Šta Rejf Fajns i druge poznate ličnosti mogu sa srpskim državljanstvom

Srbija nije Švajcarska, dakle, nije skoro pa savršena i njena savršenost se, zapravo, kreće u suprotnom smeru - Srbija je skoro savršeno sjebana zemlja po svim aspektima. Zato je uvek zanimljivo saznati zašto bi neki stranac, urednih papira i sigurnog mesta boravka, tražio srpsko državljanstvo.

A šta je sa ljudima koji imaju tu sreću da im se naše državljanstvo prosto uruči, iznenada, besplatno i neverovatno brzo. Samo im tutnu dokument u ruke, lupe po ih leđima i kažu: "Sad si jedan od nas! Unapred izvini ako te neko bude drkao na nekoj granici. Svi povremeno prođemo kroz isto."

Rejf Fajns nije jedini koji među svojim putnim ispravama ima pasoš i ličnu kartu Srbije. Takvu privilegiju imaju Stiven Sigal, ruski džudista Aleksej Nefedov, brazilski fudbaleri Gabrijel Kleversin Kodrova Kleo i Evandro Goebel a malo je falilo da srpsko državljanstvo dobiju i Adrijana Lima i Žerar Depardje.

Doduše, Fajns je delovao iskreno počastvovan kada mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio pasoš i ličnu kartu. Od silnog uzbuđenja, nije ni skinuo lovačku kapu koju inače nosi kada vikendom ide da se kladi na trkama pasa. Zato se zahvalio ni manje ni više nego na srpskom, glasom kao da mu neko iza zavese drži uperen bajonet u leđa.

- Nikad nisam mislio da ću postati Srbin, a sada izgleda jesam – rekao je Fajns.

Jebi ga, šta da ti kažem, Rejfe. Sranja se dešavaju, a neke stvari u životu prosto ne možeš da biraš.

Aleksandar Vučić je rekao da su Srbi srećni što imaju Fajnsa za prijatelja i sunarodnika. To mogu da razumem. Rejf Fajns je zaista sjajan glumac i režiser i deluje kao najfinije biće na planeti. Jedino što bih više voleo da mi je sunarodnik tako što bi meni bilo uručeno britansko državljanstvo, ali šta je tu je. Barem ćemo na dodeli Oskara malo češće moći da navijamo za nekog našeg.

I dobro, šta sve ovi ljudi mogu da rade sa srpskim pasošem? Pa, izgleda ne baš mnogo toga. Recimo, kada bi Fajns rešio da se vrati sopstvenoj kući, ne bi to uspeo da izvede samo sa srpskim pasošem. Znam da mu zbog uloge M-a u Bondu nekako leži da ima više različitih pasoša, ali sa praktične strane, njegova nova soška je ipak manje vredna od one koju je do sada uobičajeno koristio.

Fajns, a i ostali silom prilika posrbljeni stranci su u istom škripcu kao i mi sada. Šta im donose srpski papiri?

Fajnsov agent kaže da je u pitanju "počasni" čin, "nešto nalik uručivanja ključeva grada", što svi znamo iz filmova i serija. Oni čuveni "dobro obavešteni izvori" kažu da će Fajns da snima neke filmove i serije u Srbiji i da će dobiti neke subvencije, ali za to nemamo dokaza.

Probali smo da otkrijemo bar nešto što bi moglo da donese vajde Fajnsu i ostalima.

Da, to je kul kada čovek zarađuje malo više para, jer bi u Engleskoj, recimo, morao da plaća mnogo više. Pritom, ukoliko se toliko dobro inflitrira među Srbe, da pored običaja, uspe da pokupi određene navike u ponašanju i organizovanju finansija, može da se desi da nikada ne plati porez.

Možda je mislio da je drndanje sa Terezom Mej, Borisom Džonsonom i Najdželom Faražom prava noćna mora. Možda je mislio da je podela na Torijevce i Laburiste logistička noćna mora, a britanski parlament sinonim za bojno polje političkog dijaloga. Ali Fajns još uvek nije video polivanja vodom, iznošenja iz skupštine i modne debakle Maje Gojković. Iako je prisustvovao svečanosti povodom predsedničke inauguracije Aleksandra Vučića i imao prilku da upozna pristojan broj ljudi sa političke scene, još uvek nije sreo Šešelja. A ni Saša Radulović ga nije pitao da zajedeno otpevaju nešto od Kleša uz pratnju na gitari.

Britanci nemaju problem sa plaćanjem TV pretplate. Oni žele da je plaćaju, jer znaju da će zauzvrat dobiti Top Gir, Šerloka i dokumentarce Dejvida Atenboroua. Stoga Fajns, pošto već ima usađenu tu naviku, neće praviti apsolutno nikakvu frku oko davanja love RTS-u. Zauzvrat će dobiti sve što bi inače dobio da bleji na nekoj vikendici u Eseksu, samo domaću verziju.

Već onako očajnog Meta Leblanka će zameniti Mirko Alvirović sa sinovima, koji je barem iskreno dosadan i ne trudi se na silu da bude duhovit, niti da vozi brže od devedeset. Umesto Šerloka, može da gleda novu Bjelinu retro krimi seriju "Senke nad Balkanom", a umesto dokumentaraca sa iguanama, nudi mu se širok spektar emisija o lovu i ribolovu. Čovek se lako navikne na dobre stvari. Možda isto važi i za loše.

Em može gde hoćeš, em je džabe. Ne znam da li je Fajns ljubitelj duvana ili boce, ali, ako verujem Klarksonovim kolumnama iz Sandej Tajmsa, Britanija je prava noćna mora kada su te stvari u pitanju. Ali Srbija je upravno suprotno – raj na zemlji! U 90 odsto lokala je pušenje dozvoljeno, a na nekim mestima gde postoji zabrana, krši se svakom prilikom. Ako hoćete da cirkate u parku, nema potrebe da nosite one kartonske kese poput beskućnika iz filmova.

Moraće da vozi maksimum 120 na autoputu, jer kada konačno budu svuda uveli merenje prosečne brzine preko naplatne rampe, od kazne za prebrzu vožnju ga neće spasiti ni najbolji treptaj iz Engleskog pacijenta. Mada, s obzirom na to u kakvom su nam stanju autoputevi, možda će Fajns već na 110 steći osećaj kao da leti.

Ali ono što Vučić nije uručio Fajnsu jeste zdravstvena knjižica. Izgleda da će za to morati sam da se snađe. Ako započne tu proceduru, dajem mu maksimum mesec dana fore pre nego što na Terazijama, uz kamere svih svetskih televizija uperene u njega, ne pojede srpski pasoš i ličnu.

Vučić mu je poželeo da u budućnosti više vremena provodi u Srbiji, nego u otadžbini. Malo surovo, ali srpski pasoš mora da se zaradi.

Još na VICE.com:

Šta sve možete da radite od pet do osam ujutru umesto da blejite sa Vučićem

Kako sve možete da ostanete bez stana u Srbiji

Šta sve ne možeš kada prestaneš da pušiš u Srbiji