Zašto ti se pegla kada krene da te radi MDMA

U pop kulturi slabo ima realističnih prikaza MDMA. “Stručnjaci” nas navode da verujemo da ćeš od jednog kristala imati želju da popiješ toliko vode da ti se udave svi organi, dok mejnstrim filmovi i TV prikazuju MDMA kao opasan halucinogen, od koga možeš potpuno da poludiš.

U stvarnosti, MDMA te samo tera da đuskaš godinama, da ćaskaš o gomili stvari koje su inače krindž („ne ozbiljno, slušaj, toliko te volim“) i – često – da se osetiš nekako bolesno. U stvari, anegdotski, čini se da mnogi ljudi povraćaju svaki put kada krene da ih pere MDMA. Drugi povraćaju ako uzmu previše, ili ako je MDMA posebno jaka, ili ako ga kombinuju sa pušenjem.

Ali zašto se to tačno događa? Zašto MDMA može da izazove da doručak ostaviš u nečiju saksiju na kućnoj zabavi?

Nik Hikmot, vođa za rane intervencije u britanskoj dobrotvornoj organizaciji za We Are With You, kaže da verovatno postoji više faktora iza MDMA zbog kojih neki ljudi povraćaju.

„Na osnovnom nivou, unosimo supstancu koja menja način na koji se osećamo“, kaže on. „Pomalo kao kada uzimate paracetamol na prazan stomak, ili bilo koji lek, hemijski ili čak kad samo pijete. Nekad je do toga što sadrži lek i način na koji to stupa u interakciju sa crevnim zidom i polako se kreće kroz krvotok”.

Opšta anksioznost takođe može biti faktor za neke ljude, kaže Hikmot. „Posebno kod mladih, uzimanje droga može izazvati anksioznost“, kaže on. „Čak i ako ste iskusan korisnik MDMA, to može biti nervozan osećaj koji se ponavlja u stomaku. Svi smo različiti i nekim ljudima će možda trebati malo podrške da se smire".

Ali šta je tako mučno u vezi sa MDMA – za razliku od nečega kao što je kokain ili spid, na primer? Iako ne postoje studije koje se odnose na to zašto bi MDMA posebno mogao da dovede do povraćanja (to doduše nije super hitna tema), vredi istaći da lek deluje tako što povećava proizvodnju serotonina u našem mozgu. Serotonin takođe stimuliše deo mozga koji kontroliše mučninu.

Studije su pokazale da povećana proizvodnja serotonina uzrokuje probleme sa gastrointestinalnim traktom i mučninu koja mnoga doživljavaju dok ste na SSRI antidepresivima. Imajući to na umu, logično je da se možda osećamo malo bolesno sa toliko serotonina koji puca oko našeg mozga.

„Zaista je prilično jednostavno“, kaže profesor Dejvid Nat, neuropsihofarmakolog i predsednik organizacije Drug Science. „MDMA oslobađa serotonin i ima mnogo serotonina u ćelijama creva. Serotonin je zaštitnik i izaziva povraćanje. Vidite to sa SSRI i bilo kojim serotonergičkim agensom."

„Moj mentor je govorio da je serotonin kao ulje u automobilu“, nastavlja on. „Čini da se sve odvija glatko. Dakle, serotonin čini da creva radi nesmetano, mozak radi glatko, održava sve na pravom putu. Ali ima i ovu posebnu ulogu, a to je da vas natera da povraćate ako ste se otrovali. Dakle, ako uzimate mnogo MDMA i oslobađate mnogo serotonina, to je isto kao da ste dobili Cisplatin [lek za hemoterapiju]“.

Zanimljivo je da postoje neki lekovi – kao što je Ondansetron, koji koriste pacijenti sa hemoterapijom – koji blokiraju serotoninski receptor 5-HT3, što znači da pacijent manje oseća mučninu. Nat, međutim, kaže da nikada nije čuo da je neko eksperimentisao sa 5-HT3 blokatorom da spreči mučninu kada je na MDMA. „To bi bilo veoma teško uraditi zbog nelegalnog statusa“, ​​kaže on. A za naučnike „to nije značajno naučno pitanje“.

Kada je reč o realističnim savetima za sprečavanje povraćanja kada ste na MDMA, zapravo ih nema – osim da uzimate manje MDMA ili ga ne uzimate uopšte. Hikmot kaže da bi to moglo pomoći da se pobrinete da imate pun stomak, ali čak ni to nije sigurno.

„Možda bi trebalo da razmisliš o tome da jedeš dobro pre nego što uzmemo ekstazi, jer ćeš plesati okolo i treba ti malo goriva“, kaže on, „ali to bi takođe moglo da izazove neke stomačne smetnje, u zavisnosti od toga šta pojedeš”.

Ipak, povraćanje „nije nužno crvena zastavica“, dodaje Hikmot. „Ako bi neko rekao da je jednom ili dva puta osećao mučninu kad je kretalo da ga radi, držao bih ga na oku kao prijatelj ili kao doktor i proverio da li je dobro. Ali bih tražio znake kao što su pregrevanje ili ubrzan rad srca ili konvulzije pre nego što bih potražio pomoć”.

Ali malo mučnine? Nije kraj sveta. Samo proveri da nisi nasred plesnog podijuma. Ili realno, bilo gde van toaleta.