FYI.

This story is over 5 years old.

Nostalgija

Letnja doza nostalgije: Ljudi iz Srbije o omiljenim letovanjima iz detinjstva

Istraživanje pokazuje da milenijalsi osećaju veliku dozu nostalgije prema letima kada su bili deca.

Svi mi rođeni nakon 1989. prosto obožavamo nostalgiju. Bilo da je u pitanju garderoba koja se nekad nosila, igrice koje su se nekad igrale, zaboravljeni predmeti koje smo koristili ili naprosto slobodno vreme koje smo provodili kao klinci koje se značajno razlikuje od onog koje deca danas provode. U nekom trenutku se učini da nam nostalgija dođe kao neka vrsta mentalne hrane. Obožavamo da prepričavamo događaje i fenomene iz prošlosti i karakterišemo ih kao "neka srećnija vremena".

Reklame

Međutim, na jednu stvar smo izrazito nostalgični, a tako je, čini se, sa razlogom. Leta koja smo provodili sa roditeljima po različitim soc i manje soc odmaralištima definitivno se razlikuju od leta koje klinci provode danas. U to vreme, odmor je zaista bio odmor, nije bilo demona mejlova, poziva i lajkova. Roditelji su nas poput kofera vukli sa sobom, a nama je bilo dovoljno more, lopatica i kofica i par drugara za igru. Ovakvu dozu bezbrižnosti i sreće kasnije je retko doživeti, pa nam je valjda ovaj slani nostadži porn oprošten.

Pitali smo nekoliko ljudi da nam ispriča najomiljenije trenutke letovanja iz detinjstva kao i šta im najviše nedostaje iz tog perioda.

MAŠA, 26

Imala sam četiri godine kada me je mama poslala sa babom na letovanje. Bili smo u Bečićima ili tako nekom mestu gde je PTT imao svoja odmarališta a kako je mama radila u Pošti, i pored činjenice da su bile devedesete u punom jeku, to je bilo dosta isplativo.

Mama je dala i jasne instrukcije babi: "Ovo je sirup Brufen, koristi ga ako se prehladi. Obavezno ga drži negde visoko, zato što Maša mnogo voli sirupe."

Baba je sve shvatila pogrešno i preventivno me kljukala sirupom svaki dan. Dan nakon što je nestalo sirupa, ja sam dobila temperaturu od 40 stepeni. Buncala sam i baš je bilo zajebano. Onda je baba sletela u kuhinju odmarališta, uzela flašu sirćeta i celu me okupala njime. Oporavila sam se već sledećeg dana i od tada se redovno lečim oblogama od sirćeta, rakije…

Reklame

Iako sam od tada letovala na hiljadu puta boljim mestima, sa pijaćom vodom - često mi nedostaju ta odmarališta. Možda zato što me sve to - drveni kreveti na kojima sam lomila zube, crvene pločice u prostoriji za ručavanje i taj miris starog i socijalističkog podsećaju na najlepši i najbezbrižniji period mog života.

TAMARA, 30

Kada sam bila baš mala, letovali smo često u Grčkoj, a onda kada sam malo porasla, a devedesete zakucale na vrata, nekoliko godina smo išli na stalno na isto mesto - odmaralište Elektrodistribucije u Budvi. Iako su ova letovanja bila poprilično siromašna, svu hranu smo nosili odavde, nije bilo rasipanja po restoranima, ni skupih ležaljki na iznajmljivanje, meni su ostala u jako lepom sećanju. Uvek je bilo puno dece i to mi je tad bilo najvažnije. Sećam se tog jednog jutra kada smo jeli paštetu, paradajz i jogurt za doručak i kada je tata izjavio da ćemo ostati na plaži dok ne padne mrak. Tog leta sam plakala kada je trebalo da krenemo nazad za Beograd. I sada plačem kad mi se završi odmor, ali u sebi.

NEVENKA, 28

Nikad neću zaboraviti kampovanja u Čanju sa porodicom, gde smo išli dugi niz godina. Bili smo klinci koji su se moru dobacivali praznim limenkama u vodi, pisali smo razglednice bakama i dekama, štekali sitno da bi kupili roze ili plavi sladoled u čašici sa igračkom. Obožavala sam vodu i uvek sam plivala i brčkala se dok me mama ne istera uz rečenicu "Poplavela su ti usta dete". Letovanja su tada trajala po dvadeset dana, a sve što mi je tada bilo potrebno za sreću bili su veliki talasi i igranje u plićaku i možda po koja kugla sladoleda u susednom Petrovcu. Nedostaje mi bezbrižnost ovih letovanja.

Reklame

NIKOLA, 25

Kad sam bio mali plašio sam se mora. Jednom me je oprlila meduza i od tada mi je ulazak u to veliko plavetnilo noćna mora. Međutim, obožavao sam letovanja u Grčkoj jer su postojali ti lokali sa fliperima, igricama, raznoraznim zezancijama kojih u to vreme kod nas nije bilo. Obožavao sam da provodim sate tamo, a verujem da je i mojim roditeljima bilo korisno da me tamo ostave i ne brinu. Iz tog perioda mi najviše nedostaje to što nisam morao da se cimam gde ću na more i za koliko para, nego me jednostavno roditelji odvedu i to je to. Sada mi se smuči unapred letovanje kada krenem da planiram sa društvom i vrlo često se dešavalo da zbog nemogućnosti dogovora ne odemo nigde.

IRINA, 24

Kad pomislim na ta letovanja setim se Budve i hotela Aleksandar gde smo išli često. Sećam se da nam je bazen bio zanimljiviji od mora i sećam se neke plaže prekoputa Budve koju smo zvali "Havaji". Ni dan danas ne znam da li se stvarno tako zove ili smo mi klinci to izmislili. Na more smo išli sa roditeljima i ujnom i ujkom, oni su često igrali karte kad mi zaspimo, Loru čini mi se. Nedostaju mi ova letovanja jer je sve bilo baš jednostavno. Ne razmišljaš gde ćeš, sa kim, koliko ti para treba, nego te roditelji spakuju u kola i ti ne trepneš deset sati jer si se sa bratom kladio ko će prvi da vi di more. Sećam se da me je jedno leto obezbeđenje na hotelskom bazenu u Budvi jurilo da obučem kupaće gaće, a ja nisam htela. Mrzela sam kupaće gaće.

Reklame

ALEKSANDAR, 29

Ono čega se prvog setim kada pomislim na more su moji roditelji zajedno, koji su se kasnije razveli. Imao sam jako lepo detinjstvo, svake godine smo išli na letovanja sa rođacima i prijateljima. Leto koga se najbolje sećam je kada sam se u Paraliji zaljubio u jednu devojčicu iz susednog apartmana. Igrali smo se u dvorištu svakog dana iako se ništa nismo razumeli (ona je bila Grkinja). Nedostaje mi nevinost i naivnost tog perioda, kao i vreme provedeno sa porodicom koje se posle toga nikad nije vratilo.

IVA, 28

Obožavala sam letovanja kao klinka, živela sam za njih. Tripovala sam da sam mala sirena i bio mi je dovoljan kvadratni metar vode za ludu zabavu. Tražila sam školjke, bacala žabice, glumila da snimam spot. Uveče bih sa roditeljima izašla "u grad" u šetnju i u tim trenucima sam se osećala jako važno i odraslo. Izabrala bih omiljenu haljinu, stavila mamin parfem i upijala sve što vidim. Obožavala sam letnje tezge sa nakitom, štandove sa sladoledom i ljude koji pričaju na jeziku koji nije moj. Ono što mi danas nedostaje iz ovog perioda je ta doza radoznalosti i avanturističkog duha koji je vremenom malo utihnuo. U mojoj mašti na tim letovanjima bila sam Mala Sirena, Kapetan piratskog broda, ili velika glumačka zvezda koja je došla na more zbog premijere svog novog filma.

*Sve fotografije iz ličnih arhiva sagovornika


Pogledajte i VICE film: U službi svjetla


Još na VICE.com:

Roditelji o letovanju sa detetom posle razvoda: iskradanje i griža savesti

Kad pukne nostalgija: Pesme koje slušaju ljudi koji su otišli iz Srbije

Kako da ne budeš potpuni kreten na bazenima u Beogradu