Ovaj čovek koristi voće i povrće da bi stvorio odvratne zvukove za horor filmove

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Netherlands.

Ne biste odmah primetili umetnost Ronija van der Vera kada biste gledali filmove na kojima je radio. On je zvučni umetnik, neko ko stvara zvukove koje čujete u filmovima. Od šuškanja tepiha do koraka koji se približavaju i škriputavih vrata, Van der Ver je radio na projektima za Netflix serije Rise of Empires: Ottoman i Ares, kao i za poznati film The Lobster. Većinu zvukova koje je stvorio nije ni trebalo da primetite, ali njegova specijalnost je stvaranje zvukova od kojih ćete se instant naježiti.

Kada sam ga pozvala preko Skajpa, shvatila sam da on savršeno dobro zna kako da učini da vaše omiljene scene iz horor filmova ožive.

VICE: Hej, Roni. Koji je bio prvi zvuk koji si pokušao da stvoriš?
Roni van der Ver: Kada sam počeo da studiram Tehnologiju muzike, morao sam da snimim zvukove za horor film kao jedan od zadataka. U toj sceni, nečiji prst je bio otkinut. Pokušavao sam da stvorim taj svuk time što sam kombinovao slojeve različitih zvukova. Shvatio sam da mi se jako sviđa taj posao, kao i da sam dobar u njemu.

Da li gledaš odvratne snimke na internetu kako bi shvatio kako šta zvuči?
Ne. Realnost je često manje spektakularna u odnosu na zvukove iz filmova. Skoro sam prisustvovao uličnoj tuči u Amsterdamu, i iskreno, čuo sam samo povike, a ne udarce. Zvukovi koje mi pravimo za filmove su preglasni - želimo da gledalac oseti koliko je jak udarac bio i koliko boli.

Okej. Ali, kako znaš kako zvuči kada neko, na primer, otkine nekome ud?
Mnoge filmadžije stvarale su zvukove za filmove pre mene, tako da znam kako bi nešto trebalo da zvuči. Obratite pažnju na to šta se dešava kada se nekome otkine prst. Prst je manji od ruke, tako da zvuk treba da bude viši i oštriji. Postoje kosti, žile, koža, tako da treba snimiti zvukove svakog od njih pojedinačno kako pucaju i onda ih ukombinovati. Celer je sjajan za kosti, na primer. Praziluk je krckaviji, savršen za prste. A taj mesnati, sočni zvuk dobija se smrskavanjem paradajza u ruci.

Koje zvukove je najteže imitirati?
Suptilne zvukove, zato što se lako primeti kada su onakvi kakvi ne treba da budu. Ukoliko neko češka bradu, morate snimiti isti tip dlake. Isto je i za pisanje - trebaju vam isti papir i olovka. Skoro smo radili na filmu gde je protagonista stidljiv i nesiguran na početku, ali kako se kraj bliži, postaje sve samouvereniji. U tom slučaju, promenili smo zvuk njegovih koraka, tako da se razvoj lika i čuje.

Znači, i ti igraš ulogu u stvaranju priče.
Da. U filmu The Lobster postoji scena gde lik udara glavom o sto, kako bi izazvao da mu krene krv na nos. To je bilo zabavno snimiti. Udarao sam rukom o sto i lomio vezu celera na pola. Kada se ta dva zvuka spoje, scena je mnogo upečatljivija.

Poznat si po odvratnim zvukovima, kao što je krv koja kulja ili lomljenje kostiju. Šta je bio najodvratniji zvuk koji si ikada stvorio?
Za seriju Ares pravili smo zvuk nokta koji neko čupa. Izgledalo je odvratno, ali zvuk koji smo napravili bio je daleko gori. Koristio sam pistaće. Kada im se polomi ljuska, dobije se zvuk kao da je nokat iščupan iz kože. Kombinovao sam taj zvuk sa zvukom ljuštenja mandarine. Zvuk se na kraju sastojao iz četiri sloja, i zvučao je baš onako kako sam ga zamislio da zvuči.

Da li ti je posao nekada naporan?
Da, ali kada radim, ni ne primetim to. Jednom sam pravio zvuk krvavog komada gaze koji se izvlači iz nosa. Morao sam da snimam iz nekoliko tejkova, i u jednom trenutku, moj kolega je rekao: “Možemo li da požurimo? Ne mogu više da izdržim.”

Da li je postojao zvuk koji nisi želeo da stvoriš?
Ne. Ipak, kada sam radio na irskom filmu Mammal, režiser je želeo da kupimo mrtvo prase i da ga udaramo štapom kako bismo rekreirali prebijanje, ali ja to nisam želeo. Umesto toga, kupio sam vreću za udaranje i obmotao je kožnom jaknom. Uspelo je. Takođe smo kupili pile iz mesare i izudarali ga, ali to nije zvučalo bolje od vreće za udaranje.

Ne morate koristiti pravo meso. Radio sam na dokumentarcu gde se vidi kako se dere srndać. Odlučili smo da ovaj zvuk imitiramo koristeći voće i povrće. Kada nož seče jelensku kožu, ja sečem patlidžan.

Da li spavaš dobro noću?
Pa, postao sam malo osetljiviji na zvukove, uključujući i zvukove koji me nerviraju, i to ne mogu da isključim kada legnem u krevet. Ipak, ta osetljivost ima svoju pozitivnu stranu, jer ja učim iz stvarnog sveta.