IME I PREZIME : Milenko Topić
DATUM I MESTO ROĐENJA : 6.3.1969. u Pančevu
SPORT I POZICIJA : košarka, krilni centar
KULT JE ZATO ŠTO JE : … možda i jedan od najboljih Zvezdinih košarkaša između Obradovića i ovih današnjih. A da, i nije pevao himnu.
Sve od Laleta Lučića i '94, pa do Dejana Radonjića i 2015. KK Crvena Zvezda bio je sinonim za agoniju i očaj. Finansijski problemi, propali "mladi talenti", nedorasli stranci, treneri koji se smenjuju kao na traci, sve su to bile stvari koje su ljudi vezivali za klub sa Malog Kalemegdana.
U te dve decenije agonije, ipak, našla se i jedna svetla tačka. U sezoni 1997-98. Zvezda je sa na brzinu sklopljenim "ol-star" timom nekako uspela da ne samo stigne do finala jednog evropskog takmičenja već i pomalo i neočekiveno osvoji nacionalnu titulu. Kada uzmemo u obzir da je te iste sezone Partizan igrao "Fajnal For" Evrolige, jasno vam je koliki je to uspeh tada bio.
Taj tim je bio izrazito šarolik, bilo je tu i mladih i zrelih igrača. Bio je tu, recimo, eksplozivni bek Zlatko Bolić, ljubimac navijača, čiji je specijalitet bila krađa lopti i "jedan na nula" kontre koji bi završavao zakucavanjima. Zatim Igor Rakočević, tada još uvek tinejdžer sa puno potencijala i retko viđenim atletskim sposobnostima. Vlada Kuzmanović, za malo junak finala '96 protiv Partizana, bio je startni šuter, bivši mladi reprezentativac SFRJ Željko Topalović gospodario je pod obručem, a nepogrešiv sa distance bio je Oliver Popović, u nekom drugom životu veliki talenat komšijskog crno-belog kluba.
Ipak, ispred svih, bio je čovek koji je već dugo godina bio na "ivici" nacionalne prepoznatljivosti, i koji je svojim košarkaškim talentom sigurno tu čast zaslužio i ranije. Ali kako to uglavnom biva, slava i kultni status se među Srbima steknu uglavnom preko crveno ili crno-belog dresa. Tako je Milenko Topić, krilni centar rodom iz Banata, svoju punu igračku afirmaciju u očima javnosti zaslužio tek sa zrelih dvadeset i osam godina, kada se obreo u Beogradu kao član Crvene Zvezde.
Svestan sam i sam koliko ovo nije fer prema i njemu i prema mnogim istinskim ljubiteljima košarke, jer je Topić još iz beočinskog BFC-a, kultnoj ekipi koja će kad-tad dočekati jedan kilometarski tekst na ovom sajtu, dospeo u paklenih dvanaest Željka Obradovića u vreme kada su mnogi natprosečni igrači ostajali van nacionalne selekcije. To vam dovoljno govori o kakvom talentu je bila reč. Međutim, nije, opet, greška ni reći da je ovaj 204cm krilni igrač tek prelaskom na Mali Kalemegdan postao "javno dobro" u očima mnogih, a pogotovo onih što su naklonjeniji toj konkretnoj strani Topčiderskog brda.
Popularni "Top" na prvi pogled nije delovao kao kultni materijal. Nije se isticao nekim ekstravagantnim modnim trendovima, nije vozio besna kola i bio viđena gradska faca, niti je nešto divanio po dnevnoj štampi, obećavao kule i gradove i veštački se trudio da se približi severnom "kopu". On je, štaviše, radio stvari totalno suprotno - sve što je imao da kaže govorio je na parketu. A tamo je, ispostaviće se, imao svašta da kaže.
Miroslav Berić, bivši kapiten Partizana, mi je dvadeset godina kasnije rekao da bi igrača kao što je Milenko Topić danas Fener, Real ili CSKA plaćali suvim zlatom. Mića nije mnogo pogrešio - "Top" je bio prototipni "stretch-four" igrač, i to u eri kada se sintagma "krilni centar" uglavnom vezivala za bengere kakvi su Zoran Savić, Dejan Tomašević ili Marko Ivanović. Bio je čvrst i pouzdan u skoku i duelu, ali i još pouzdaniji u igri sa poludistance, gde je njegov skok-šut često odvlačio protivnike daleko od reketa, a umeo je itekako i da pogodi iza tadašnje linije 6.25. U ono vreme, u Evropi je možda postojalo tek nekoliko takvih košarkaša. Argentinac Marselo Nikola, Grk Nikos Ojkonomu, i naš Milenko.
Zenit svoje slave "Top" je dostigao 1998. Na proleće je u YUBA ligi savladan FMP (za koji je, ironijom slučaja, igrao današnji trener Zvezde Dejan Radonjić) i osvojena nacionalna titula, a nešto kasnije Topić je bio u dvanaest igrača koji su u Atini podigli pehar svetskog prvaka. Iako je Milenko igrački bio izuzetno zapažen na ovom turniru - Željko Obradović mu je namenio istaknutu ulogu sa klupe i često je ulazio ako ne kao šesti, onda barem sedmi igrač - jedan drugi detalj ovekovečiće njegov kultni status među navijačima Crvene Zvezde.
Naime, kada je na red došla dodela medalja i sa razglasa krenulo "Hej Sloveni", oko kamere uhvatilo je Topića kako, valjda jedini, ćuti dok ostali pevaju u glas. Ne moramo vam ni govoriti koliko je ovo razgalilo srca tradicionalno antijugoslovenski raspoloženih Zvezdaša, koji su svog junaka na dočeku reprezentacije dočekali sa krilaticom "To-pić-him-nu nije pevao! Nije pevao! Nije pevao!".
Odigrao je "Top" još samo jednu sezonu u crveno-belom, i pokazao i Evroligi u kojoj je Zvezda tada debitovala kakav je igrač. Otišao je posle u Budućnost, a onda je i sa velikim uspehom sve do poznih igračkih godina nastupao za vršački Hemofarm. Inostranstvom se nije previše bavio - po jedna godina u Sijeni i Milanu i još jedna u Grčkoj bile su mu dosta. Njega je uvek više zanimala domaća košarka. Međutim, iako je u Zvezdi proveo tek dve od svojih petnaestak profesionalnih sezona, mnogi ga pamte kao jednog od najvećih košarkaša koji je u skorijoj istoriji nosio njen dres.
Danas, Topić je pomoćni trener u mađarskoj ligi, u Segedinu, ali to ga nikako ne sprečava da kad god uhvati malo slobodnog vremena, upali auto, spusti se do Beograda i pogleda Zvezdu u evropskim takmičenjima. I tu on još jednom pokazuje zašto je kultni heroj - njega nećete nikada videti u loži, ili u počasnim mestima pored terena. Ne, njega ćete naći isključivo u Parteru B, gde stoji sa ostalim "starim" zvezdašima i navija rame uz rame sa njima.
Ali tako nešto bi uostalom i očekivali od njega. Jer kao što smo rekli, "Top" nije bio jak na rečima, samo na delu. Zato se njegovo ime među Zvezdinim navijačima i dan danas izgovara sa velikim poštovanjem. I ne, ne samo zbog onog gega sa himnom.
DODATNO GRADIVO : možda i jedan od najfilmskijih momenata u istoriji KKCZ u Evropi stao je u ovaj YT clip, nažalost nešto slabijeg kvaliteta. U gala utakmici protiv budućeg evropskog prvaka Žalgirisa, crveno-beli su, pojačani NBA asom Vladom Divcem, imali potpunu kontrolu veći deo meča. U jednom trenutku, međutim, Litvanci su zapretili da se vrate, i kada je Topić potpuno nerezonski dodao pas protivničkom igračku koji je razvio kontru, opasnost je bila sasvim realna. A onda se desilo to što se desilo, i "Pionir" je eksplodirao kao nikad do tada - barem kada je Zvezda bila domaćin, jel'te.
POGLEDAJTE JOŠ:
Još na VICE.com: Košarkaški revolveraši kojih više nema VICE derbi sa Berićem i Topićem, junacima jednog prošlog vremena Žarko Paspalj, naš čovek u srcu Teksasa i NBA