Poruke

Ova SMS prepiska sa ukradenog telefona postaje mnogo mračna mnogo brzo

Kako se prelazi od „Najlepša zvezdo na nebu“ do „Ne puštamo ih iz sobe dok nam ne popuše“?
22.12.17
Fotografija: Towfiq Barbhuiya / Alamy Stock Photo 

Prvobitno objavljeno na VICE Germany

Najzajebanija ljubavna priča od Romea i Julije – ili bar od Tvajlajta – počinje romantičnim SMS-om od 7:03 prepodne, 10. 11. 2010. Izvesni Marko poslao je izvesnoj Ani poruku inspirisanu motivacionim glupostima sa Pinteresta. „Dok spavam, sve je mračno. Kad se probudim i pogledam u nebo, vidim zvezde kako sjaje. A najsjajnija i najlepša zvezda si ti.“

Recite da sam cinik koji nikad nije iskusio pravu ljubav, ali meni ova poruka savršeno objašnjava zašto se toliko veza završava tako što se jedna strana onoj drugoj više nikad ne javi. Opet, treba priznati da Markov stil ima prođu kod žena: 15 minuta kasnije stigla mu je poruka od treće osobe: „Volim te beskrajno, ljubavi“. To je bila njegova devojka, Jana.

Ove poruke imamo priliku da čitamo zahvaljujući Lukasu Adolfiju, ali takođe zato što Marko i nije najbistriji mladić. Te 2010., Marko i drug opljačkali su Lukasa pred bankomatom – uzeli su mu keš i telefon. Dve nedelje kasnije bili su uhapšeni, i sve su priznali.

Kad je Lukasu telefon bio vraćen, otkrio je da ga je lopov koristio za slanje poruka svima redom. On je zaključio da bi bila šteta da zadrži Markove poruke za sebe, pa ih je objavio u knjizi pod naslovom Die Cops ham mein Handy („Telefon mi je u policiji“).

Markova priča govori o tinejdžeru koji u slobodno vreme ukrašava sprejom zidove, i održava nekoliko paralelnih romantičnih veza. Rastrzan je između žele za bliskošću i potrebe da postane „pravi muškarac“ – bar u tumačenju svojih vršnjaka. Iznad svega, Marko svim srcem voli Anu. I Janu. I Laru, i Mariju, i Leu.

Od samog starta, evidentno je da se Marko nalazi u dilemi. Osećanja ga vuku ka Ani, drugarici iz škole, ali u vezi je sa Janom koju ne bi želeo da povredi, bar ne previše. Zato joj, par sati posle rutinskog „Volim i ja tebe“ odgovora, šalje dugu poruku u kojoj objašnjava da je ona previše dobra za njega, i da bi trebalo da budu samo prijatelji. Prilično ubedljivo zvuči, ali onda ga vidimo da par minuta kasnije piše Ani. „Raskinuo sam sa njom, javi mi se!“

Teško je poverovati da su sve ove poruke pisali pravi živi ljudi. Na primer, Ana jedne večeri moli marka da je pusti da uđe jer „pokisnuće mi kosa, neću ti više biti lepa“. Kako i ne bi htela da bude lepa za čoveka koji piše poruke poput ove: „Ja sam ovde a ti si tu, znači jedno od nas dvoje na pogrešnom je mestu. Toliko te volim.“

Knjiga je neodoljivo zarazna upravo zbog brutalnog transfera neprijatnosti. Delimo sa Markom sve moguće strahove kroz koje se u vezi prolazi. Zašto mi ne odgovora ceo dan? Ima posla ili me mrzi? Koliko ozbiljno bi trebalo da uzmem sva ta srca i poljupce na kraju poruke? Iznad svega, sa kim se još dopisuje?

Ova knjižica prikazuje koliko se lako mapira život potpunog stranca ako se ima pristup porukama koje on svakodnevno razmenjuje. Sve ovo se desilo davne 2010.; današnja verzija istog događaja ponudila bi nam mnogo više materijala, od instagramskih fotografija do tvitova i snepčetova, bilo bi dovoljno građe za seriju knjiga.

Lukas Adolfi se kune da nije menjao poruke, ali kaže da im je „u par slučajeva“ morao da izmeni hronološki red. „Kad se razmenjuju poruke sa nekoliko osoba u isto vreme, to sve ispadne haotično“, objašnjava Adolfi. „Smatrao sam da je na meni da čitaocima prikažem jednu smislenu celinu.“ Naravno, izmenio je i imena svih aktera.

Suštinski nije bitno da li se Marko stvarno zove Marko, da li je Ana stvarno Ana, da li osobe po imenu Karge i Pici u stvarnosti imaju manje glupave nadimke. Bitno je samo ono što se nalazi u srcima ove tragično zaljubljive mladeži.

Dalje saznajemo da je Ani drago što je Marko raskinuo sa Janom, ali ona ima dečka po imenu Flori. Marko je i dalje u kontaktu sa bivšom devojkom Janom, kojoj objašnjava da nije siguran da li bi seks utroje bio dobra ideja za njih dvoje i zajedničku poznanicu. Osam dana kasnije, ipak joj traži „pošalji mi brojeve zainteresovanih žena“, dakle još nije prelomio. Generalno gledano, sva Markova korespondencija odvija se sa mladim ljudima koji imaju bar po jednog dečka ili devojku, ali redovno i bez ustručavanja dogovaraju seks sa raznim trećim licima. Ni tabloidi ne bi umeli da razmrse to klupko.

Reklame

„Iznenadila me je surovost“, kaže Adolfi. „Čim kaže devojci laku noć, počne da dogovara trojku sa nekim drugim.“

Kad god čitalac pomisli da je pohvatao ko je kome šta, otvaraju se nova vrata i naleće se na nešto sasvim neočekivano. U drugoj polovini knjige, Marko i Pol planiraju da se nađu sa nekim po imenu Karo; njihov drugarski ton odjednom prelazi u nešto mračnije. „Nemoj da si jebo danas, napenaliću te“, piše Marko a zatim se od tupana pretvara u potencijalnog silovatelja. „Ne puštamo ih napolje dok nam ne popuše“, piše on.

U poslednjih par dana, Ana se ređe javlja a Marko sve češće koristi prostakluke. Da li ga je provalila? Da li će se vratiti Floriju, kome je neko ukrao automobil? Marko drugima priča kako još hoće nešto od Ane, ali više se ne dopisuju. Dvonedeljna romansa – kako je drugačije nazvati kad konstantno dave o tome koliko se vole? – naizgled je na izdisaju. Možda su Marko i njegovo društvo izuzetak koji potvrđuje pravilo da ne bi trebalo suditi o ljudima na osnovu poruka koje međusobno razmenjuju. Xoxo

JOŠ NA VICE.COM:

Ja sam jedan od onih koji je pisao erotske priče za pare

Izašao je u bar pre 15 godina i niko ga više nije video

Kako je moja porodica saznala istinu o nerešenom ubistvu moje tetke