Pitali smo mlade zašto podržavaju upotrebu botoksa

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE CA.

Pre nešto više od godinu dana sedela sam na šminkerskoj stolici u Sephori gde su me za pet minuta besplatno našminkali, što definitivno deluje kao dobar način da skreneš misli sa različitih teških životnih istina. Kada je šminkerka počela da nanosi odabrane pudere i mackalice na moje lice, primetila sam da me gleda kao da je nešto otkrila.

“Nešto si radila, zar ne?”

“M?”, promumlala sam jer mi je u tom trenutku iscrtavala liniju usana.

“Imaš filere u usnama, zar ne?” rekla je šaljivo.

“Ne”, razjasnila sam joj. “Nema filera. Pretpostavljam da prosto imam velike usne? Porodica mi je holandskog porekla.” Često sam pokušavala da opravdam određene fizičke kvalitete svojim poreklom – kao da zapravo postoji korelacija, ili kao da je neko zapravo to smatrao zanimljivim.

“Zanimljivo”, nastavila je ona. “Imaš tu vrstu lica da ne mogu da odredim da li imaš 18 ili 40 godina.”

Bila sam užasnuta. Sa 28, 18 i 40 podjednako deluju kao loše opcije. Takođe i ta činjenica da me je šminkerka sada gledala pogledom koji kao da je govorio ne vrini, ovo ostaje među nama devojkama! Delovalo je kao da želi da joj se ispovedim. U tom trenutku nisam mogla da odlučim koji deo situacije me je više uvredio: da li činjenica da možda izgledam sredovečno ili to što, očigledno, delujem kao tip osobe koji je preokupiran čudom koje čini čelo glatkim.

Godinu dana kasnije razgovarala sam sa nekoliko milenijalaca koji obožavaju Botoks, i koji su me ubedili da su moje negativne predrasude o anti-ejdžing procedurama poprilično licemerne, ako uzmemo, na primer, u obzir “anti-ejdžing” metode koje sam koristila kako bih svoju kosu vratila u plavu boju koje je bila u mladosti. Forsiram svoje zlatne lokne isto kao što drugi forsiraju nemanje podočnjaka.

A tu je i činjenica da se Botoks konceptualizuje kao sredstvo onih koje pokreće taština ili žena koje se plaše starenja, a to ne samo da prikazuje grozan kapacitet koji imaju stereotipi, već i neuspeh da održimo korak sa vremenom. Drugim rečima, ako mrzite Botoks, to vas čini starim. Kao što je prethodno izveštavao Forbs, upotreba Botoksa među osobama između 19 i 34 godine porasla je za 87% u poslednjih pet godina. Pitajte svoje prijatelje. Postoji ozbiljna šansa da poznajete nekoga – ili da ste vi taj neko – ko je tu i tamo popravio nešto.

Ali šta nas čini odjednom tako spremnim da nam neko bocka lice iglom? Sudeći po intervjuima koji slede, odgovor je kombinacija želje da i uživo izgledamo kao Instagram filter, prihvatanja novih tehnologija, činjenica da možemo to sebi prijuštiti, kao i uživanje u nekim iznenađujućim medicinskim benefitima. Bilo kako bilo, čini se da postoji novi standard u zdravlju i lepoti: ako izgledate dobro i osećate se dobro, koga briga da li je sve to delo majke prirode?

VICE: Koliko dugo koristiš botoks?

Amanda: Prvi tretman imala sam sa 24 godine.

I šta je uticalo na tu odluku?

Postojalo je više faktora. Radim u komunikaciji sa modnim, bjuti i lajfstajl brendovima, tako da sam konstantno edukovana o trendovima. Mislim da sam na prvi tretman botoksom otišla iz radoznalosti. Definitivno me je privukla činjenica da je u pitanju odlaganje procesa starenja, i to što ljudi to rade više kao preventivnu meru nego nešto što za cilj ima samu korekciju nečega. Počela sam mlada, zbog čega je bilo jeftino i nije zahtevalo dosta posla. Bilo mi je dostupno, tako da sam pomislila, naravno, zašto da ne, hajde da probam. I od tada sam prosto nastavila.

Na koji način je botoks uticao na tebe, bilo pozitivno ili negativno, kada se radi o tvojoj karijeri ili slici o sebi samoj?

Što se karijere tiče, ne znam da li je uticalo pozitivno ili negativno – rekla bih da je neutralno. Sa druge strane, imam da kažem samo pozitivne stvari o tome. Čini da se osećam bolje. Više mi se dopada kako izgledam. Za mene botoks nije trajna stvar. Ne traje dugo. I mislim da je pozitivno uticalo na moje samopouzdanje – iako nije kao da sam imala probleme sa time ranije – ipak mislim da, kao što to čine nova frizura ili novi autfit, tako i botoks čini da se osećate sjajno. U pitanju je terapija. Još jedna dodatna stvar povezana sa brigom o sebi koja može učiniti da se osećate sjajno.

Koliko novca godišnje trošiš na Botoks?

Rekla bih da je u pitanju izdatak od nekih 200-250 dolara svakih četiri do šest meseci. Kada sam imala 24 godine, koštalo je još manje. Možda nekih 150 dolara po tretmanu.

Da li otvoreno govoriš o tome što si radila tretmane Botoksom?

Vrlo otvoreno, da. I dalje postoji negativna percepcija toga, pogotovo među ljudima koji se ne edukuju. Znate, nažalost, kada se radi o kozmetičkim procedurama, moguće je da budu primetne samo ako nisu odrađene kako treba. Nećete moći da primetite ako je neko imao dobar tretman Botoksom, što je i poenta. Mislim da dosta ljudi nažalost povezuje Botoks sa niskim samopouzdanjem, a ipak je u pitanju mnogo učestalija procedura nego što ljudi misle. Veliki deo te negativne percepcije potiče od osova koje nisu edukovane. Meni lično je važno da se ne stidim sopstvenih postupaka. Srećna samšto mogu da podelim znanje i da dam smernice.

Dakle, da li si se nekad suočila sa time da neko ima negativnu percepciju tebe? Da li se dešavalo da te ljudi osuđuju zbog Botoksa?

Bože moj, ne možeš da zamisliš koliko me baš briga za to. Sigurna sam da se te stvari dešavaju, ali ja zaista ne znam. Definitivno se dešavalo da ljudi bulje u mene kada o tome govorim u javnosti, kao da ustvari nagovaram drugu osobu da treba to da uradi. Definitivno sam videla ljude koji su bili u fazonu “o bože, govoriš o ovome u javnosti, to je takav tabu”, ali me to zaista nije pogađalo. Mislim da više ljudi treba prirodno da razgovara o ovoj temi.

Kako se osećaš po pitanju “prirodne lepote” protiv kozmetičke lepote? Da li misliš da uopšte postoji razilika, i šta misliš, zbog čega naše društvo prioritizuje jedan tip lepote nad drugim?

Mislim da su te granice sada dosta nejasnije. Mislim da bi se odgovori na pitanje šta smatramo prirodnom lepotom razlikovali od osobe do osobe. Znaš, da li je prirodna lepota kada se ne koristi šminka ali se koristi Botoks i fileri? Definicija prirodne lepote je zaista nejasna, i mislim da je to sjajno. Što smo manje u mogućnosti da razvrstavamo stvari, to je bolje za sve nas.

Koliko su na to kako želiš da izgledaš uticake društvene mreže?

Mislim da bi bila laž kada bi bilo ko mojih godina ovih dana rekao da društvene mreže nisu uticale na njih. One svakako imaju uticaj na naše ideje o tome šta je lepo. Tako da, koliko god da su uticale na moju perspektivu lepote, toliko su me i edukovale o njoj. Društvene mreže čine lakšim pronalazak pravog mesta za tretmane Botoksom i filerima, ali takođe i pronalazak različitih lekara i procedura koje oni rade.

Kakav je tvoj savet za nekoga ko razmišlja o tretmanu Botoksom?

Ako ste zainteresovani zbog sebe, a ne motivisani nekim spoljašnjim faktorima, rekla bih sa sigurnošću da treba to da uradite. Jedino što bih napomenula je da imate realistična očekivanja i da istražite sve što možete o tome. Budite sigurni da idete kod stručnjaka koji imaju dobru reputaciju i dobre ocene. Ipak, ako nemate novca za održavanje ili vam je stručnjak preskup, možda treba da porazmislite bolje. Botoks zahteva posvećenost na duge staze.

VICE: Možeš li nam reći nešto o tome zbog čega si počela sa tretmanima Botoksom?

Taša: Lično imam ozbiljno osetljivu kožu i alergična sam na mnoštvo različitih proizvoda – posebno na dezodorans. Ispod pazuha sam imala ozbijne povrede nastale upotrebom dezodoransa, a sveje ovo počelo kada sam imala jedanaest godina – osećala sam se jako postiđeno zbog toga. Zbog toga smo mama i ja otišle kod doktora, koji je pokušao sa raznim vrstama terapije sve dok nisam imala 18 ili 19 godina. Ništa nije funkcionisalo. Imala sam užasne ožiljke. Na kraju smo se preselili u Okanagan i promenila sam doktora, koji mi je preporučio Botoks, posle čega uopšte ne bih morala da koristim dezodorans – s obzirom na to da Botoks sprečava znojenje. Moja majka je bila protiv toga. Rekla mi je, “Ne, ne želim da misliš da je Botoks način da se stvari poprave.” Ipak, otišle smo kući i porazgovarale, i ona je pristala da pokušamo sa time. Vratila sam se kod doktora i počela sa nekoliko tretmana, a onda i sa još nekoliko, i rane ispod pazuha počele su da se povlače. Tretmani su funkcionisali i kada se radi o tkivu ožiljaka, i tako su počeli kozmetički aspekti ove priče. Pre toga zbog užasnih ožiljaka nisam mogla da nosim kratke rukave ili haljinice. Zbog toga i sada na svakih četiri do šest meseci idem na tretmane Botoksom.

Dakle, da li si kasnije počela da koristiš Botoks ili druge kozmetičke tretmane za tretiranje još nekih delova tela?

Da, dakle, kada sam počela da koristim Botoks, i kada sam se preselila u Okanagan, primetila sam da dosta mojih prijateljica popunjavaju podočnjake ili usne, i sve su izgledale prelepo, tako da sa, pomislila da i ja treba da se uključim u to. U početku je to bilo malčice filera u usnama, samo kako bih ujednačila liniju usana, a onda sam ukapirala da je u pitanju sjajna stvar.

Ali do sada nisi imala facijalni tretman Botoksom?

Nisam. Nije kao da sam protiv toga da kasnije u životu i to uradim. Ipak, želim da sačekam dok ne budem videla gde su mi problematična mesta – te fine linije i bore. Ne želim da izgledam plastično. Samo želim da mi koža bude glatka. Pretpostavljam da sam pre pobornik filera nego Botoksa.

A zbog čega to misliš?

Zbog toga što ako kažete ljudima kao mlada osoba da ste radili tretman Botoksom, ljudi će pomisliti da ste psihotični. Oni to ne kapiraju. Ali kada kažete ljudima da su to samo fileri, oni su u fazonu “aha, da, kao Kardašijanke”. Fileri nemaju jednako lošu reputaciju kao Botoks. Neće se desiti da vam neko kaže “o bože, to je loše po tebe!” Takođe je bitna i edukacija. Ja sam estetičarka,što znači da radim sa dosta ljudi koji su imali tretmane filerima ili Botoksom. Sve kolege sa kojima radim su imali te tretmane, tako da zašto ne bih i ja?

Spomenula si da je tvoja majka na početku bila protiv Botoksa – čak i protiv medicinskog Botoksa – kako se ona i tvoji stariji rođaci osećaju po pitanju filera i ostalih kozmetičkih zahvata kojima se mladi ljudi podvrgavaju?

Moja mama je okej sa filerima zato što ih ni ne primećuje. Druga stvar, sada kada sama mogu da ih platim, ne treba mi njena podrška na isti način kao ranije. Moji baka i deka, sa druge strane, misle da je to užasno. Uvek mi govore stvari poput “ali ti si tako lepa, ne treba ti to, zašto bacaš pare?” To nije bila normalna praksa za njihovu generaciju, tako da oni to posmatraju kao veliku, strašnu stvar. Kada su moje filere uporedili sa korekcijama nosa, rekla sam im “ne, ovo nije velika operacija, već je u pitanju dvadesetominutni tretman.”

Koliko su na tebe uticale društvene mreže kada se radi o tome kako želiš da izgledaš?

Jako su uticale. Preselila sam se iz malog grada u Kelovnu, i primetila sam da sve više ljudi izgleda na određeni način, i činili su sve što mogu kako bi postigli taj izgled, bilo da je u pitanju tretman botoksom ili šest dana nedeljno u teretani. Društvene mreže utiču snažno na sve to, zato što konstantno gledamo prelepe ljude onlajn. Mislim da mlađe generacije – približne mojim godinama i mlađe – odlično shvataju da ono što vide na društvenim mrežama nije realno. Ipak, i dalje žele da izgledaju nerealno jer je to ono sa čime su odrastali.

O, to je zanimljivo. Ne mislim da sam ikada ranije čula ovako nešto.

Da, možete im pokazati sliku i reći, “gledaj koliko je ovo fotošopirano”, i oni će reći “znam, i takođe znam koliko je to moguće izvesti na neki način.” To kako se ljudi šminkaju i brinu o koži sada… cela industrija je eksplodirala od kad su se pojavile društvene mreže.

VICE: Koliko dugo ideš na tretmane Botoksom i koja je bila motivacija da počneš sa njima?

Nataša: Bila sam u srednjim ili kasnim dvadesetim kada sam počela. Znate one horizontalne linije po čelu? Ono što me je motivisalo bile su te linije koje su se pojavljivale čak i kada nisam podizala obrve ili pravila neke posebne facijalne ekspresije. Počela sam da bivam nervozna. Bila sam u fazonu “o, dakle ovako počinje.” Zbog toga sam počela sa malim dozama, kako bih sprečila da bore postanu trajne.

Zbog čega su ti te bore bile tako strašne?

Nije stvar u tome što su bile strašne. Već sam bila poprilično zainteresovana za kozmetičku industriju. Znala sam kako stvari funkcionišu. Nije kao da sam odlepila i želela da izbrišem sve. Znala sam da ću malim dozama Botoksa prosto sprečiti da te linijice postanu trajne.

Takođe si i koosnivač mesta pod nazivom The Vanity Lab, koje se fokusira na anti-ejdžing tretmane. Zbog čega si se odlučila za karijeru povezanu sa medicinskom estetikom?

Ranije sam se bavila naukom. Ipak, na fakultetu, kada je trebalo da učim, posvetila sam se istraživanju kako određeni sastojci u određenim proizvodima za lepotu utiču na ćelije. Kada sam počela da kombinujem ta dva interesovanja – nauku i estetiku – shvatila sam da sam pronašla strast u tom polju. Počela sam da radim na nekoliko klinika u Vankuveru, ali se nisam osećala kao da radim pravu stvar. Ova mesta bila su preskupa, i klijenti su pretežno bile starije žene. Želela sam da napravim mesto gde će sve biti kako treba – jer je većina ovih mesta nudila proizvode i usluge koji nisu bili najefektivniji – i gde će biti ponuđene iste usluge kao u najboljim klinikama, samo na mnogo povoljniji, svakodnevni način. Kao što se to radi sa kosom ili noktima, želela sam da ljudi budu u mogućnosti da se na regularnoj bazi bave brigom o svojoj koži i anti-ejdžing tretmanima.

A što se tiče klijenata, da li viđaš mnogo više mladih nego ranije?

Klijenti su nam osobe svih godišta, ali je istina da privlačimo mlade. Mi smo jedna od prvih klinika koje su se oglašavale na Instagramu. Kada smo počeli, bilo je klinika na Instagramu, ali su njihove fotke bile ništa posebno. Mi smo učinili da to bude zabavnije, veselo i edukativnog karaktera. Broj naših pratilaca je od tada rastao. I s obzirom na to koliko smo popularni na platformi koja je popularna među mladima, samim tim je i naša klijentela mlađa.

A muškarci? Razgovarala sam sa nekoliko muškaraca koji su rekli da su njihovi prijatelji imali kozmetičke tretmane Botoksom. Ipak, oklevali su da govore o tome.

To je smešno, baš zato što sam pre nekoliko sati rekla da smo juče po prvi put imali više muških nego ženskih klijenata. Naravno, u pitanju nije bio običan dan. Snimali smo rijaliti šou čiji je fokus bio na “Brotoksu”. Došlo je puno braće koji su došli da podrže jedinog brata koji do tada nije radio tretman Botoksom. Definitivno viđamo muškarce, a razlog zbog koga mislim da ih viđamo sve više je jer su ljudi sve edukovaniji. Pre pet godina je dosta ljudi posmatralo to kao “o, Botoks, to je ono kada su ti obrve toliko podignute da ne možeš da pomeriš lice.” Mislim da su muškarci oklevali da urade nešto po pitanju svog izgleda u strahu da će biti očigledno i da će se znati da su bili na kozmetičkom tretmanu. Ali su sada ljudi shvatili da ako je sve urađeno kako treba, neće se ništa primećivati. Sada zahvaljujući društvenim mrežama Botoks ne višamo samo u TV emisijama ili sitkomima, gde je to prikazano kao nešto smešno – znate, zamrznuto lice ili prenapumpane usne.

Dosta razgovora o lepoti danas se vrte oko toga šta je prirodno a šta kozmetički. Da li tebe potresa razlika između prirodne i kozmetičke lepote? Da li danas uopšte možemo govoriti o takvoj razlici?

Definitivno postoji razlika, i upravo zbog toga sam toliko otvorena po ovom pitanju. Na Instagramu, na primer, postojao je taj 10 year challenge, i ja sam okačila slike sebe “pre” i “posle” gde sam navela ogromnu listu svih kozmetičkih procedura koje sam isprobala u svojoj profesiji. Ipak, pošto sam toliko otvorena i iskrena na društvenim mrežama, ljudi mi često govore “ne bi trebalo da reklamiraš ovo, ili da ljudima govoriš ovo.” Nikome ne govorim da uradi to – samo ne mislim da ovakve stvari treba da se kriju. Ipak, sve to sa društvenim mrežama i mladim devojkama je zeznuto. Znate priču sa #iwokeuplikethis slikama? Niko se zapravo ne budi takav. Isto je i sa #nofilter slikama. Čak i ako nema filtera, možda je osoba uradila tetovažu obrva ili sprej ten ili ekstenzije trepavica, ili čak tretmane Botoksom ili filerima kako bi konturisala svoje lice. Ne mislim da je dobra ideja pogrešno usmeravati ljude. Uz sve tretmane koji su danas dostupni, ne bih želela da neko vidi sliku nekog drugog i da se zbog nje oseti loše jer se nije probudio sa savršenim trepavicama ili besprekornom kožom. Smešno je gde društvo povlači granicu između toga o čemu je OK pričati a o čemu nije. To je kao da vidite sliku gde osoba ima izblajhanu kosu sa tamnim korenom koji se vidi i da pomislite, moja kosa ne izgleda tako i sada se osećam loše zbog toga. Bilo kako bilo, kada gledate ljude koji su odradili sve te tretmane, to je drugačije. Mislim da je zdravo razgovarati o ovim stvarima.

VICE: Dakle, koristiš Botoks iz medicinskih razloga, zar ne? Pre ovih intervjua nisam imala pojma da postoji tako nešto kao nekozmetički Botoks tretmani.

Trevor: Znaš, nisam ni ja znao sve do prošlog septembra. Počeo sam sa time jer sam išao kod zubara zbog toga što me je vilica konstantno bolela. Vilica mi je bila pod tenzijom, većinom zbog anksioznosti. Zbog toga su mi rekli “Probaćemo da spojimo fizioterapiju, lekove i ove injekcije Botoksa u tvoju vilicu, i nadamo se da će ti to pomoći.” Medicinski Botoks je zapravo poprilično skup, ali je za mene tretmane platila vojska. Uputili su me na civilnog oralnog hirurga koji ubrizgava Botoks u moje žvakaće mišiće, kaoi još nekoliko grupa manjih mišića obraza, i on prosto parališe te delove. I sve to zbog toga što je Botoks zapravo neurotoksin koji parališe ili opušta mišiće. Nakon toga vremenom mišićna atrofija i tenzija nestaju. Imao sam tri tretmana u poslednjih osam meseci, i vilica me više ne boli.

Da li su tretmani uopšte promenili tvoj izgled?

Ne, nisu uopšte. Pre tretmana sam se šalio na tu temu, pričao sam kako ću izgledati sjajno, ali tretman uopšte nije promenio moj izgled. Moje iskustvo sa time je nesvakidašnje. Botoks mi je pomogao da se vratim sviranju trube, što ranije zbog bola u vilici nisam mogao da radim. Sada ponovo mogu da koristim svoje lice dok sviram.

I kako ljudi obično reaguju kada im kažeš da si radio tretmane Botoksom? Mislim, jeste da je to iz medicinskih razloga, ali ipak kapiram da su ljudi i dalje imali komentare.

Da, obično kažu nešto poput “o, pa ne vidi se” ili “zašto?”, ali onda ja kažem da je iz medicinskih razloga, što većinu ljudi iznenadi, jer mnogi ne znaju da je to uopšte opcija.

Dakle, da li bi ikada uzeo u obzir tretmane Botoksom iz kozmetičkih razloga, uzevši u obzir iskustva koja si imao sa njim na medicinskom nivou?

Ne mislim da posedujem dovoljno taštine u sebi za tako nešto. Želim da ostarim dostojanstveno. Nije kao da mi je to prioritet, ali ako bi doktori rekli da bi mogli da mi injektiraju Botoks tako da pomogne i kod bola i kod tonusa lica, i verovatno bih uzeo to u obzir. Ipak, kada bi bilo samo iz kozmetičkih razloga, ne verujem da bih se bavio time. Ne zato što mislim da je pogrešno, ili tako nešto, već zato što prosto nisam u tom fazonu, i ne mislim da mi treba neka vrsta intervencije kako bih cenio svoju fizičku lepotu.

Pratite Micu na Tviteru.