Depresija

Svi razlozi zašto ne treba piti kad ste depresivni

Alkohol ima brojne trenutne i dugoročne negativne posledice koje mogu da pogoršaju depresiju, i koje u velikoj meri nadmašuju bilo kakvu dobrobit.
Mark Hay
pisao Mark Hay
1.7.18
Fotografija: Brooke Cagle na Unsplash

Kada uzmemo u obzir da se alkohol obično smatra za „depresant“, pomislili bismo da se ljudi koji imaju problem s depresijom klone pića kada se osećaju loše.

Ali ipak – kao što nam život i pop kultura to često pokazuju – mnogi ljudi koji pokušavaju da se izbore sa bolom, tupošću, anksioznošću i drugim simptomima depresije, prečesto se okreću cirki. Prema Džordžu Kubu, direktoru Nacionalnog instituta za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, to je posebno uobičajeni oblik samolečenja depresije, možda čak i više nego što pop mudrost sugeriše.

Zašto ljudi piju kada su depresivni?

Ovo nije nekakvo bizarno, paradoksalno ponašanje. Kao što Kub i drugi stručnjaci ističu, alkohol je složena i višeslojna supstanca; nazvati je jednostavno depresantom možda bi čak bilo i pogrešno. Ima mnogo kratkoročnih efekata koji često deluju kao da pomažu kod naleta depresije. Međutim, alkohol takođe ima i brojne trenutne i dugoročne različite efekte koji mogu i da pogoršaju depresiju, što nadaleko nadmašuje bilo kakvu kratkoročnu, subjektivnu dobrobit.

Teško je tačno odrediti u kakvoj je interakciji alkohol s depresijom, zato što verovatno postoji mnogo oblika depresije, kaže psihijatar sa medicinskog fakulteta Harvarda i stručnjak za konzumaciju alkohola Roko Ijanući. Gde se nalaze granice, i kako tačno se te depresije razlikuju jedna od druge, ostaje nejasno i kontroverzno. Ali, „čak i unutar ozbiljne depresije“, primećuje Ijanuči, „postoje neki ljudi koji imaju oblik depresije koja ih u potpunosti gura nadole, tako da uopšte nemaju energije, sve vreme su u krevetu, ništa ne jedu… a zatim, tu su i drugi ljudi koji imaju uzburkaniju depresiju“. Oni koji pate od bilo koje od njih možda traže jedinstveni tip oduška, ili imaju neku jedinstvenu reakciju na bilo koji vid samolečenja.

Međutim, alkohol ima širok spektar efekata na mozak i telo. Nije privlačan svakoj depresivnoj osobi. Ali čini dovoljno da ljudi koji traže oduška od niza različitih muka koje donosi depresija teoretski mogu da nađu nešto što im je privlačno u tome, posle par čašica.

Zašto se osećam bolje kada nešto popijem kada sam depresivan?

Ono što je mnogima privlačno, primećuje Kub, je to što „alkohol pobuđuje neurotransmitere koji čine da se osećamo dobro, i otupljuje, makar privremeno, transmitere koji čine da se osećamo loše“. Takođe i sputava aktivnosti u delu mozga koji se bavi ozbiljnim razmišljanjem i planiranjem. To nekima može da pomogne da zaborave ne negativne misli koje ih obično gnjave negde u glavi, kaže Suzan Remzi, vanredna profesorka psihijatrije i stručnjakinja za ljudsko ponašanje sa medicinskog fakulteta Brauns Voren Alpert. Čak i negativna sećanja i emocije mogu da budu otupljeni, dodaje Kub. Konačni rezultat je, makar na kratko, za mnoge ljude, odušak od fiksacija i bolova, bezbržna euforija.

Malo cirke takođe umanjuje i inhibicije, pomažući onima koji pate od socijalne anksioznosti da probiju barijere koje ih muče, primećuje Džozef Boden, stručnjak za konzumaciju alkohola sa Univerziteta Otaga na Novom Zelandu. Za anksioznije oblike depresije, svi stručnjaci sa kojima sam razgovarao su istakli da alkohol često opusti telo i čini da lakše utonemo u san. Kvalitet tog sna je loš, ali to nije nešto oko čega se osoba koja se bori sa nesanicom izazvanom depresijom često brine.

Reklame

Sve ovo su uobičajeni efekti inicijalnih faza konzumacije alkohola. Ali ljudi ih osećaju u različitoj meri. Nismo sigurni zašto jedna osoba oseti veći nalet euforije od iste količine alkohola nego neka druga, sličnog telesnog tipa ili metabolizma, priznaje Kub (Iako zabrinjava to što neke studije pokazuju da su ljudi na koje ima više efekta takođe skloniji poremećajima konzumacije alkohola). Sve što znamo je da je „antidepresivni“ efekat alkohola privlačniji i „efikasniji“ za neke pojedince sa depresijom nego za druge.

Mada, ništa od ovoga u potpunosti ne objašnjava zašto toliko mnogo ljudi sa depresijom poseže za alkoholom. Neko sa anksioznom depresijom možda samo želi da se opusti, a ne da doživi euforiju od pića, dok neko ko prolazi kroz letargiju i manjak senzacija možda želi upravo suprotno. A ipak, svaka osoba bi mogla da oseća pomalo od oboje. Sedativni lekovi kao što su ksanaks bi možda mogli da pomognu prvima, a „dizalice“ kao što je kokaindrugima, sa fokusiranijim i „čistim“ psihološkim efektima.

Mnogi ljudi zaista koriste druge supstance da se nose s depresijom, svi stručnjaci sa kojima sam razgovarao primećuju. „Ali stvar sa alkoholom je u tome što je legalan u većem delu sveta. Ne treba ti recept. Ne treba ti diler droge“, kaže Ijanući. A pored toga, dodaje Boden, većina ljudi u zemljama u kojima se cirka odmalena je upoznata sa njegovim efektima, intimnije nego sa efektima kontrolisanjih supstanci, i to shvata kao bezbedno i prihvatljivo.

Reklame

Mada, Kub naslućuje da bi mnogim ljudima koji se bore s depresijom mogla da se dopada činjenica da alkohol jeste droga toliko širokog spektra. Pokreće više cilindara, ako ti je to potrebno. I, dodaje on, često na organizam deluje brže nego druge supstance. Ovo delom možda objašnjava zašto je konzumacija alkohola učestala čak i u zemljama u kojima je nelegalan; ljudskim bićima je baš ova droga jednostavno primamljiva.

Može li piće da pogorša depresiju?

Na nesreću onih koji pokušavaju da se nose s depresijom uz pomoć alkohola, zbog svog višestrukog dejstva, on je mač sa dve oštrice. Čak i tokom euforije, ističe Boden, cirka nam usporava mentalne procese, metabolizam, disanje i druge funkcije. Kod nekih, to su ionako simptomi njihove depresije, tako da mogu da se osete kao da im se stanje pogoršava. Ovi spuštajući efekti, sugerišu neke studije, mogu da budu moćniji, nakon početnog vrhunca euforije.

Povrh toga, dok nivo alkohola u krvi počinje da opada, za šta Kub kaže da može da se dogodi prilično brzo nakon što čovek prestane da pije, organizam upada u minijaturnu apstinentsku krizu. To ne znači obavezno „žestok mamurluk“, ističe Boden. „Čak i posle malo alkohola, ipak donekle imamo mentalne i fiziološke simptome nalik mamurluku“.

Kao deo ove inicijalne minijaturne apstinentske krize, počinjemo da se nosimo sa preforsiravanjem sistema za zadovoljstvo, kaže Kub. Možda još važnije, organizam počne da luči neurotransmitere vezane za stres. Takođe se stvara još jedan transmiter, dinorfin, koji, kao što to Kub opisuje, „Jednostavno čini da se osećaš vašljivo“. Ovaj iznenadni krah zadovoljstva i porast stresa, kao i bilo koji drugih efekat alkohola, od osobe do osobe varira u intenzitetu. Ali, primećuje Ijanući, verovatno će biti uvećan kod nekoga ko aktivno prolazi kroz nalet depresije. Gotovo je nemoguće reći koliko dugo će ovo opšte neraspoloženje trajati kod nekoga ko je pio, primećuje Remzi.

Do trenutka kada čovek iz inicijalne krize pređe u pravi mamurluk, imaće posla sa fizičkim simptomima, kao što su dehidracija i iritacija creva, kaže Ijanući. Ovo kod većine ljudi ide zajedno sa neurohemijskim problemima, zato što, primećuje on, „Ako se ne osećaš dobro“ fizički, „teško da ćeš biti išta bolje raspoložen“. Ova fizička prinuda može da oteža nečije nastojanje da se drži ponašanja koje mu pomaže da generalno kontroliše depresiju dan nakon što je pio, dodaje Ijanući, na primer, da se dobro hrani, izbegava cigarete, ili redovno vežba.

Reklame

Jutro posle, depresivna osoba će morati da se nosi sa bilo čime što je uradila neinhibirana i zbog čega se kaje. „Kada je neko u depresiji, prilično je ranjiv“, kaže Ijanući, „I nešto što je možda benigni socijalni faul od večeri pre bi u njegovoj glavi moglo da se uveliča“. To bi moglo da bude nešto što neće izbijati iz glave, dodaje on, sada kada su njegove više neurološke funkcije ponovo aktivne.

U kakvoj je alkohol interakciji sa antidepresivima?

Ako je neko na antidepresivima, takođe postoji popriličan broj dokaza da će veče opijanja privremeno umanjiti njihove efekte, slažu se stručnjaci sa kojima sam razgovarao. Alkohol takođe može da stupi u interakciju sa nekim antidepresivima, kao što su inhibitori monaminoksidaze, i izazove neželjene efekte, kao što je povišen krvni pritisak, što može da doprinese generalnom osećaju stresa i anksioznosti tokom dana kada smo mamurni.

Sve u svemu, alkohol je prilično primamljiv, kada je neko u ponoru depresije i potreban mu je brz odušak. Učiniće da se mnogi ljudi osećaju bolje, posle prvih par pića – na nekoliko sati. Ali dugoročni efekti će samo pogoršati simptome mnogih oblika depresije, otupeti centre za zadovoljstvo, uvećati nivo stresa, i učiniti da se sutradan osećaš fizički loše. On „Jednostavno nije od pomoći u slučaju depresije“; kaže Ijanući, „I verovatno je pogoršava“.

Na nesreću, za neke ljude koji imaju depresiju, ovaj krah i to pogoršanje stvaraju đavolji krug. Od alkohola im je gore – zbog čega im je još očajnije potreban odušak. S toga ponovo pribegavaju alkoholu, zbog njegovih kratkotrajnih antidepresivnih efekata. A onda ponovo dožive krah. „Ne gravitiraju svi koji imaju depresiju u tom pravcu“, kaže Kub, ali kod nekih to eskalira u poremećaj konzumacije alkohola, zavisnost od cirke, da bi osetili olakšanje od sve težih i težih apstinentskih kriza, i u tom procesu do sve težih i težih epizoda depresije.

Da li je okej da pijem kada se osećam depresivno?

Zavisnost, ističe Remzi, može dodatno da udalji čoveka od mreža podrške i mehanizama za borbu, pogoršavajući depresiju. To je takođe povezano sa većim rizikom od samoubistva, koji je pospešen impulsivnošću i suženim obrascima razmišljanja, koje konzumacija alkohola okida.

Uzimajući sve ovo u obzir, Boden svakome ko ima problema sa depresijom preporučuje da se jednostavno kloni alkohola. „Mislim da to nije bezbedno, ni na jednom nivou“, kaže on. Međutim, priznaje koliko mnogim ljudima može da bude teško – naročito na mestima gde je alkohol ključni agens za povezivanje – da u potpunosti batale cirku, čak i kada nemaju problem zavisnosti od njega. Za one koji ne žele da sasvim prestanu sa pićem, Ijanući preporučuje da ga se odreknu na neko vreme, da vide da li im pogoršava depresiju ili ne. Ako ništa drugo, kaže on – naročito za ljude koji su na antidepresivima – smanjiti na minimalnu količinu alkohola je dobra ideja.