Tinejdžeri beskućnici u hipi komunama

Rediteljka Elis Stajn se prvi put srela sa Prljavim Klincima na parkingu Volmarta u Tenesiju 2012. godine. Nagurali bi se u tirkizni kamionet i došli do ovog maloprodajnog giganta da obezbede zalihe za okupljanje Duga, slavlja u obližnjim šumama gde su se hipici skupljali još od ranih '70ih, stvarajući privremene kontrakulturne zajednice. Okupljeni oko načela mira, ljubavi i poštovanja, okupljanja Duge takođe su se pozicionirala kao utopijske alternative modernom kapitalizmu. Nema struje, tople vode, ili komunikacija sa bilo kim iz spoljašnjeg sveta - vrlo često i po nekoliko meseci.

Dok su ovi skupovi bili otvoreni ljudima svih godišta i iz svih sfera života, Elis se usmerila malim plemenima tinejdžera beskućnika koji idu od jedne do druge komune širom Amerike. Duvaju u krug, jedu iz kanti, i - kao što njihov samoprozvani nadimak sugeriše - prljavi su, a mnogi od njih dolaze iz rasturenih porodica ili zajednica gde ih je različitost učinila autsajderima. Za njih, ovo su porodična okupljanja.

Elis je dve godine živela sa Prljavim Klincima u šumi, dokumentujući kako nalaze snagu i opstanak jedni u drugima. Iako su poslednjih godina nad šareniim duhom Duga skupova nadvili tamni oblaci, Elis priča o izrazito pozitivnim iskustvima jedinstva i privatanja. Dok se priprema da objavi svoj dokumetarac, "Prljavi Klinci", popričali smo sa rediteljkom da bi saznali nešto više.

Šta je tačno "Prljavi Klinac"?

Svako od njih će ti verovatno dati drugačiji odgovor. Po mom iskustvu, oni ne prate sistem; to su odmetnici, otpadnici, šareni klinci i lutalice iz vozova. Nemaju nužno mesto gde mogu da se istuširaju, ali Prljavi Klinac je neko koga realno baš briga.

Šta te je motivisalo da snimiš ovaj film?

Nisam ranije čula za Prljave Klince, kao ni za Duga skupove. Kada sam otišla da vidim o čemu se radi, bila sam iznenađena brojem odbeglih tinejdžera koje sam zatekla. Delovalo je kao rajsko ostrvo za izgubljene dečake.

Kako si pronašla protagoniste tvog filma i zašto si izabrala da pratiš baš tu posebnu grupu? Ispričaj nam nešto malo o njima.

Sreli smo tu grupu na parkingu Volmarta, nedaleko od skupa. Morali su da dođu nabave kuhinjske zalihe, koje su opisali kao 'slađe od kevinih kolača'. Delovalo je ako savršeni trenutak da im priđem. Glavni u grupi su bili Nitrus i M, Džud, Foun, Šelous, Dilej i Mario. Nitrus opisuje sebe kao "reinkarnaciju Kleopatre" - ona i M su se upoznali i venčali na skupu Duga, obeznanjeni od LSD-ja. Upoznala sam Džuda kada je imao 17 godina i snimala ga sa prekidima tokom sledećih tri godine. Džud je odrastao na Floridi živeći u šumi; sada je istinski hipik u srcu. Njegov strast prema porodici bila je zaista inspirativna. Držala je i mene i druge gotovo tokom celog ovog putovanja.

Sa kakvim problemima se bore ovi mladi?

Sa svim mogućim. Ne mogu da pričam u ime svih, ali oni koje sam upoznala došli su iz rasturenih porodica ili komplikovanih odnosa sa roditeljima - od čega su u mnogima uključeni alkohol, droga i zatvor.

Pričaj nam o Duga okupljanjima.

Zapravo ne bih, treba da jednostavno odete i osetite sami!

Pročitala sam da je negde opisan kao utopija. Da li je zaista napravljeno da bude tako?

Zaista je fenomenalno; odlazak tamo može da vas zaista promeni kao osobe. Skup Duge je sjajan sistem podrške za jako mnogo ljudi, od kojih su mnogi nomadi ili beskućnici. Ljudi grade sopstvene kuhinje i hrane do 10,000 drugih sa po tri obroka dnevno. Postoje pravila, ali kao i u spoljašnjem svetu, ne prate ih baš svi.

Kakav tretman imaju manjinske populacije kao što su žene ili osobe različite boje kože?

Svi imaju isti tretman. Okupljanje je jedno od onih malobrojnih mesta na svetu gde su svih prihvaćeni kao ljudska bića i ništa više.

Skupovi okupljaju više hiljada mirnih posetilaca, ali nedavno, došlo je do ubadanja nožem, što je ispraćeno velikim publicitetom. Kako je ovo nasilje uticalo na klince sa kojima si putovala?

Incident je očigledno prošao jako loše, sve lokalne novine su posale o njemu - ljudima je rečeno da ostanu u kućama i budu što dalje od Duge. Sećam se da je ovo dosta uzmemirilo klince sa kojima sam putovala jer je očigledno bacilo jako loše svetlo na njihovu porodicu. Generalno, već su se osećali neshvaćenim od strane društva. Najveći deo nasilja dešava se kada je i alkohol u priči, što je inače striktno zabranjeno na Dugi - upravo iz tih razloga - osim u A-kampu, koji se malo udaljen od ovog mesta i većina ljudi se trudu da ostane što dalje od njega.

Pratila si tvoje junake tokom dve godine. Šta su bili najizazovniji i za tebe najznačajnije strane tog iskustva?

Prvih nekoliko dana snimanja u šumi bili su neki od najizazovnijih. Ljudi su bili jako skeptični u početku; bilo je potrebno dosta objašnjavanja mnogim ljudima da ne radimza vladu. Ali odnosi koje sam napravila sa ljudima koje sam upoznala bili su definitivno najveća nagrada. Činjenica da su me pustili da snimam sa njima bila je privilegija.

Šta misliš, koji su neki od najvećih problema ili izazova za današnje mlade ljude - naročito ove klince - na koje nailaze dok odrastaju?

Postoji dosta problema koji pogađaju mlade ovih dana, naročito u Americi. Ali se čini da je glavni problem prihvatanje. Mnogi od njih dolaze iz manjih gradova sa uskoumnim pogledima na seks, rasu i religiju - gde te smatraju otpadnikom ukoliko si različit od drugih.

Šta se nadaš da će publika dobiti iz ovog filma?

Zaista sam ih obožavala i imam ogromno poštovanje prema svima sa kojima sam snimala. Nadam se da će i drugi osetiti to isto.

Za više informacija o filmu - koji Elis planira da objavi tokom ove godine - kliknite ovde.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu