Magnum Photos je najprestižnija foto agencija na svetu. Sada je stara skoro 70 godina, a predstojeći rođendan će proslaviti objavljivanjem gomile radova koji su njeni fotografi napravili u „savršenom trenutku.“

Ovi umetnici su odabrali svoje radove koji otelotvoruju empatiju i povezanost povodom Square Print rasprodaje pod nazivom „Stanja srca: O empatiji i povezanosti u fotografiji“ – na kojoj možete da kupite potpisane printove Magnumovih fotografa za po 100 dolara.

Videos by VICE

Od fotke vatrometa Brusa Dejvidsona na Koni Ajlendu do Dejvid Alan Harvijevih francuskih tinejdžera koji puše i ljube se, sve ove fotografije imaju priču o empatičnim trenucima. Ispod je nekoliko fotografija iz ove serije.

Džonas Bendiksen

„Ovu fotografiju sam napravio u Kvikiktarjuagu, malom selu na severu Kanade. Tokom 2004. sam bio na zadatku za nemački časopis. I dok je lokacija bila neverovatna, priča koju sam radio za časopis je bila pomalo mračna. Sa novinarom su me poslali da prikažemo mnoga socijalna pitanja koaj ovde predstavljaju problem. Različite generacije su imale problem da se međusobno razumeju, pre svega zbog pojave interneta, televizije, upotrebe droge i generalnog osećaja izolovanosti koji je ugrozio tradiciju lova i ribolova.

Tokom dve nedelje koje sam bio tamo, borio sam se sa osećajem potpunog stranca koji je poslat da zabeleži vrlo privatne stvari. Istovremeno sam bio i opčinjen dok sam posmatrao svakodnevne rituale koji su se odvijali u toj lepoti oko nas.“

– Džonas Bendiksen

Brus Dejvidson

„Ponekad fotografije ne pričaju priču, prosto oslikavaju. Izražavaju osećanja, povećavaju znanje. Fotografije mogu da izazovu strast, lepotu i razumevanje. A ponekad i ljubav.“

– Brus Dejvidson

Pol Fusko

„Ovu fotografiju sam napravio sa voza koji je prevozio posmrtne ostatke Roberta F. Kenedija od Njujorka do Vašingtona. Pored pruge se okupilo oko 2 miliona ljudi koji su došli da vide povorku. U publici je bilo svakakvih ljudi; rasna borba Bobija Kenedija ga je za mnoge označila kao „belca kome je crna Amerika najviše verovala“. Ljudi na ovoj fotografiji su imali jaku vezu sa Kenedijem i dobar razlog da naprave znak, stoje na vrućini i oproste se od čoveka koji im je pružio nadu.“

– Pol Fusko

Heri Grujert

„Tokom božićnih praznika smo bili u Veneciji. Jedno jutro, moja ćerka Marieke, koja je tada imala deset godina, nije želela da ustane iz kreveta, nije bila raspoložena. Od kada su se moje dve ćerke rodile fotografisao sam ih u crno-beloj tehnici jer sam mislio da su takve slike direktnije. Ali sam tog dana zbog svetla, atmosfere i trenutka, odabrao film u boji.“

– Heri Grujert

Piter VanagtmeL

„Rejmonga Habarda sam upoznao u jesen 2007, u Vašingtonu. U to vreme se oporavljao u Walter Reed vojničkom medicinskom centru nakon što je u Iraku izgubio nogu. Ja sam dve godine radio u Iraku i Avganistanu i trebalo mi je da napravim pauzu. Privukla me je Rejmondova inteligencija i šarm i počeli smo da se družimo. U početku sam ga stidljivo fotografisao. Nakon nekog vremena mi se nasmejao jer je primetio da oklevam i rekao mi da fotografišem šta i kako želim.

Počeli smo da provodimo puno vremena zajedno. Nakon nekoliko meseci je bio otpušten iz bolnice i preselio se u mali rodni grad Darijen u Viskonskinu. Par nedelja kasnije sam mu se pridružio. Zajedno smo se zabavljali, pušili previše cigatera i pričali o svemu i svačemu. Jednog dana me je pitao da napravim porodični portret. Voleo je Ratove zvezda i želeo je da pozira sa sinovima i svetlećim sabljama. Otišli smo do obližnjeg kukuruznog polja i napravili nekoliko fotografija. Žao mi je što nisam napravio više. “

– Piter Vanagtmel

Dejvid Alan Harvi

„Radio sam priču o Francuskoj za Nacionalnu Geografiju. Odlučio sam da ne želim da predstavim istorijsku Francusku već modernu, mladu. Francuske tinejdžere. Zato sam uradio što i uvek radim: smanjio sam vidik. Odabrao sam jednu grupu pariskih tinejdžera koji su blejali zajedno. Nekoliko nedelja sam proveo sa njima. Išao sam u školu sa njima, blejao sa njima, gledao ih kako uspevaju i kako prolaze teške trenutke.

„Džudit, sa cigaretom, je bila vođa. Uvek postoji vođa. Bio sam posebno zadovoljan ovom fotkom. Napravio sam je na dan kada su diplomirali na Seni ispred kuće Henri Kartije- Bresona. Uvek sam se vodio Kartije-Bresonom, čak i kada sam slikao u boji tokom ovog perioda. Očigledno je da sam se spojio sa ovim mladim Francuzima. Bili smo poput porodice.

– Dejvid Alan Harvi

Suzan Meiselas

„Sećam se kada sam upoznala Prince Street Girls, kako sam nazvala malu grupu mladih Italijanki koje su svakog dana blejale na istom uglu. Ovo su Di i Lisa koje su pozirale za mene, ili za njih same. Bile su prave drugarice rođene istog meseca, prosto su se uklopile. Zajedno su odrastale u Maloj Italiji i uvek su bile zajedno – u školi, na ulici… Ovo prijateljstvo sada traje već 50 godina.

„Tada sam bila strankinja koja nigde nije pripadala, ali su me ove devojčice videle i viknule: ‘Slikaj! Slikaj! Godinama sam bila njihov tajni prijatelj, a moj stan je postao tajno skrovište kada su napuštale svoj ugao što su im roditelji zabranjivali. Nastavila sam da ih fotografišem kako su rasle, pogotovo nakon što sam se vratila iz inostranstva gde sam fotografisala ratove. Kada ovo gledam podsetim se koliko je bilo teško uskladiti moja dva života – porodicu i prijatelje kod kuće i život fotografa na putu. Bilo je to često dosta bolno razdvajanje, ali nikada zbog njega nisam zažalila.“

– Suzan Meiselas

Džerom Sesini

„Na mnoge načine sam povezan sa Meksikom koji me je u poslednjih deset godina stalno privlačio. Kao što sam i napisao u svojoj knjizi The Wrong Side: Living on the Mexican Border (Contrasto, 2012), u kojoj se našla i ova slika: ‘ Uznemirujući pejzaž, sivi svet radnika u fabrikama. Betonski blokovi. Plaža bez mora. Tiha deca ugušena svojim kapuljačama spuštene glave. Poput staraca se vuku kućama.“

– Džerom Sesini

Denis Stok

„U nekom smislu, ova fotografija Džejms Dina je priča o nepripadanju. Ovo je slika buduće zvezde u trenutku tranzicije: Glamurozni profil se nikako ne slaže sa pozadinom farme u Indijani. Postoje ti trenuci u životu kada nismo sasvim sigurni gde pripadamo i svi treba takve odgovore da potražimo. Denis je uspeo da uhvati takav trenutak. Možda je zato Džejms Din voleo ovu fotografiju; zapravo, često je pričao kako je ovo njegova fotka sa najboljom kompozicijom. “

– Suzan Ričards, žena denisa Stoka

Konstantin Manos

„Ova fotka je napravljena u prodavnici sladoleda u Majami Biču 2003. Ušao sam da kupim sladoled i zatekao ovog čoveka kako mirno spava u uglu. Cela scena je bila vrlo lepa i mirna.“

– Konstantin Manos

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu