Užasne stvari koje mogu da se dogode ako previše voliš seks

Ovaj članak se prvobitno pojavio na VICE US

Klinika za lečenje zavisnost od seksa Tima Lija se nalazi u jednoj od onih bezličnih bledosmeđih zgrada koje se nalaze u okolini stanice Pen. Ako ste ikada bili u Njujorku, verovatno ste prošli pored nje bez zadržavanja; ja sam išala toalet i u oba restorana i u foajeu hotela na prvom spratu zgrade, i nikada ne bih pomislila da nekoliko spratova iznad ljudi otvaraju svoja srca i pričaju svoje najmračnije tajne. Lijeva klinika se zove „Njujorške staze" i u pitanju je dispanzer u koji ljudi dolaze na tretmane zbog kompulsivne masturbacije, zavisnosti od seksa, serijske monogamije i korišćenja usluga poslovne pratnje, između ostalog.

Iako je priznatnje zavisnosti od seksa tokom godina postalo društveno prihvatljivije, zavisnike od seksa i dalje stigmatizuju, čak im se i izruguju. Iako ljudi gutaju serije kao što su „Kalifornikacija" i „Sramota", čiji protagonisti su zavisni od seksa, ideja da je neko zaista zavisan od seksa je mnogim ljudima apsurdna. Reakcija velikog dela javnosti, kada čuju za dogodovštine poznatih seksualnih predatora kao što je Tajger Vuds, može da se svede na jedan nevernički naslov jednog australijskog informativnog sajta: „Da li je zavisnost od seksa zaista izgovor za prevaru?" Marti Klajn, seksualni terapeut i autor koji je možda najveći protivnik ovog termina, u svojoj kritici iz 2012. godine je napisao da je ono što nazivamo zavisnošču od seksa „specijalno oružje koje danas koristi religiozna desnica da se bori sa pretpostavljenim liberalizmom, da bi ignorisali nauku i širili strah".

Ne znam mnogo o takozvanoj zavisnosti od seksa, niti kako se ta vrsta kompulsivnog ponašanja leči, pa sam svratila do „Staza" da porazgovaram sa Lijem, koji je magistrirao sociologiju, mišastog je izgleda i ima prilično dobar smisao za humor, kada je u pitanju njegov posao. Osim toga što mi je ispričao sopstvenu priču o lošem ponašanju, insistirao je da je zavisnost od seksa ne samo stvarna, već i sve rasprostranjenija.

„Terapeut sam već deset godina", rekao mi je. „I znaš šta – aplikacije i internet su gurnuli ljude u dubine u kakve nikada nisu verovali da će pasti".

Evo ostatka našeg intervjua:

VAJS: Ovde smo da bismo razgovarali o zavisnosti od seksa, ali ja nisam sigurna ni da li to uopšte postoji. Možeš li to da nam razjasniš pre nego što počnemo?

Tim Li: Kao prvo, izraz „zavisnost od seksa" je malo bezveze. Dopada mi se jer mi donosi posao. Mogu da napišem „zavisnost od seksa" na sajtu, i ljudi će to guglovati, zato što je to jedan od ključnih izraza. Ali medicinski govoreći, ne, to ne postoji. Zavisnost od seksa je izraz koji se koristi za definisanje specifičnog tipa tretmana. Izraz „zavisnik" je stereotip. I to bi moglo bolje da se kaže. Svi postavljaju to pitanje. Ja mislim da uopšte nije kul.

U redu, ako ljudi koji dolaze kod tebe tehnički nisu zavisnici, šta su onda?

Mi ovde imamo seanse sa oko 100 ljudi nedeljno – imamo par tipova koji su bili hapšeni zbog toga što su lepili ogledalca na cipele da bi ženama gledali pod suknju, i bivali optuženi za nezakonitu prismotru, što se rangira kao krivično delo.

Ima i ljudi koji su istraumirani – obično seksualno – i onda oni na određeni način rekreiraju to ponašanje. Na primer, radio sam sa jednim tipom čija je fora bila da slika osobe koje mu pružaju oralni seks, i da onda te slike kači na internet. Počeo sam da razgovaram s njim, pitao sam ga da li je u prošlosti bio zlostavljan na bilo kakav način. Rekao je da nije. Pitao sam ga za prvi put kada je masturbirao. Razmislio je o tome par trenutaka i rekao, „O, sećam se. Otac mi je dao fotografiju na kojoj mu moja mama puši i rekao mi da idem da masturbiram". Kleo se u svoj jebeni život da ne može da poveže te dve stvari.

Šta je sa ljudima koji nedeljno razmene pet partnera? Ako to ne muči tu osobu i ako ne povređuje bilo koga drugog, da li je to obavezno problematično ponašanje koje zahteva terapiju?

U redu, ne, nije obavezno. Ali šta ako ta osoba kaže, „Popio sam par pića i nisam koristio kondom. Neću to da ponovim". Ali ponovo izađe, popije par pića, nema kondome, i kaže, „Jebeš ga". Onda se zarazi nekom polno prenosivom bolešću. A tu postoji i emotivna posledica sramote. Za razliku od osobe koja ide unaokolo, lupa recke i dobro mu je.

Znači, u redu je, sve dok ne dobiju polno prenosivu bolest?

Ili kažeš, „Sranje, hoću da se skrasim. A ne mogu da se skrasim dok ovo radim". Neko uvek upozna neku sjajnu osobu, ali posle želi da upozna još jednu sjajnu osobu. Takav čovek misli da ima dve osobe u svom životu, ali u stvari nema nijednu. To je klasičan scenario. Posledica je ta da nikada neće imati pravu vezu, a ne pokušava da reši probleme sa anksioznošću i intimnošću. Ne želi da ostane samo sa jednom osobom, jer mu to okida mnogo trauma zbog smrti jednog od roditelja u detinjstvu. Tako da je to malo škakljivo pitanje.

_________________________________________________________________________

Ludački provod na Ibici

_________________________________________________________________________

Možeš li da mi daš primer nekoga ko je mlad i nije u braku, ali mu je možda potreban tretman na mestu kao što su „Staze"?

Mogu da ti kažem, juče mi je bio jedan klijent i pretresali smo njegovu seksualnu istoriju, i momku sjajno ide. Konačno ima stalnu devojku kojoj se posvetio, i usrao se od straha zbog cele te priče. Ima dvadeset i nešto godina. Onda mi je pričao o nekoj ženi sa kojom se smuvao u srednjoj školi.

Oni su imali dogovor da ona povremeno dođe kod njega, da spreme neku super klopu, vode ljubav, i da onda ona ode. I imali su pravilo da će raskinuti čim jedno od njih izgovori „volim te". To je trajalo nekih godinu dana. I kaže da su spavali zajedno dva, tri puta dnevno. A onda ga je ona pozvala i rekla mu „volim te". Raskinuli su, a on je počeo da dobija napade panike. Ponovo su počeli da se viđaju. On je verovatno imao dopaminsku krizu, i imao je nalete depresije, anksioznosti i samoubilačkih misli. Imali su burnu, zeznutu vezu. Ali sve je bilo zasnovano na seksu.

Ali da li je to izazvalo posledice?

Anksioznost i depresija koji su se javili posle raskida.

Ali prilikom raskida bilo kakve veze javljaju se anksioznost i depresija.

Kod njega je za to bila zaslužna zavisnička priroda te veze. On je nije zaista poštovao i voleo. A sa prethodnom devojkom uopšte nije bilo seksa, samo je sedeo, duvao i masturbirao uz pornografiju. A kada bi legli u krevet, ona je bila u stanju da vodi ljubav samo u jednoj pozi, jer je u prošlosti bila seksualno zlostavljana. Nisu imali nikakav seksualni život, a čak i kada su ga imali, nije mogao da bude spontan. Ta veza se završila, i istog trenutka je stupio u ovu, koja je bila destruktivna.

Kada neko dođe na lečenje od kompulsivnog seksualnog ponašanja, koji je cilj? Da nikada ne drka? Da li je to kao kod anonimnih alkoholičara ili anonimnih narkomana, kada ti jednostavno nije dozvoljeno da radiš ono što te loži, u ovom slučaju bukvalno?

Kod anonimnih alkoholičara je lako definisati apstinenciju – jednostavno ne piješ. Isto je sa anonimnim narkomanima – ne drogiraš se. Kada je u pitanju seksualna terapija, postoji pet različitih programa koji se zasnivaju na tome kako definišemo trezvenost. Kod terapije seksualne adikcije (SA) koja je najrigidnija, trezvenost podrazumeva uzdržavanje od masturbacije i seksa van braka, a brak može da postoji samo između muškarca i žene. Prilično je intenzivna. Ona deluje kod ortodoksnih jevreja ili posvećenih katolika, na primer.

Anonimna seksualna rekonvalescencija (SRA) se odvojila od SA. To je uzdržavanje od masturbiranja i seksa van posvećene veze. Tu su još i programi kao što su SAA (anonimni zavisnici od seksa) i SLAA (anonimni zavisnici od seksa i ljubavi), gde se ponašanje od kojeg želiš da se suzdržiš definiše uz pomoć mentora. Ali da ti odgovorim na pitanje, mnogi od njih pokazuju nešto što se zove granično ponašanje, što podrazumeva masturbiranje, pornografiju, veze za jednu noć, seks za novac, salone za masažu i aplikacije na telefonu.

Očekivala bih da ovakvi programi ohrabruju masturbaciju, kod ljudi koji neprekidno imaju nezaštićen seks.

Postoje dva tipa ljudi – oni koji su u vezama i ne mogu da prestanu da varaju partnera, i tip čoveka koji je navučen na internet i masturbaciju, i nema istorijat ljubavnih veza. Tim ljudima je potrebno da nađu stabilnu vezu, i to postavljaju za cilj. Veoma mali broj njih više voli da masturbira uz pornografiju. Oni žele da se posvete vezi, ali su navučeni na tu stvar koja se zove internet.

Gledaj na te različite programe kao na političke partije. Na primer, anonimni seksualni kompulsivci (SCA) su uglavnom gej muškarci, i tom programu imaju plan za seks. Mogu da idu u turska kupatila i imaju seks, ali moraju da koriste zaštitu, i smeju to da rade samo jednom nedeljno. To je model za umanjivanje štete.

Da li je moguće imati previše seksa? Na primer, ako svaki dan popiješ celu flašu votke, svi bi mislili da imaš ozbiljan problem. Ali ako imaš seks svaki dan, niko ne bi pomislio da imaš problem, zar ne?

Da imam seks svaki dan, osećao bih se pomalo grogi i omamljeno, i ne bih baš bio u top formi. Ali jednom, dvaput nedeljno? Ravnoteža, zar ne? Ili ako sam pod stresom i želim da vodim ljubav sa svojom ženom samo da bih se opustio, posle se osećam malo posrano. Osećam se sebično. Ljudi su različiti, drugačije je od slučaja do slučaja. Ja sam i sam na rehabilitaciji, odlazio sam na sastanke SLAA. U saradnji sa mentorom definišeš koje su tvoje granične tačke.

Možeš li da nam ispričaš još nešto o svom ličnom iskustvu sa zavisnošću?

Upražnjavao sam seks s ljudima, i nisam želeo da budem u posvećenoj vezi sa njima, jer su bili ili u braku, ili su bili takvi da nisam želeo da ih moji prijatelji vide. Dopadao mi se SRA, zbog dela u kome nema seksa izvan posvećene veze, jer sam se ratosiljao mnogih budalaština. I zaista su ozbiljno shvatali devedesetodnevno uzdržavanje od seksa i masturbacije. Ja sam apstinirao godinu dana. Glava mi se neverovatno razbistrila – bio sam u stanju da se pozabavim mnogim problemima iz prošlosti, sa mamom i tatom, i traumama usled gubitka i tugovanja. Meni je ovo treća karijera. Prve dve sam upropastio ponašajući se neodgovorno.

Kako zavisnost od seksa može da ti upropasti karijeru? Jesi li odlazio sa posla da bi bio sa prostitutkama?

Odselio sam se iz Džordžije i hteo sam da uspem ovde. Išao sam na Hanter koledž, posvetio se pozorišnim studijama i krenulo mi je dobro. Postao sam majstor za osvetljenje. Što sam bio uspešniji, bivao sam sve anksiozniji. Došlo je do toga da ponekad jednostavno nisam mogao da odem na posao. U međuvremenu sam bio sa osobom koja je bila luda isto koliko i ja. Vodili smo ljubav dva, tri puta dnevno. Imao sam neobavezan seks za jednu noć. Nisam mogao da se usredsredim. Prestao sam da dolazim na posao. U jednom trenutku sam uprskao zaista dobru priliku. Ona je mislila da je trebalo da postanem advokat, a ja sam imao priliku da sa 22 godine radim sa jednim scenografom koji je dobio nagradu Toni. To je bila prilično jebeno dobra prilika. Nisam se pojavio.

Zato što si bio zauzet vođenjem ljubavi? I dalje ne kapiram.

Uticala je na mene tako što mi je stalno govorila, „Ne, pozorište nije dobro za tebe. Ja bih stvarno volela da budem sa advokatom". Govorila mi je takve gluposti, ali meni je, kao zavisniku od seksa, seks bio važniji od toga da joj se suprotstavim i kažem joj, „Ti si luda". Kada bih sve to morao da ponovim, možda bih par puta spavao s njom i onda shvatio, „Majku mu, ovo je bolesna stvar". Ali ja sam tu vezu stavljao na prvo mesto, a onda je propala. Onda sam postao grafički dizajner, ali mi se ista stvar ponovo dogodila, sa jednom drugom osobom.

I koji je tvoj krajnji cilj sa ljudima koji dođu ovde? Da stupe u brak? Ili za neke od njih nema nade?

Mnogi ljudi koji dolaze kod mene su pod stresom zbog toga što vode dvostruke živote. Traće mnogo novca i vremena. Imaju mnogo emotivnih posledica zbog toga što ne provode dovoljno vremena s decom. Mnogo se kaju zbog toga. Imaju potpuno novi život. Ne svi, ali mnogi klijenti su u fazonu, „Šta mi je bilo u glavi"? Šta više, jedan klijent mi je pre neki dan rekao da slavi dvogodišnjicu veze. Rekao je da on i njegova žena nisu želeli da slave, ali su se osvrnuli na prošlost, jer ranije nisu imali seks, a sada su intimni. On se plašio da vodi ljubav sa svojom ženom, a sada imaju dete. Ima i bolji posao.

Tu postoji još jedna stvar – mnogi od njih žive osrednje živote zato što su upetljani u zavisnost. To varira od osobe do osobe. Rekao bih da je više od svega ostalog ovde reč o tome da neko sačuva svoj zdrav razum.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu