Mamurne vesti: žrtve u senci kampanja

Poslednji dan februara počeo je sa, po svemu sudeći, namernim podmetanjem požara na jednom od najpopularnijih, ili najozloglašenijih beogradskih splavova. Nije bilo žrtava, samo nekakva neodređena materijalna šteta, ali je brujalo kao da je uništeno nešto najvrednije što Beograd, pa i Srbija, imaju. Samo par sati kasnije, stižu šture vesti o još jednom požaru, u Kragujevcu. Preciznije, o požaru i eksplozijama u Tehničko-remontnom zavodu, mestu gde se čuvaju, opravljaju i uništavaju oružje i municija. Četvoro poginulih i 25 povređenih žrtve su 14. nesreće u pogonima namenske industrije u poslednjih deset godina.

Društvene mreže su preuzele ulogu medija u gradu sa blizu 200,000 stanovnika jer danas u Kragujevcu lokalne stanice gotovo da ne postoje. Tako smo saznali da u ovom gradu ima svih pet vozila Hitne pomoći, šest vatrogasnih kola i ukupno 19 vatrogasaca. Jedna ambulantna kola na 40,000 ljudi, jedna vatrogasna za neku hiljadu manje. O tome se nije pričalo u danima posle nesreće jer je pitanje svih pitanja, kada će biti raspisani predsednički izbori, i dalje zauzimalo svu pažnju. 

Videos by VICE

U senci tog istorijskog čina, raspisivanja izbora, ostala je i petogodišnjica početka pregovora za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Nije da je bilo povoda za slavlje, ali nekako bi se očekivao, ako su političarima, pa i većini predsedničkih kandidata, puna usta evropske budućnosti, bar nekakav podsetnik šta smo sve uradili i šta nas sve čeka. Doduše, po tome šta je urađeno do sada, možda baš i nije vredno podsećanja.

Skrinšot via Jutjub

Ako nije bilo podsećanja tog 1. marta, dva dana kasnije nas je slika iz trenutno neradeće skupštine podsetila na neke skoro pa zaboravljene scene. Evropsku šeficu diplomatije Federiku Mogerini dočekalo je “horsko pevanje ‘Srbija, Rusija, ne treba nam Unija’”, poslanika Šešeljevih radikala koji su tokom govora lupali rukama u poslaničke klupe. Mogerini govor nije prekidala, a u jednom trenutku im je poručila da se ona neće umoriti, a da oni treba da čuvaju glasove za predsedničku kampanju.

I poslanici pokreta Dveri drugog predsedničkog kandidata, Boška Obradovića nosili su table sa natpisom “Srbija ne veruje Briselu.” Ipak, zvanično ugašena a još uvek radeća novinska agencija Tanjug javlja da je Mogerini “po završetku govora dobila jači aplauz od onog koji joj je priređen kada je ulazila u salu Skupštine Srbije.

A skupština, koja treba da usvoji stotine i stotine usklađenih i izmenjenih zakona da bismo načinili jedan korak više ka toj Evropskoj uniji, neće raditi dok se ne završi sve u vezi sa predsedničkim izborima. Dakle, u najboljem slučaju, negde do polovine aprila. Doduše, poslanici su se okupili prvog dana prolećnog zasedanja na oko pola sata, da bi se rad prekinuo, pogađate zbog čega.

Onda smo saznali da će predsednica skupštine Maja Gojković raspisati izbore u četvrtak u jedan. Pa je onda premijer i predsednički kandidat Aleksandar Vučić, što bi rekli pozorišni kritičari, “ukrao šou” Maji Gojković i u intervjuu Kuriru saopštio da će izbori biti tog 2. aprila. Gojković je ipak sve ponovila da ne bismo zaboravili da će predsednički izbori biti održani 2. aprila.

I odmah je počela kampanja, koja nije ni prestajala bez obzira što izbori nisu bili raspisani. Opozicioni kandidati počinju sa prikupljanjem potpisa koje moraju da overe kod notara i predaju do 12. marta. A notari su, takođe od 1. marta, počeli da rade “u fulu” i ko zna da li će ih biti dovoljno da overe sve te potpise.

Aleksandar Vučić je na prvom predizbornom skupu u Vranju obećao građanima da Srbiju neće potresti ni ukrajinski, ni makedonski scenariji, upozoravajući “one” koji žele da destabilizuju zemlju – u prevodu, opoziciju koja se ponovo zove DOS iako ova koalicija ne postoji bar jedno petnaest godina, čak ni u sećanjima onih koji se nostalgično sećaju petog oktobra – da ni ne pokušavaju tako nešto.

U Makedoniji protesti, inače, ne jenjavaju. Već pet dana, demonstranti u Skoplju i drugim gradovima okupljaju se na poziv građanske inicijative Za zajedničku Makedoniju zbog nemogućnosti formiranja vlade posle izbora 11. decembra. Učesnici protesta zahtevaju zajedničku makedonsku platformu koja će očuvati jedinstvo i zajedništvo ove zemlje.

Uprkos pritiscima međunarodne zajednice, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov odbija da da mandat za sastav nove vlade da opozicionom lideru SDSM Zoranu Zaevu, koji želi da formira koaliciju sa vodećom albanskom partijom. Ivanov kaže da “ne može da da mandat nekome ko ugrožava nezavisnost i suverenitet Makedonije”. Sasvim sigurno, kriza u Makedoniji biće često korišćena tokom jedne od najkraćih izbornih kampanja od uvođenja višestranačja u Srbiji.

Da ne zaboravimo, predsednički izbori će biti održani 2. aprila. Na njima će, po svemu sudeći, učestvovati najmanje dvadeset kandidata, kojima se od juče pridružio i Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo. Taj isti pokret je pre par dana pozvao opozicione kandidate Sašu Jankovića i Vuka Jeremića da se dogovore da jedan odustane u korist drugog, da se ne bi rasipali glasovi.

A čekaju nas novi predizborni spotovi. Noćas smo dobili priliku da se upoznamo sa “Vučiću pederu“, možda stigne neki novi od nekog drugog kandidata za vikend, da imamo šta da proučavamo.

Fotografija via Flickr user Blast 707 Photography

Još na VICE.com

Tužilaštvo najzad pozvalo Mariju Mali na razgovor

Srećna nam prva EU petoljetka i još mnogo njih

Šta je sve sporno u spotu “Vučiću pederu

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu