Gde se tačno nalazimo u lancu ishrane? Da li smo mi gospodari ove planete ili smo svi samo sedište za komarce - jedini organizam koji je ubio više ljudi čak i od nas samih.
Zahvaljujući novim naučnim dostignućima, kraj ovom genocidu komaraca nad čovekom možda nije tako daleko - ako je tako, biramo da povučemo novi okidač na tehnologiji za izumiranje koju je smislio čovek. Ali trenutno, sudeći po istorijskim knjigama, komarci su se našli na vrhu.
Gde god da bi ljudi otišli, naše migracije praćene su od strane komaraca. To je ubilo papu Urbana VII, Tutankamona, Aleksandra Velikog i Lorda Bajrona. Čak je i Oliver Kromvel podlegao malariji, mada je to navodno bilo zbog toga što je odbio da popije kinin - jedini dostupni tretman - zato što ga je asocirao na katoličke izumitelje, dokazujući opet da je sektaštvo jedina sila smrtonosnija od bolesti.
Komarci su takođe oblikovali istoriju Britanije. Papreno skup neuspeh škotskog pokušaja kolonizacije Paname - sa polovinom potencijalnih kolonista koji su podlegli malariji - ispraznio je škotsku blagajnu, što je bio razlog zbog koga je Škotska pristala na uniju sa Engleskom tri godine kasnije 1702.
Tokom američkog Rata za nezavisnost, britanski crveni kaputi koji su se probijali kroz močvare Džordžije imali su gadnu naviku da umiru u brojkama daleko većim od njihovih lokalnih protivnika - navika koja je bila možda presudna u njihovom konačnom porazu. Nije da komarci nisu ubili i Amerikance, niti da nagoveštavaju vagu u drugim sukobima. U Američkom građanskom ratu poginulo je 620,000 civila , ali je još uvek pet puta više vojnika umrlo od malarije nego u bitki.
An 1899 illustration called "Hit him hard". Photo: World History Archive / Alamy Stock Photo
Ukratko, neviđeno polje sile preti da će odvratiti ljudsko nastanjivanje, a to polje su komarci. Zašto je Južna Afrika jedina teritorija na kontinentu sa masovnim evropskim naseljem? Dobrim delom zato što što su oni iznad Južnog povratnika, koji počinje na svojoj severnoj granici, samo pokušali, i onda su umrli. Genetska varijacija oblika hemoglobina koja se naziva “srpasta ćelija” endemična je kod afričke populacije. Ove ćelije pružaju određenu zaštitu od malarije - ali takođe čini ove populacije jedinstveno ranjivim na smrtonosni oblik anemije.
A “zaštita od najgoreg” je i dalje nešto najbolje čemu se možemo nadati. Pre dvadeset i pet godina malarija je godišnje ubijala tri miliona ljudi. Čak i danas, uglavnom usled boljeg umrežvanja, pola miliona i dalje strada svake godine, a 100 miliona se razboli.
Sve vakcine do sada su se pokazale neefikasnim, a pokušaji izlečenja malarije lekovima već su zastareli. Najbolje što imamo su lekovi protiv malarije - koji su ili skupi (Malarona košta oko 3 dolara po tableti) ili imaju grozne nuspojave (Larijam, koji je britanska vojska morala da prestane da daje svojim vojnicima nakon što je izazivao paranoju, duboku depresiju i samoubistva). Da je uzimanje ovih tableta cena koju treba platiti govori vam sve što treba da znate o divljaštvu malarije.
Od 30 vrsta komaraca koji mogu širiti sve, od Denga groznice preko žutice, do Zika, anopheles gambiae je naš malarijski komarac. Voli da živi blizu ljudi. Preferira ljusku krv više nego krv bilo koje druge vrste.
Ako svet postane topliji, možda ćemo imati još milijardu ljudi koji žive u blizini zone malarijskih komaraca (postoje noviji dokazi koji ukazuju na to da svet može postati topliji). U tom trenutku, lako je zapitati se zašto sisači već nisu mrtvi. Uostalom, imamo ogroman kapacitet da odlučujemo o sudbini vrsta, od ptica selica, marsupilami lavova, do belih nosoroga.
Priča o tome zašto već nismo ubili 30 sorti komaraca koji su nosioci bolesti je jednostavna: oni se razmnožavaju kao muve. Čak i ako namerno uvedete bolest u životinjsku populaciju, često na kraju jednostavno uzgajate imunitet u populaciji.
Najpoznatiji primer su zečevi i miksomatoza, koja je namerno puštena kako bi se ubila populacija okupatora Australije 1950. Ubila je stotine miliona zečeva - 99 odsto njih - na žalost, stvarajući tako novu vrstu otpornih zečeva od preostalih 1 posto, a koji su bili genetski otporni. Populacija se ubrzo vratila natrag.
Ali sada, zahvaljujući novoj tehnologiji, možda ćemo uspeti da napravimo kratak spoj u toj ugrađenoj u otpornost.
U julu, tim sa Imperial koledža u Londonu objavio je prve rezultate svog rada istražujući problem komaraca. Unutar svojih laboratorija postigli su “prvo uništavanje populacije životinja putem ‘genskog presecanja” - uzeli sui hiljade komaraca koji žive srećno u staklenim kutijama i pretvorili njihov svet u nešto poput etnomološkog Children of Men, sve dok se nisu svi umrli.
Ovo rešenje “izdvajanje gena” krši normalna pravila genetike. Obično, polovina osobina potiče od svakog roditelja, ali genetskim presecanjem gotovo svi potomci dobijaju istu modifikaciju. Imperijalna modifikacija ženke čini malo više mužjačkim - sa muškim ustima, tako da ne mogu ugristi i deformisati reproduktivne organe, pa ne mogu ni polagati jaja. Kako sve više ženskih komaraca nasleđuje dve kopije novog gena, oni postaju sterilni. Trik je, dakle, brzo ući i brzo ubiti i iseći kompletan set pre nego što slučajna šansa ima vremena za uzgoj imuniteta.
Ono što je ubrzalo napredak ovog istraživanja jeste napredak u drugoj vrsti tehnologije. Nešto što se naziva “CRISPR”, a što je prvi put postalo vest oko 2005. godine, ali je postalo mnogo sofisticiranije u poslednjih nekoliko godina. CRISPR je otvorena tehnika uređivanja gena -pomalo nalik Minecraft-u, ali za gene ( i toliko komplikovano, da će vam čitanje stranica Vikipedije razrezati mozak na parčiće). CRISPR tehnika je ono što je kineski He Jiankui koristio krajem prošle godine da izmeni DNK bliznakinja koje su postale prvi ljudi na svetu na kojima je oproban genetički inženjering.
U međuvremenu, na drugoj strani Atlantika, druga kompanija uživa u svom naletu napretka koristeći sličan način napada. Stotinu kilometara južno od San Franciska, kamioni Google-ove kompanije-podružetka pod nazivom Verily sada se redovno vrte oko predgrađa grada Fresno. U intervalima koje izračuna algoritam, ovi kamioni nose komarce, tačnu količinu koju broji laser.
Kompanija Verily usredsređena je na rođaka gambiae, egipatskog komarca, a koriste modifikovane bakterije kako bi bi učinili mužjake neplodnima tako da se, nakon što se svi složeni rituali udvaranja odvijaju normalno, jaja ženki nikada ne izlegnu. U protekle dve godine, Google-ov projekat “Debug” isporučio je 200.000 potpuno novih laboratorijskih komaraca u sezoni bez sumnje oduševljenim stanovnicima Fresna. Kako su ovi genitalno-deformisani komarci ušli u cirkulaciju, ukupna populacija komaraca opala je za 95 posto.
Iznenada, ove šeme daju plod. Samo prošlog meseca, prilagođavajući se mnogim tehnikama Fresnovog tima, grupa kineskih naučnika u Guangzhou objavila je rezultate, nalaze pokušaja, uključujući oslobađanje 200 miliona genetski modifikovanih azijskih tigrastih komaraca, koji nose Denge groznicu i Zika virus: oni su umanjili brojnost populacije za neviđenih 90 posto.
Čini se da pitanje “Možemo li uništiti komarca?” gubi svoj trag u istoriji. Nauka mora sve više da odgovori na sledeće pitanje: “Da li bi trebalo?” Ovo bi bilo naše prvo ikada namerno masovno istrebljenje. Priličan presedan.
Mnogi izgledaju savršeno spremni da povuku okidač. “Ako ih sutra iskorenimo, ekosistemi u kojima su aktivni će štucnuti, a zatim nastaviti sa životom,” rekao je vodeći entomolog Džo Konlon za naučni časopis Nature. “Nešto bolje ili gore bi uzelo maha.” Što je odlično, sve dok je “nešto bolje”.
Čini se da je većina u svetu ekologije iznenađujuće flegmatičma po pitanju potencijalnog istrebljenja vrste gambiae.
EO Wilson, možda najpoznatiji biolog modernog vremena, bio je izuzetno nesentimentalan po tom pitanju. To je samo zdrav razum, on predlaže: “Govorim o vrlo malom broju vrsta koje su koevoluirale sa nama i napadaju ljude, pa bi ih sigurno bilo prihvatljivo ukloniti.”
Čini se da čak i postavljanje pitanja deluje rasistički. Ako bi malarija svake godine ubila pola miliona stanovnika Severne Amerike, da li bismo se zaista premišljali i postavili pitanje šta bi njihovo istrebljenje moglo učiniti ekosistemu? Da li bismo uopšte gubili vreme radeći ono što je Imperial tim tek započeo: četvorogodišnje blisko istraživanje životnog ciklusa vrste gambiae koje se sprovodi u Gani?
Mogućnost nastanka nenamernih posledica ovde je velik. Kao što su komarci određivali granice naseljavanja ljudi, tako će to činiti i njihovo odsustvo. Teritorije koje su se ranije činile nenaseljenim mogu biti iskorišćene za poljoprivredu ili šumarstvo.
“Postoji prilika za gadan povratni udarac,” kaže dr. Erika Mekalister, iz prirodnjačkog muzeja. “Ako se rešite životinja u specifičnoj ekološkoj niši, češće će ući druge vrste, a to su možda i druge vrste komaraca, pa će se ciklus započeti iznova. Ako ne i drugi komarci, onda je više verovatno da ćete dobiti populacijsku eksploziju bilo Chironomidae [klice koje ne grizu] ili Ceratopogonidae [grickalica].”
Nisu svi komarci nužno loši. Na primer, u artičkoj tundri, komarac je ključni oprašivač. Postoje čitave vrste orhideja koje se za svoju oplodnju oslanjaju na komarce.
Mara Lavničak je evoluciona genetičarka i vođa grupe na Institutu Wellcome Sanger, koji je posvećen “rešavanju nekih od najtežih izazova u istraživanju genoma”.
“U ovoj fazi, targetiranje najgorih vektorskih vrsta napravilo bi do ogromne razlike“, kaže ona. ”Ali da, vremenom bi, ako je ono prošlo uspešno, trebalo da se targetiraju i druge vektorske vrste ili bi i dalje postojai rizik da se malarija oporavi s porastom populacije jedne od manjih vrsta.”
Moguće je i da neće biti potrebno da ubijamo anopheles gambiae u potpunosti. Možda, jednom kada populacija komaraca padne ispod određenog praga, paraziti malarije će prirodno izumreti ako ne uspeju da se samostalno razmnožavaju.
“Izdvajanje gena nije u potpunosti otporno,” upozorava Lawniczak. “Novije verzije su poboljšane i uzimaju u obzir više varijabli. Ali to neće biti jednostavno ‘jednom pustiti čarobni metak i gledati kako malarija nestaje’. To će i dalje biti rat, uz redovno praćenje i nove taktike koje će često biti potrebne.”
Zatim, tu je i pitanje ostalih životinja, čiji su životi takođe uslovljeni komarcima, Na primer, rute za migraciju u Caribou planirane su tako da izbegavaju komarce, tako da postoji povratni efekat za sve te vrste koje se hrane prolazeći Caribou.
Pored ovih, postoje problemi prirodne pravde: činjenica da kažnjavamo neku vrstu zbog zločina koji izaziva bolest. To je malarija, a ne komarci, to je problem.
Ranije ove godine, vlada Burkine Faso dala je zeleno svetlo za sprovođenje ograničenog istraživanja u saradnji sa istraživačkim timom sa Imperial instituta, kako bi uvela “sterilna mutacija muškaraca” u populaciju. Drugim rečima, to je genetsko izdvajanje - koje je vremenski ograničeno, i to na jednu godinu.
Konačno, sudbina vrste gambiae nije u rukama zapadnih istraživačkih timova - to su nacionalne vlade afričkih zemalja koje odlučuju šta će se desiti na njihovom travnjaku, a navođenje svih njih da se pokrenu u istom pravcu i u isto vreme verovatno će biti najteži zadatak.
Ipak, sada kada smo potpuno za volanom evolucije, možda se barem možemo utešiti zamišljajući da bismo ovim možda napravili mesta za za nešto slađe, nešto lepršavije: širokih-očiju i čupavih repova. Nešto što više nalikuje nama.
Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE UK.