U utorak popodne, potop neverovatnih razmera je pogodio jedan od najmnogoljudnijih regiona Kine. Putnici na liniji br. 5 podzemne železnice u centralnom gradu Džengdžou našli su se zarobljeni u putničkim kolima dok se poplavna voda slivala u podzemne tunele i punila voz.
Za nekoliko sati mutna voda svima je stigla do vrata. Neki putnici su u panici počeli da plaču. Samo disanje je postajalo problem nekima jer su desetine ljudi sada delile sve manji džep vazduha, prema izveštajima nekoliko preživelih.
Videos by VICE
„Poslala sam poruku majci: „Mama, mislim da neću preživeti, bojim se“, napisala je jedna preživela u postu na društvenoj mreži Weibo, koji su državni mediji podelili. „Bila sam na ivici sloma“.
Najmanje 25 ljudi je poginulo u poplavama u Džengdžou, a među njima i 12 u poplavljenom metrou, saopštila je vlada u sredu. Užasne slike i očajnički pozivi stanovnika Džengdžou za pomoć na mreži šokirali su celu Kinu i otvorili pitanja o spremnosti grada za budućnost u kojoj će takvi ekstremni vremenski događaji postajati sve češći.
Na Džengdžou, glavni grad provincije Henan, od subote do utorka, pale je oko 65 cm kiše – skoro onoliko koliko padne u tom gradu tokom cele godine. Lokalni meteorološki zavod rekao je da se takav pljusak susreće samo „jednom u hiljadu godina“.
Kiša je bila pogubna za mnoge od miliona stanovnika Henana. U bolnici sa skoro 10.000 pacijenata u utorak je došlo do nestanka struje, zbog čega su medicinski radnici morali da koriste ručne pumpe za davanje kiseonika pacijentima.
Vozovi su bili prisiljeni da se zaustave u svojim kolosecima između stanica. Do srede, nekoliko vozova koji su prevozili hiljade putnika bilo je zaglavljeno u provinciji Henan, neki i više od 40 sati, navode lokalni mediji. Hrane i vode je ponestajalo, ali putnici nisu imali gde da odu.
Na Weibu su se pojavile SOS poruke od ljudi u poplavljenim područjima: neko je usred poplave zarobljen na vrhu kamiona. Neki su bili nasukani u garažama, porodičnim automobilima ili hotelskim sobama. Mnogi drugi rekli su da ne mogu doći do starijih roditelja u selima, u kojima je poplava uništila mnoge kuće. Konačno svođenje štete moglo bi otkriti još žrtava.
Neki kažu da ih talas očajnih poziva za pomoć podseća na početak pandemije COVID-19 početkom 2020. godine, kada su stanovnici Vuhana na društvenim mrežama zatražili zaštitnu opremu i bolničke krevete.
Iako je takvo ekstremno vreme retko, kineske gradove redovno zatrpavaju masivne poplave koje rezultiraju žrtvama i velikim finansijskim gubicima. Tokom sezone poplava, stanovnici gradova su se šalili da mogu da uživaju u „pogledu na more“ iz unutrašnjosti gradova.
Istraživači kažu da je brza urbanizacija zemlje dovela do klimatskih efekata koji povećavaju padavine. Na primer, povišene temperature u gradovima mogu stvoriti „efekat urbanog ostrva toplote“ koji uzrokuje jače kiše. Poplave dodatno pogoršavaju neadekvatni odvodni sistemi i nepovezani prirodni vodotokovi koji bi inače mogla da apsorbuju jaku kišu.
Kineska vlada je 2013. godine uvela inicijativu „grad sunđera“ za izgradnju ekološki prihvatljive infrastrukture, poput zelenih površina, veštačkih močvara i kišnih vrtova, koja bi mogla da upije prekomernu kišnicu. Kao jedan od pilot gradova, Džengdžou je uložio više od 53 milijarde kineskih juana (8 milijardi dolara), tako da će do 2030. njegovo urbano područje moći da izdrži kiše kakve padaju jednom u 50 godina.
Fejt Čan, vanredni profesor na Školi za geografske nauke na Univerzitetu u Ningbou, rekla je da u poređenju sa primorskim gradovima, kopnena gradska područja poput Džengdžoua imaju manje plovnih puteva za odvod kišnice.
Ali Čan kaže i da, premda mnogi kineski gradovi moraju da nadograde svoje odvodne sisteme, nije realno ulagati u infrastrukturu koja bi mogla da izdrži ekstremne vremenske prilike koje se dešavaju jednom u nekoliko vekova .
„Sa ovakvom kišom teško bi se izborio bilo koji grad“, kaže Čan. „Ono što [vlasti] mogu učiniti jeste da uvedu odgovarajuće mere i poboljšaju stvari kao što suobrazovanje, sistem upozorenja, komunikacije i hitne službe.“
Službenik za bezbednost u metrou Džengdžoua rekao je kineskim novinama da nije predvideo da bi poplava mogla da prodre u stanice metroa. Rad metroa obustavljen je u 18 sati u utorak, ali zbog isključene struje, voda se nije mogla odmah ispumpati iz stanica.
Pre nego što su spašeni, putnici u poplavljenim vozovima pitali su se da li će im ta vožnja metroom biti poslednja.
Jedan reživeli je izjavioi da je oko 21 sat većina vozova bila potpuno poplavljena, a svi putnici su se preselili u tri vagona na prednjoj strani. Putnici, uključujući trudnice, decu i starije ljude, bili su iscrpljeni i loše su se osećali. Neki su počeli da drhte i tresu se zbog niskog nivoa kiseonika u krvi ili hipoksemije i niskog nivoa šećera u krvi.
Nekoliko ljudi je uspelo da razbije prozore protivpožarnim aparatima i propusti svež vazduh, rekao je taj preživeli. Spasioci su kasnije otvorili izlaz na prednjim vratima, a putnici su na kraju odšetali do obližnje stanice podzemne železnice.
Žena koja je svoje iskustvo objavila na Weibu rekla je da su vatrogasci kasnije stigli da razbiju prozore i pomogli putnicima da izađu iz voza. Vlada je saopštila u 4 sata ujutro u sredu da je više od 500 ljudi spašeno iz metroa od utorka uveče.
„Ovo je prvi put u mom životu da sam bila tako blizu smrti“, napisala je. „Sad kad imam dovoljno sreće da preživim, potrudiću se da uživam u životu u budućnosti i cenim ljude i stvari oko sebe.“