U samom centru Beograda postavljen je ogroman narandžasti telefon na čijem postolju piše SOS, a koji ne prestaje da zvoni. Poneko se usudi da priđe, opali selfi pored telefona, a neki i podignu slušalicu. Sa druge strane se čuje:
“Proteklih godina u Srbiji gotovo da ne prođe dan bez vesti o nekom obliku nasilja nad ženama.
Iako raste broj prijava, broj žrtava se, nažalost, ne smanjuje.
Statistike pokazuju da je svaka druga žena pretrpela neki vid nasilja u porodici.
Prema podacima Mreža žene protiv nasilja, 30 žena je ubijeno u porodično-partnerskom nasilju u Srbiji od početka 2016. do danas, a u 2015. godini je zabeleženo 35 femicida (rodno zasnovano ubistvo, izvršeno nad ženama, devojkama, devojčicama i bebama ženskog pola od osoba muškog pola).”
Videos by VICE
Telefon je postavila kancelarija Ujedinjenih nacija u Srbiji za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) povodom svetske kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, u kojoj učestvuje i Srbija.
Iako se u medijima često pojavljuju tekstovi o slučajevima nasilja, oni su obično senzacionalistički jer mrtvo i prebijeno žensko telo obezbeđuje tiraž. Gotovo u svim tekstovima, komšije će o nasilniku reći da je bio “miran i povučen čovek”, prijatelji da se to dešavalo, ali da nisu znali šta da rade, nasilnici da ih je žena provocirala, a glas onih koje su preživele nasilje se retko čuje. Ili nisu doživele da kažu.
Žene ne prijavljuju nasilje jer ne postoji svest o tome šta je nasilje.
Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama pričale smo sa mladim ženama iz Beograda o nasilju, strahu i ćutanju.
JELICA, 24
Poznaješ li neku ženu koja je pretrpela nasilje?
Nisam videla svojim očima da neko nekog udari, ali sam prisustvovala verbalnom nasilju. Mislim da veliki broj žena trpi nasilje, možda mi to ne vidimo telesno, ali veliki broj žena trpi i psihičko nasilje.
Jesi li nekada doživela nasilje?
Jesam doživela psihičko nasilje, koje ljudi smatraju svađom. Moraju da se postave granice i da se kaže kada je dosta. Ja sam bar svesna šta je nasilje, pa mogu da ga prepoznam. Postoje brojne žene koje ga ni ne prepoznaju.
Da li bi prijavila nasilje?
Prijavila bih nasilje.
Većina žena ne prijavljuje nasilje, šta misliš zašto je to tako?
Misle da je to nešto prolazno, da nije problem. Što bi bilo u redu da se to ne ponavlja, već da ljudi pokušaju da reše problem. I da se to okonča raskidom ili razvodom. Mislim da je razlog to što se većinom plaše da ostanu bez utočišta i plaše se promena.
DUNJA, 24
Ima li u tvom okruženju žena koje su pretrpele nasilje?
Poznajem žene koje su pretrpele i verbalno i fizičko nasilje. Mislim da svako od nas poznaje.
Da li si ti nekada doživela nešto slično?
Mislim da je svaka od nas pretrpela nasilje, samo je pitanje kada i u kojoj meri.
Šta smatraš nasiljem?
Bilo kakvo ugrožavanje ličnog integriteta i slobode jedne osobe da donosi samostalno odluke o svom životu i svom telu.
Da se desi tebi ili da si svedok, da li bi prijavila?
Zavisi gde. Nemam poverenja u institucije. To nas najviše koči da kao pojedinci preduzmemo nešto. Znamo da naše obraćanje može da naiđe na neodobravanje i osuđivanje.
Postoji li još neki razlog zbog kog žene sve češće odlučuju da ne prijave nasilje?
Materijalno su zavisne i ako su u braku nemaju kapaciteta da se odvoje.
NEVENA, 20
Poznaješ li neku ženu koja je preživela nasilje?
Mislim da poznajem.
A ti?
Nisam nikad doživela nasilje.
Da li bi prijavila da znaš da se nekom dešava?
Ako se desi nekom koga poznajem, mislim da je njena dužnost da sama prijavi.
Zbog čega se žene plaše da ga prijave?
Žene ne prijavljuju nasilje zbog straha od nasilnika i finansijske zavisnosti.
TAMARA, 21
Poznaješ li ženu koju je pretrpela neki oblik nasilja?
Ako pričamo o nekom ozbiljnijem nasilju, onda ne poznajem. Ali sigurno znam žene koje su preživele neki vid nasilja u širem smislu. Mislim da je važno da se priča o tome, ja na primer stalno razgovaram sa sestrom na tu temu.
Šta sve spada u nasilje, po tvom mišljenju?
Nasilje je ne samo udarac, već i psihičko zlostavljanje koje je po mom mišljenju još strašnije. Psihičko nasilje je pasivno agresivno ponašanje, svi direktni oblici vređanja i nipodaštavanja. Svi smo to nekad doživeli na ovaj ili onaj način.
Da li bi prijavila nasilje i šta misliš zašto ga žene često ne prijavljuju?
Da, ali pre nego što bih prijavila, ja bih pokušala da delujem, da pomognem i sprečim da se to ponavlja razgovorom sa osobom koja je izvršila nasilje i koja je pretrpela.
Nekada neko ko trpi nasilje uopšte nije svestan da ga trpi i onda treba toj osobi ukazati na to. I nasilniku treba skrenuti pažnju, a ako te ne upali, prijaviti određenoj službi.
Žene ne prijavljuju nasilje jer ne postoji svest o tome šta je nasilje.
JELENA, 22
Da li u okruženju imaš ženu koja je pretrpela nasilje?
Poznajem ženu koja je pretrpela i psihičko i fizičko nasilje. Relativno bliska osoba je u pitanju.
A ti?
Ja nisam pretrpela nasilje.
Žene često prećutkuju nasilje. Šta misliš zašto?
Žene ne prijavljuje nasilje jer se plaše da će ta osoba da im se osveti. Naša policija ne reaguje ni brzo ni efikasno, ne zadržava nasilne partnere dugo u zatvoru. On može kasnije da ih nađe i da im napravi još goru situaciju. Pretpostavljam da onda izaberu da im je bolje da ćute i trpe.
DIJANA, 25
Da li si nekad doživela nasilje?
Neku vrstu da, svakodnevno.
Koliko kod žena postoji svest o nasilju koje im se dešava?
Bitno je da osoba koja je pretrpela nasilje bude svesna šta joj se desilo i ukaže sama sebi na to. Svaka dodatna priča sa nekim na tu temu je dobrodošla, ali prvo ona mora da zna šta joj se dogodilo.
Zašto žene prećutkuju nasilje?
To je velika bol i većina žena smatra da je to nešto previše intimno što ne treba da dele sa drugima. Teško im je, valjda.
Da li bi ti ćutala?
Prijavila bih. Ali opet, to nasilje dolazi od ljudi koje volimo, pa je malo zeznuto. Ti se nadaš za tu osobu koju treba da prijaviš da će se promeniti i da je to nešto trenutno. Mislim da su dva glavna razloga strah i ljubav. Ali treba krenuti od sebe i poštovati sebe pre svega.
NEVENKA, 19
Da li možda znaš neku ženu koja je preživela nasilje?
Da, poznajem. Ženu iz komšiluka. U pitanju je psihičko nasilje koje je preraslo u fizičko.
A ti?
Nisam, do sada.
Šta smatraš nasiljem?
Nasilje je nešto što ugrožava moj um i moje telo.
Zbog čega žene ne prijavljuju nasilje?
Čuveni strah od osude sredine, sramota ih je šta će da se priča. I kreću od pretpostavke da će uvek one ispasti krive, a ne neko ko ih povređuje.
Kome bi se ti obratila za pomoć?
Da mi se desi obratila bih se prvo roditeljima, pa najboljoj drugarici ako je nešto blaže, a ako je nešto krupnije, odmah policiji.
SUZANA, 19
Poznaješ neku ženu koja je pretrpela nasilje?
Da, poznajem. Najčešće je u pitanju vršnjačko nasilje. Mislim da je nasilje prisutno još od školskog doba, već od tada ga devojčice trpe. Smatra se da nije opasno i niko ga ne shvata ozbiljno, čak ni profesori.
Da li se tebi desilo nešto tako?
Ne.
Da ti se desi, da li bi prijavila?
Verovatno, ali bavim se borilačkim sportom tako da bih prvo pokušala da sama rešim problem.
Zašto se žene plaše da prijave nasilje?
Boje se da će ponovo doživeti nasilje i šta će im se desiti posle prijavljivanja, mislim da je to glavni razlog.
Ukoliko ste žrtva ili svedok nasilja nad ženama pozovite SOS telefon Autonomnog ženskog centra, 011/266-2222 radnim danima od 10 do 20 časova. Na SOS telefonu rade specijalno edukovane konsultantkinje za rad sa ženama koje su preživele traumu muškog nasilja i imaju višegodišnje iskustvo u ovoj oblasti. Razgovori na SOS telefonu mogu biti anonimni.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu