Ostavka rumunskog premijera - tako blizu, a tako daleko

Već neko vreme raste bes protiv rumunske vlade za koju mnogi smatraju da je korumpirana. Što nije teško da ti prođe kroz glavu u zemlji u kojoj je gradonačelnik Konstance Mazare Radu optužen za primanje mita od devet miliona evra, a u isto vreme je i neprikosnoveni gospodar svetske politike kada je u pitanju partijanje u kostimima.

Prošlog vikenda je u požaru u klubu u Bukureštu stradalo 32 ljudi, a više od stotinu ostalo je na bolničkom lečenju. Tragedija se opisuje kao jedna od najvećih nesreća u poslednjih nekoliko decenija rumunske istorije. Državna televizija Rumunije zakasnila je skoro ceo dan u izveštavanju o ovom događaju, zbog čega je direktorka Irina Radu podnela ostavku. Sledećeg dana je hiljadu građana izašlo na ulice, sukobilo se sa policijom i tražilo ostavku premijera Viktora Ponta. A dan posle toga…

- Vraćam svoj mandat premijera, podnosim ostavku, i prema tome, i moja vlada. Nadam se da će ostavka vlade zadovoljiti ljude koji su bili na ulicama - rekao je Ponta u izjavi koju je direktno prenosila televizija.

Čekajte, još jednom: "Nadam se da će ostavka zadovoljiti ljude koji su bili na ulicama."

Stvarno?! WTF? Gde se ovo desilo? U Rumuniji? Je l' to ista ona Rumunija koja je Čaušeskog i supruge mu mogla da se reši jedino osudom na smrt, streljanjem? Zašto je meni, punoletnom građaninu susedne Srbije, sa odvratnim navikama, ali kakvim-takvim političkim obrazovanjem, to toliko fascinantno?

Prosto je - zato što je u Srbiji ostavka misaona imenica. A ostavka u smislu političke odgovornosti - apstraktan pojam. Ovde se u fotelji udobno sedi sve dok helikopter ne dođe da te odvede. Godine za nama nam govore samo jednu stvar - za srpske političare ideja o ostavci je bauk. Jer, realno, po sve nas je bolje da se umesto jednog "pogrešio sam, odlazim" ulažu svi napori u ubeđivanje biračkog tela da su svi oni na ovoj planeti nepogrešivi i božanski.

- Mogu da podnesem bilo kakvu vrstu političke borbe, ali ne mogu da se borim protiv volje naroda - rekao je Ponta novinarima.

Da, ovaj čovek definitivno prkosi svim zakonima balkanskog političkog života. Nema sumnje da je neko morao da preuzme odgovornost za nesreću u klubu "Kolektiv", ali da padne Vlada, to su samo retki očekivali.

Sada bi možda bilo neukusno i besmisleno prisećati se slične tragedije u diskoteci "Kontrast" u Novom Sadu, posle koje ostavku nije podneo ni inspektor koji je vršio kontrolu objekta. Međutim, podjednako bi besmisleno bilo pominjati i sve te srpske afere i aferice koje su školski primeri sitaucija kada sebi jednostavno moraš da kažeš: "Zajeb'o sam, daću ostavku."

Samo u poslednjih godinu dana smo imali "biblijske potope", nesreće sa vojnim helikopterom, snimke sa bananama, a vala i krajnje sumnjive finansijske aktivnosti aktuelnog gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Odgovornost? Pa to otprilike izgleda ovako - Jedan Čovek izađe i kaže: evo ja sam odgovoran i za ovo, i za ono, a eto i za ovo prihvatam krivicu. I tu je kraj priče. Izvinite, ali mene to podseća na varijantu "Šta bre ko je rekao, evo ja sam rekao, i šta sad?!"

Navikli smo da možemo da govorimo kako ne živimo u Letoniji gde premijer podnosi ostavku zbog rušenja krova supermarketa kada je poginulo 54 ljudi. Ili u Južnoj Koreji, gde Vlada pada kada premijer oceni da nije adekvatno reagovao na spasavanje putnika sa broda koji je potonuo i kada je stradalo više od dvesta ljudi. A sada ponosno možemo da kažemo da ne živimo ni u Rumuniji.

U Velikoj Britaniji, recimo, nije bilo mnogo primera velikih ostavki. Ali dešavalo se da kompromitujući snimci u vezi sa drogom dovedu do ostavke zamenika predsednika Doma Lordova, ili da češljanje trošenja javnog novca navede ministarku obrazovanja na povlačenje sa funkcije. Daleko smo mi i od Luksemburga gde se zbog špijunskog i korupcijskog skandala podnose ostavke na mesto premijera. Zvuči poznato?

Dobro, doduše, bilo je i preterivanja kao, na primer, u slučaju Silvija Berluskonija na čijim je "bunga-bunga" žurkama verovatno i gradonačelnik Konstance sedeo sam u ćošku. Dva puta je podnosio ostavku na mesto premijera. Prvi put, 2006. je jedva priznao poraz na izborima, a drugi, 2011. godine je izgubio većinu u parlamentu, a njegov odlazak se nezapamćeno slavio na ulicama Rima uz transparente "Klovn" i "U zatvor".

Taj rezultat tuku možda jedino Japanci, gde je ostavka premijera frekventnija od linije pedesetice beogradskog javnog prevoza. Mnogo je teorija zašto je to tako - zbog toga što pozicija premijera u Japanu ne podrazumeva široka ovlašćenja kao u evropskoj demokratiji ili je u pitanju kultura čija su suština čast i čist obraz. Svejedno, ovaj snimak japanskog političara koji na konferenciji za štampu treba da odgovori na optužbe da je proneverio državni novac govori više od bilo čega što bi moglo da se napiše.

Izvesno je jedino da ćemo na teži način shvatiti koliko je godina izgubljeno zbog onih koji nisu imali hrabrosti da priznaju da su, pa, samo ljudi. A to znači i pogrešivi, poročni, pa i pohlepni. Jedino što nas u Srbiji u ovom trenutku može spasiti je neka vrsta kampanje nalik onim "vežite pojas" ili "prijavite nasilje", koja bi se obraćala direktno političarima porukom "Daj ostavku, budi samo čovek". To se zove pametno iskorišćen državni novac.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu