Igra meseca: Testirali smo novi Star Wars Battlefront II

Dobro je da imamo da igramo nešto vezano za naš voljeni svet dežadaja i galaktičkih nitkova uoči novog Star Wars filma čiju bioskopsku premijeru očekujemo početkom decembra. Moram da priznam da sam veliki Star Wars fanboj, stoga, ako nešto ima “Star Wars” u sebi, ja ću da ga svarim. Ali čak su i moju ljubav prema ovoj franšizi uspeli da slome gomilom ekonomskih gluposti i promašenom kampanjom. Elem, nema zablude kada kažem - hajp za ovom igrom je jak, ali ne i sila.

Sada kada sam zbacio taj kamen sa srca, mogu da kažem sledeće - Battlefront ostaje solidno multiplejer iskustvo puno Star Wars čari.

“A long time ago, in a galaxy far, far away…”

Nisam dobro reagovao na odsustvo nastavka ove kultne rečenice gledajući “Rogue One: A Star Wars Story” i ne mogu da kažem da sam dobro reagovao na nedostatak iste dve reči na početku kampanje ove igre. Izostanak udarnog "STAR WARS" kao da je postao loša naznaka za ono što će se pred mojim očima odigrati. Ako ne iz perspektive fikcije u koju ću biti uvučen, i definitivno ne sa tačke gledišta tehničke produkcije koja je dovedena do savršenstva, onda barem što se tiče sadržaja. Jer, budimo realni, obe ove Star Wars priče nisu ispunile očekivanja.

Vremenski, igra je smeštena neposredno nakon filma “Return of the Jedi” (da, ne onaj drugi poslednji film koji je ustvari treći, nego prvi poslednji film koji je ustvari treći po redu pravljen ali šesti u nizu po priči – da, znam, na šta ja trošim vreme…). Sama kampanja počinje dobro i dosta obećava s obzirom na to da se nađeš u cipelama opasne Iden Versio, koja predvodi ozloglašeni “Inferno Squad” – oni mu dođu specijalci Galaktičke Imperije.

Iden je na početku zarobljena u jednoj od baza “Rebel-a” i mora da pobegne (neću da ti kažem odakle, to su baš gotivno povezali sa filmom) i pošto je sve otišlo u kurac, barem za Imperijalce (Palpatin i Vejder su mrtvi), Iden mora da doved u red kolonije koje su još pod kontrolom Imperije. Kul, jel da?

Napokon igramo na strani zloća! To je moglo da bude baš osvežavajuće, a i poučno jer bismo napokon videli kako to sve izgleda iz njihove perspektive. Kažem moglo, zato što u prvih par misija Iden, naravno suočena sa grozotama i zlom koje Imperija čini (kao da do tada to nije videla), završava kao “izdajica” usled pobune i pridružuje se pobunjenicima i otporu.

Ništa od toga ne bi bilo tako strašno da jaka ženska uloga i potencijalni kultni lik koji je Iden mogla da bude nije bio potpuno zasenjen svim sporednim dešavanjima u igri koja očajnički pokušavaju da spoje most između “Return of the Jedi” i “The Force Awakens”. Stoga, kampanja Star Wars Battlefront-a II služi onome čemu je služio “Rogue One” - u spajanju najstarije i druge najstarije triologije, trudeći se da poveže najstariju triologiju sa najmlađom. Što zvuči još gore kad ga ponoviš dva puta zato što tada shvatiš da te igra konstanto stavlja u uloge likova kao što su Han Solo, Leja, Luk Skajvoker i druge, samo da bi te na kraju šutnula “decenijama kasnije” u – kako sama kaže – završnu antiklimaktičnu misiju sa Kajlo Renom.

Da, i on se pojavljuje.

Znaš ko se ne pojavljuje?Tako je, Iden Versio. I sad se ti pitaš, “dobro, pa šta se desilo sa njom?” Ne znam čoveče, izgubila se negde u svim tim misijama koje nemaju nikakve veze sa njom, a sa druge strane nikako ne doprinose celokupnoj Star Wars priči.

Očekivao sam originalnu Star Wars priču koja će me oduvati režijom i gejmplej momentima. Dobio sam borbene multiplejer scenarije sa bonus nivoima koji služe samo kao loš fan-service. Da me ne shvatite pogrešno - nema ničega lošeg u tome, ali nije to “service” ako mi daš da sa Luk Skajvokerom 10 minuta mlatim neke insekte, a pritom mi prodaješ priču kako to ima neke veze sa globalnim narativom. Ne. Samo ne. Trebali su da odjebu zahteve fanove za kampanjom, ali očigledno ih je mrzelo da osmisle i napišu nešto vredno igranja.

Što se tehničkih aspekata igre tiče – naj – bolja – star – wars – igra – ikad! Ruku na srce, napredak u grafici u odnosu na prethodni deo je minimalan ali primetan. Ono što me je toliko oduševilo u vezi sa prvom igrom upravo je ta lojalnost izvornom materijalu. Ova igra, kao i njen prethodnik, izgleda, kreće se, zvuči i diše kao Star Wars. Tome je svakako doprinelo i to što je razvojni tim pri izradi modela i elemenata korišćenih u igri konsultovao ljude koji su radili na filmovima, a za fizičke makete koristili prave rekvizite iz samih filmova. Muzički je sve to potkovano do daske kao i bilo koji drugi Star Wars prozivod. Dobar deo tog duha dugujemo kompozitoru Džonu Vilijamsu, jer bez njega verovatno ništa ne bi bilo isto.

Tako da, svaki put kada opališ laserskom puškom (wzhippp) ili zamahneš svetlosnom sabljom (whuam) osećaj je pravi, sve su kockice na svom mestu. Ako si se pored toga ikada pitao kakav je osećaj leteti u “TIE-fighter”-u ili “X-wing”-u, to će iskustvo za sada najbolje da ti dočara upravo Star Wars Battlefront II.

Ono što je ovog puta toliko bolje jeste to što su se setili da ukljuće sva tri vremenska perioda za koje se zna, pa je stoga sam izbor ikonskih lokacija, trupa, heroja i oružija daleko veći. Sve tvoje fantazije ostvariće se na bojnim poljima ove igrice. Fantom protiv Kajloa, Rej protiv Jode, Solo protiv Bobe Feta. Možeš da se pucaš kao klon protiv droida, stormtruper protiv pobunjenika iz vremena imperije ili kao truper protiv otpora iz aktuelne vremenske linije. Jedina stvar koja mi smeta je to što nisu svi heroji uključeni, ali to mogu i da razumem. Gde da čovek provuče liniju? Koliko džedaja iz vremena republike ili koliko verzija Anakina treba da bude ponuđeno u igri – ali baš nijedan Obi-van? Neprihvatljivo.

Mada nemojmo biti toliko naivni. Mislim da možemo da očekujemo takve likove u budućnosti, zapakovane u dodatke za igru koji verovatno koštaju neku lovu preko.

Ovo je ono što spašava ovu igru. Produkcija je ono što rezultira u visoko-kvalitetnom igračkom iskustvu. Možda sam previše grub prema Battlefront-u po pitanju priče zato što Star Wars Battlefront franšiza i ne pretenduje na to da pruži neku opasnu kampanju. Ona je pre svega multiplejer iskustvo i to je ono što odlično radi. Jebiga, samo me onda nervira što su uopšte uključili kampanju kao opciju. Mrzim kad se neko trudi da svima udovolji. Radi ono što radiš dobro i ne mari za druge.

Srce Battlefront-a je srce Battlefield-a, a to je jedno jebeno snažno srce. Jedno jebeno snažno pucačko srce. Ustvari, to je najbolja pucačina na svetu ako mene pitaš, barem sa igračke strane. Ono što ga meni čini još dražim je upravo to što je premazano finim slojem Star Wars ambijenta. To je ono zbog čega će te svaka bitka, ma gde god se odigrala, potpuno oduvati. Mnogo toga se dešava na ekranu odjednom, pogotovo ukoliko su ušao u “Galactic Assault” mod u kome se može naći i do 40 igrača na bojnom polju. Dok ti jurišaš na protivničku vojsku, neko je već uleteo u letelice i sve ti puca i eksplodira iznad glave - u međuvremenu neko je ušao u “AT-ST” i razara sve po bojnom polju, ovi se pucaju, granate na sve strane – opšti haos.

Vrhunac svake bitke je naravno onda kada pičvajz dosegne vrhunac - a to je onda kada svi skupe dovoljno poena da se na bojnom polju stvore kao Vejder i Luk u jednom ili Kajlo i Rej u drugom scenariju. Blaže verzije pucačine koje su ti na raspolaganju su “Strike” i “Blast” modovi koji se svode na standarne “tim protiv tima” borbe koje ćeš naći u svim drugim pucačkim multiplejer igrama.

Naravno, ako ti je samo do heroja i tih ludih scenarija gde se svako ko je neko u Star Wars-u tuče sa drugim zvučnim imenima - tu je uvek “Heroes vs Villains” mod. Sve ovo je dostupno i u “co-op” verziji u “split-screen” varijanti tako da ako imaš još nekoga u kući ko je raspoložen da sa tobom proživljava mokre Star Wars snove, slobodno može da podigne taj kontroler koji čuči sa strane i pokaže šta ume.

Meni daleko draži segment celokpunog multiplejer iskustva je “Starfighter Assault” zato što te stavlja u scenario u kome moraš da nadvladaš protivnika u svemiru unutar jedne od kultnih letelica, a let je fenomenalno simuliran u ovoj igri. Meni je to najzabavniji segment igre ali to je samo zato što se toliko palim na “TIE-fighter"-e. Idem toliko daleko da igram isključivo iz prvog lica. Ono što okvirno mogu da kažem za ovu pucačinu je to da je definitivno jedna od kvalitetnijih i osvežavajućih i toplo je preopručujem ako si osoba kojoj je do multiplejera.

Ukoliko voliš Star Wars, to je veliki plus.

Neko je negde rekao da ova igrica ima problem da se odluči šta je. Stoga zaista možeš da se pitaš kako treba na nju da gledaš, kao multiplejer ili kao nešto više. Ukoliko kažem da je ona nešto više, razočarava me paušalno odrađenom kampanjom. Pored toga, ovo je igra sa problemima, problemima za koje se razvojni time juče zavetovao da će ih rešiti i igru malo više zategnuti. Ukoliko sam velikodušan i zažmurim na jedno oko, ono što ostaje jeste genijalan mutliplejer za koji sam zahvalan da postoji, jer će me u hladnim danima grejati Kajlova svetlosna sablja, a prazninu u mom srcu zbog ukidanja novog Star Wars filma sa repertoara u obližnjem bioskopu, puniće oduševljenje svaki put kada dignem neki “X-wing” u vazduh.

Zato, ipak, Star Wars Battlefront II ostaje moja igra za novembar.

Ne znam šta da kažem osim ovoga – ukoliko planiraš da je igraš zbog nove kampanje, onda samo nemoj. Ali to nije ono što čini ovu igru.

Stoga, navuci šlem, zgrabi tu pušku, upali sisteme svog “TIE-fighter"-a ili “X-wing"-a i potraži me, ako misliš da si srećnik. Vidimo se na bojnom polju i…

Neka je sila sa tobom.

Još na VICE.com:

Igra meseca: Testirali smo novi Assasin's Creed Origins

Srbija do GTA: Sve veze Srbije sa najpopularnijom igrom na svetu

Zašto je lik Ljubiše Preletačevića Belog savršen za heroja video igrice