Krajem 19. veka, južna Kalifornija je privlačila otpadnike, idealiste i preduzetnike sa malo ili bez ikakvih stega u životu. Gurui, spiritualisti i drugi samoproklamovani verski autoriteti su brzo stigli na zapad da propovedaju nove vere. Nezavisni književni izdavači, motivacioni govornici i metafizički nastrojeni umetnici i pisci su onda postali deo pejsaža Los Anđelesa. Grad tragača istražuje kako zaveštanje tih duhovnih sloboda omogućuje umetnicima da stvaraju kreativne radove kao deo svoje prakse.
Reklame
Svako ko je bio na Tinderu zna da nije toliko u pitanju sajt za dejting, koliko aplikacija koja podseća na GrubHub ili Uber, samo što je umesto hrane ili vožnje usluga koja se pruža seks. Ali za umetnicu iz Kalifornije, Odri Džons, Tinder je postao mnogo više od puke digitalne uvertire za snošaj: postao joj je izvor inspiracije za serijal povremeno urnebesnih, a povremeno potresnih komičnih ilustracija koje odslikavaju, tužno, jadno stanje u kojem se dejting danas nalazi.
Preterane, groteskne karakteristike definišu prepoznatljive stilove američkih ilustratora kao što su Robert Kramb, Rejmonf Petibon i Ralf Bakši. Time što ima satirični fizički pristup svojim subjektima, umetnik postavlja scenu za neizbežno zabavan i/ili provokativan susret s publikom. Slično tome, deformisani, iskrivljeni muškarci na crtežima Džonosve deluju neproporcionalno i nebalansirano, nastanjeni u usamljenom univerzumu lišenom seksa, gde umetnica na ponude za vođenje ljubavi razumno odgovara tražeći sendviče sa slaninom, štapiće sa mocarelom, špagete, prženu ribu i pohovane mini hot-dogove.„Rekla sam 'da' mnogim potencijalnim udvaračima i nacrtala ilustracije na osnovu razgovora, ili na osnovu prve stvari koju bi mi rekli", kaže Džons za Creators. „To je uglavnom moj odogovor na mnoga pitanja koja mi porodica postavlja o ljubavnom životu i o tome zašto sam sama".
Džons se od mladih dana okrenula umetnosti kao duhovnoj platformi, i odlučila je da krene putem profesionalne fotografije. „Postala sam opsednuta dokumentovanjem svoje okoline i potragom za mestima/prizorima koji na neki način odslikavaju kako se osećam, ali to nisam u stanju da izrazim", objašnjava ona.
Reklame
Nakon završenog koledža na Univerzitetu u Džordžiji, Džons se preselila u Njujork, a zatim u Kaliforniju. Počela je da predaje fotografiju i drži javna predavanja o umetnosti, dok u isto vreme radi u kreativnom centru za fotografe pod nazivom RayKo Photo Center.„Stanovnici Kalifornije su najsrećniji ljudi na svetu. Živimo na vizuelno toliko zapanjujućem mestu da ne možeš a da ne nađeš inspiraciju u svojoj okolini. Mislim da nisam shvatala koliko mi je priroda bitna za sopstvenu dobrobit dok se nisam preselila ovamo", kaže Džons. „Kojim god medijem da se baviš, mislim da ovde ima resursa i mesta na kojima možeš da deliš i stvaraš svoju umetnost".
Kao školovani fotograf, Džons se okrenula ilustraciji kada je otkrila da određene ideje ne može da dočara fotografijom. „Ne umem previše dobro da crtam stvari koje vidim, pa uglavnom crtam ono što mi je u glavi", kaže ona. „Pretpostavljam da želim da unesem humor u umetnost i da komentarišem ironiju svakodnevnog života. Nije lako uneti humor u umetnost, a da ne ispadne banalna i ljigava".Na ilustracijama Džonsove, muškarci sa Tindera obezbeđuju iskrene izlive i dubiozna pitanja, u obliku izjava bez interpunkcije, nalik telegramima. Kratkih duhovitih opaski ima na pretek, usred ludila izazvanog feromonima, prekopiranih sa pomoćnih aplikacija kao što je Flints, i dodatih robusnoj, ali ipak rudimentarnoj platformi za poruke zbog kojeg priprosto, nevešto udvaranje neizbežno deluje još neugodnije i neprimerenije. Na kraju su komični rezultati koketiranja Džonsove u isti mah užasni, humanizujući i srceparajući, gde je čežnja za ljubavlju često svedena na jednostavne molbe za utoljavanje fizičke i emotivne gladi. Pogledajte serijal ispod:
Reklame
