mi je očigledno da su u pitanju bili simptomi kovida, ali sam mislila da mi se samo čini da mi nije dobro. Kada je još mojih prijatelja ispoljilo simptome, i ja sam se testirala.

Rekla sam svom dečku šta se dešava, a on je tada bio na poslu u restoranu. Poslali su ga kući odmah i sledećeg dana se testirao. Kada nisam osetila ukus supe te večeri bila sam sigurna da sam se zarazila. Oboje smo dobili pozitivan rezultat. On je imao razumevanja, ali sam se ja osećala užasno. Restoran u kome je radio morao je da se zatvori na dve nedelje, a pandemija je već bila nanela štetu. Onda je i moj tata završio u bolnici - iz razloga nevezanih za kovid – ali ja zbog izolacije nisam mogla da ga vidim i budem tu za njega.

Zaista sam osetila posledice svojih dela. Otići na žurku je bila zaista loša odluka, ali nikada nisam mogla ni da zamislim koliko će loše na kraju sve ispasti. Mesec dana kasnije se ponovo dešavala ista žurka i jedan prijatelj me je pitao da li dolazim. A, to nikako.

Lars (26)

Moja devojka je dobila uzorak parfema dok je bila u šopingu sa svojom mamom i shvatila da ne oseća miris. Prvo je mislila da je umislila, ali je i grlo počelo da je boli nekoliko dana kasnije, a kada je dobila i temperaturu, znala je šta se dešava.

Nekoliko dana nakon što je ispoljila simptome, saznao sam da je još jedan moj kolega takođe ispoljio simptome. Bio sam najbliži njemu, tako da mora da sam ga ja zarazio. Njegova žena i trogodišnja ćerka takođe su se zarazile. Bilo je loše, mentalno sam se pripremao na to da su se zarazili i njegovi roditelji - baka i deka njegove ćerke - ali se virus na svu sreću nije proširio dalje. Sada je i kod njih sve u redu.

Moj šef i dalje ne želi da se vratim na posao, jer i dalje puno kašljem. Bezbednost je, naravno, na prvom mestu, ali mi nije lako. Prošle nedelje sam rođendan proslavio samo sa svojom devojkom. Gledali smo neke strimere, a preskočili tortu i suši. Ionako ne mogu da osetim ukus.

*Imena su izmenjena.