Fotografije sa poslednje Magnumove rasprodaje, u saradnji sa Aperturom, za koju su fotografi bili zamoljeni da izaberu svoje slike koje se uklapaju u temu „ukrštanja“.
Legendarni Magnum Photos predstavlja neke od najboljih fotografa na svetu. Da, „kvalitet“ fotografije je u velikoj meri subjektivna stvar, ali takođe, objektivno: ova ekipa kida.Do petka ove nedelje, do 2. novembra, ova fotograska agencija ima još jednu od svojih rasprodaja printova, ovog puta u saradnji sa Aperture – za koju su zamolili fotografe da izaberu sliku iz svojih arhiva koja će biti u skladu sa temom, a onda da prodaju print muzejskog kvaliteta za 100 dolara po komadu. Ovog puta, tema su „ukrštanja“.
Reklame
Ispod možete videti neke od fotografija koje su ove godine u prodaji, sa citatima fotografa koji objašnjavaju zašto misle da predstavljaju temu „ukrštanja“.
„Gledate Levorukog i njegovu devojku, koji su članovi bruklinške bande koja je sebe nazivala „Šaljivdžijama“, na putu u nacionalni park Ber Mauntin. Fotografija nije trebalo da ispadne provokativna. Bili su mladi, klinci i tinejdžeri koji su imali mnogo duha, energije i ljubavi u životima koji su bili nepromišljeni, nestabilni i često opasni. Po rečima Polija, koji je bio prijatelj člana bande Bendžija, ’Mi nismo poticali iz nefunkcionalnih porodica, ceo kraj je bio nefunkcionalan’.U to vreme, mislio sam da je malo čudno to što fotografišem Šaljivdžije na putu u nacionalni park, na ekskurziji koju je organizovao Odbor za mlade. Banda je bila potpuno van svog elementa. Nije bilo opasnih ulica, ništa ih nije mučilo, imali su vremena da istraže sebe i svoje okruženje. Bili su slobodni, i to je bilo opčinjavajuće.“
„Četiri godine sam bila navučena na Oksikontin. Overila sam, ali sam se vratila u život. Odlučila sam da lično pretvorim u političko: pokrenula sam grupu pod nazivom P.A.I.N. (Intervencija za recepte za zavisnike odmah), da bih ukazala na krizu opioida. Mi smo grupa umetnika, aktivista i zavisnika koji veruju u direktnu akciju. Namerili smo se na porodicu Sakler, koja proizvodi i valja oksikontin, po muzejima i univerzitetima koji nose njihovo ime. Govorimo u ime 250 hiljada ljudi koji to više nisu u stanju.“
Reklame
Zarada fotografkinje od prodaje ovog printa pomoći će finansiranju rada P.A.I.N.-a.
„Još od svoje prve posete Tokiju, 1996, postao sam fasciniran Japanom: toliko je drugačiji od Kine ili Koreje. Stav ljudi ovde je tako poseban. Imaš neverovatan osećaj bezbednosti: đaci putuju metroom sami, imaš osećaj da bi mogao da ostaviš aparat u restoranu ili telefonskoj govornici, i da bi ga ipak zatekao tamo i posle par godina. Takođe postoji veliki osećaj discipline, kao na ovom prelazu, gde svi strpljivo čekaju da se upali zeleno i da krenu napred.Još nešto o Japanu: niko te ne gleda. To je raj za fotografa, ali nakon nekog vremena se zapitaš da li uopšte postojiš.“
„Devojka na Vespi na putu za ’ko zna gde’, na kome ju je zaustavio semafor na 72. ulici, u blizini zgrade Dakota, ispred koje se Džon Lenon jednog dana sreo sa svojom sudbinom. Iskoristila je taj trenutak da prekontroliše nokat, pre nego što nastavi vožnju u grad, dok sam ja, koji sam stao na istom tom semaforu, ali peške, skočio na ulicu da zabeležim ovu viziju devojke iz snova, pre nego što ode dalje.“
„Ova fotka je slikana u Fletbušu, delu Bruklina. U glavi sam imao viziju crne, muževne slobode kojima fotografija odiše. A naročito fiktivnu sliku crnih muškaraca sa punim i slobodnim opsegom izražavanja. Ovo je počelo obožavanjem ova dva blizanca, Torija i Korija, u perlama, tkanini i prirodnom osvetljenju, da bih kreirao svet u kome se dokumentarno i fantastično ukrštaju.“
„Dugo sam fasciniran prolaznošću i paradoksima američko-meksičke granice. Između 1975. i 2001, prešao sam tu granicu nebrojano mnogo puta, fotografišući ovaj jedinstveni region, da bih pokušao da nađem smisao u svemu tome. Iako su ove dve zemlje u kulturološkom smislu dva različita sveta, ponekad izgleda kao da je granična oblast treća zemlja između njih – 3200 kilometara dugačka i 16 kilometara široka, mesto gde se dve zemlje susreću, nekada sa lakoćom, nekada surovo, a često sa zapletenom dozom nadrealizma. Kada se sada osvrmen, shvatam da Prelazi (2003.), knjiga koja je sačinjena od ovih radova, odslikava poslednje dane poroznije granice između Sjedinjenih Država i Meksika, toliko drugačije od današnje militarizovane granice.
1995, šetajući po obodima Tihuane, iznenadio sam se kada sam zatekao ovu kutiju sa cipelama jarkih boja, koj je delovala tako neprimereno na ovom prašnjavom, pustom keju. Razgledao sam unaokolo da bih pronašao nekakvo objašnjenje. Da li je tu ranije bio buvljak – a neko je ostavio ove cipele? Da li su žene zamenile ove visoke štikle udobnijom obućom, pre nego što su krenule na posao u obližnje fabrike? Ili se onaj koji prodaje cipele jednostavno sklonio sa vrućine u najtoplije doba dana? Na svom lošem španskom, pitao sam jednog prolaznika da li zna o čemu se radi. Starac je samo slegnuo ramenima.
Do dan-danas, ova nadrealna scena je za mene ostala misterija.“„Ukrštanja – Magnumova rasprodaja printova, u saradnji sa Aperturom – traje od 1 popodne u ponedeljak 29. oktobra, do ponoći u petak, 2. novembra 2018. Potpisani i sa sertifikatom, ovi printovi muzejskog kvaliteta i dimenzija 15x15 santimetara, radovi preko stotinu autora, u posebnoj ponudi će biti dostupni samo pet dana za 100 dolara po komadu, u shop.magnuphotos.com.Članak je prvobitno objavljen na VICE UK.
