Zašto, o zašto zaboravimo tuđe ime prilikom upoznavanja

U ovom poslu sve je u ljudima i kontaktima. Umetnost upoznavanja i ostavljanja dobrog utiska je nešto bez čega je nezamislivo baviti se medijima. Zato je važno znati šta treba raditi u situacijama kakva se jutros odigrala u našoj redakciji.

- Ljudi, imate li vremena da vas upoznam sa novom kolegenicom? - pita Olja, menadžerka redakcije sve nas koji se u 10 ujutru pravimo da nešto radimo. Taman posla, naći ćemo vremena za kolegenicu, odgovaramo uzbuđeni što vidimo novo lice.

- E pa ljudi, ovo je_____________? - kaže Olja, a nova kolegenica se svima uljudno predstavlja uz osmeh. Odgovaramo klimoglavom i izgovaranjem sopstvenih imena, i nakon nekoliko minuta razgledanja kancelarije, kolegenica odlazi na prvi radni zadatak, a mi skapiramo da nemamo pojma kako se zove.

- Jovana je, ne ne, Jasmina ili Jelisaveta ili Jelena - bar smo znali da počinje na J.

Nismo saznali koliko je naših imena Jelena (na kraju smo potvrdili ime iz nekoliko izvora) upamtila, ali ako je više od jednog biće nas baš sramota. U svakom slučaju, Jelena, dobrodošla u našu redakciju.

Kako bismo izbegli ovakve situacije ubuduće, a i svima odgovorili na ultimativno pitanje "Zašto kog đavola ne mogu da upamtim jedno obično ime?" i sumnju u sopstvenu memoriju, odlučili smo da se pozabavimo ovim problemčićem. Srećna dobitnica današnjeg "Glupog pitanja za pametne ljude" je Suzana Krstić, psihološkinja koja je sada već na speed dialu redakcije za sve naše krize, nedoumice ili, pa, glupa pitanja.

VICE: Suzana, postoji li jednostavan odgovor na pitanje zašto često nismo u stanju da upamtimo ime osobe koja nam je pružila ruku?

Suzana Krstić: Zato što smo u prvom trenutku više usmereni na sebe - na to kako ćemo se predstaviti. Na stav tela, pružanje ruke, utisak koji ostavljamo, pa i napor da ne kažemo ono što nam prvo padne na pamet - naročito ako nam se ta osoba jako dopadne ili ne dopadne.

Dok nam je to sve u glavi ili podsvesti, taj neko izgovori ime. Situacija je drugačija ukoliko nam je neko zanimljiv ili intrigantan. Onda se ime odmah zapamti, kao i sve vezano za tu osobu, miris, dodir, garderoba, stav, frizura…

Ali, to već spada u domen fascinacije ili suprotno, odbojnosti.

Šta onda možemo da radimo kada upoznajemo ljude koji nam na prvu loptu nisu ni odbojni, ni fascinanti, niti mirišu posebno?

Svakako, važno je da budemo svesni da kontakt ne činimo mi sami sa sobom, već da druga osoba ima podjednaku važnost. Već puna pažnja na nju i zainteresovanost nam može omogućiti da brzo zapamtimo ime ili detalje koje iznosi u razgovoru.

Ja lično, pri rukovanju, uvek pitam pa mi ponove ime.

Ponekad, nije ni bitno da upamtimo ime. Ako je to jedna od 50 osoba koje ste sreli i nikada ih više nećete sresti, zašto bi bilo važno da pamtite ime. Ukoliko vam zatreba, uvek možete prići toj osobi i zamoliti je da ime ponovi, uz objašnjenje da teško pamtite imena.

Suzana, hvala na odgovorima.

Još na VICE.com:

Da li je moguće šetati zmiju na povocu u Srbiji

Svi kažu da si neprilagođen, evo zašto

Da li promaja može da nas ubije