Zašto milioni muškaraca u dvadesetim godinama gube prijatelje

Muškarci često sebe vide kao vukove samotnjake. Vuk samotnjak je ambiciozan na poslu. Vuk samotnjak je na Tinderu. Vuk samotnjak igra Fallout 4 sam u stanu, i jede gotovu lazanju podgrejanu u mikrotalasnoj rerni. Kako starimo i život nas neizbežno poliva govnima, možda se zapitamo da li postoji razlog za to što većina vukova love u čoporu.

Dok smo tokom školovanja i studiranja tipično društvne zveri, kada počnemo da popuštamo pod pritiskom karijere, lica koja su nam nekada bila poznata počinju da blede, i shvatimo koliko smo u stvari sami na ovom svetu.

Ovog meseca, YouGov anketa koju je sprovela fondacija „Movember" otkrila je da 12 posto muškaraca iznad 18 godina nemaju bliskog prijatelja sa kojim bi mogli da razgovaraju o nekom ozbiljnom životnom problemu. To je dva i po miliona muškaraca u Britaniji. Više od četvrtine muškaraca je reklo da sa svojim drugarima kontaktiraju manje od jednom mesečno, a devet posto njih je reklo da ne mogu da se sete kada su poslednji put kontaktirali sa nekim prijateljem.

Ovo kasnije u životu može da se razvije u ozbiljan problem. Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da odusustvo bliskih prijatelja na duge staze ima značajan uticaj na zdravstveno stanje kod muškaraca, uvećavajući rizik od depresije, anksioznosti i samoubistva.

Sara Kolan, čelnica organizacije „Movember UK", mi kaže: „Mnogi od muškaraca sa kojima smo razgovarali zapravo ne shvataju koliko su njihove veze s ljudima postale površne, sve dok se ne suoče sa nekim bitnim izazovom, kao što su težak gubitak, raskid veze, očinstvo ili gubitak posla – a naravno, tada su dobri prijatelji najpotrebniji".

Šta se u stvari događa sa našim prijateljstvima što smo stariji? U nastavku šestorica muškaraca raznih uzrasta pričaju o odnosima sa svojim prijateljima.

Pogledajte naš novi dokumentarac iz serijala "Moj sport" - "Ragbi":

Met, 19

„Počeo sam da studiram, ali sam imao tešku godinu što se tiče emotivne veze, pa nisam dobro prošao, i napustio sam studije. Od tada radim sezonski. Kada sam imao tih problema u vezi, o tome sam pričao sa drugovima iz srednje škole, a ne sa kolegama sa fakulteta, prosto zbog toga što sam ih bolje poznavao. Imam dosta sreće da sam deo društva koji broji sedmoro-osmoro ljudi – uglavnom su to muškarci, ali ima i par devojaka. Svi smo išli zajedno u srednju školu, ali neke od njih poznajem još od osnovne. Prilično sam otvoren prema svima njima, i pričamo o svemu. I oni su meni u prošlosti pričali intimne stvari. Radije ću razgovarati sa prijateljima nego sa članovima porodice, jer oni možda prolaze kroz slične stvari, i mogu bolje da me razumeju. Imam prijatelje i poznanike sa sporta i sa posla, ali moji prijatelji iz škole su provereni i prošli su iskušenja. Mnogo toga smo prošli zajedno".

Tom, 21

„Počeo sam da radim odmah po završetku srednje škole. Možda bih imao više prijatelja da sam otišao na fakultet, ali studentski život ima mnogo veze sa opijanjem i eksperimentisanjem s drogama, a ja ne radim ni jedno, ni drugo. Bio bih veliki autsajder, jer me takve stvari nikada nisu privlačile. Imam šest ili sedam bliskih prijatelja, a takođe i živim sa grupom novih prijatelja, što je baš zabavno. Radim četiri ili pet dana nedeljno, tako da se tudim da se slobodnim danima viđam sa ortacima, ako su oni slobodni. Devedeset posto mojih prijatelja odlazi na hardkor svirke, tako da mogu uvek da ih nađem tamo, u prvim redovima. Najviše prijatelja sam stekao u protekle tri godine. Kada sam imao 16, uopšte nisam imao ortaka. To se promenilo najviše zbog toga što sam stekao dovoljno samopouzdanja da razgovaram s ljudima. Kada sam bio tinejdžer, nisam bio u stanju da komuniciram s ljudima; bio sam isuviše uplašen. Danas imam dva prijatelja za koje mislim da mogu da im se obratim za bilo šta. Dopustili su mi da mesec dana živim kod njih, dok sam tražio stan, i ispričao sam im neka duboko intimna sranja. Oni su mi bliža familija nego moji".

Stefan, 24

„Prošlog juna sam magistrirao. Da budem iskren, na faksu sam se slagao sa samo par ljudi. Ostale viđam prilično često kada izađemo da pijemo, ali to baš i nisu ljudi sa kojima bih razgovarao o bitnim životnim odlukama. Pošto sam se ove godine zaposlio, većina ljudi sa kojima se viđam su kolege sa posla, što je pomalo depresivno. To su dobri ljudi, ali jedino što nam je zajedničko je to što radimo na istom mestu. Imam oko tri prijatelja sa kojima se redovno viđam, i još par njih sa kojima razgovaram na WhatsApp-u, ali se nikada ne viđamo uživo. Što sam stariji, sve manje sam ljubazan i prijateljski nastrojen prema ljudima sa kojima se ne slažem. U školi sam se trudio da budem deo mnogih različitih grupa, ali sada se družim samo sa ta tri momka iz rodnog grada, ili odlazim na praktično obavezna okupljanja kolega, sa ljudima sa decom. Ali mislim da je to dobro – našao sam par ljudi sa kojima ću se verovatno dugo vremena dobro slagati, umesto da se trudim da održavam prijateljstva sa ljudima koji mi se u stvari ni ne dopadaju. Da imam neki ozbiljan problem, o tome bih razgovarao sa svojom devojkom – osim ako ona nije deo tog problema. Imam samo jednog druga kojeg poznajem od svoje treće godine, i još uvek se viđamo nekoliko puta godišnje, kada on dođe u London. On je verovatno jedini prijatelj kome bih pričao o svojim problemima".

Ben, 26

„Još uvek se družim sa trojicom ili četvoricom drugara sa faksa, ali tada sam bio potpuno drugačija osoba. Bio sam autodestruktivniji. Ne družim se sa mnogim drugim ljudima sa kojima sam se tada družio, jer to nisu prijatelji kakve danas želim da imam. Više ne želim da pravim gluposti koje sam pravio tada, na primer, da me hapse. Moji ortaci iz škole su mi najbliži, ali ne viđam ih toliko često – što je paradoksalno, pretpostavljam. Viđam ih jedno pet puta godišnje, obično na momačim večerima i venčanjima. Znam da mi oni čuvaju leđa. Neki od njih su prošli kroz teške periode, i pošto smo pričali o svemu tome, mislim da ne postoji nešto što ne bismo mogli jedni drugima da kažemo. Ali teško je odvojiti vremena za viđanje s prijateljima. Imam osećaj da nedeljama radim jedno te isto. Jedanput ili dvaput nedeljno se viđam s devojkom, dve večeri nedeljno vežbam, a petak je uvek lutrija… kada da stignem da radim druge stvari? Nema se vremena. Večeras imam konferencijski poslovni razgovor, a to nije retkost. Tako da je teško odvojiti vreme ili naći energije za planove sa prijateljima. To je tužno. Kada malo bolje razmislim o tome, depresivno je".

Kolin, 28

„Imam grupu bliskih prijatelja još od prve godine fakulteta sa kojima sam i dalje u kontaktu, iako neki od njih sada žive u inostranstvu. Moj najbolji ortak sa faksa je otišao za devojkom na Novi Zeland, ali ipak uspevamo svakodnevno da razgovaramo. Ono što je čudno kod moje grupe prijatelja je to što joj pripada i moja bivša devojka. Ako pokušam da dovedem novu devojku u to okruženje, pretvaram se da je sve u redu, sve dok me bivša ne zaspe otrovnim porukama. Osim te manje začkoljice, trudim se da ih viđam što češće. Na univerzitetu, najveći deo našeg slobodnog vremena je bio rezultat grozomornih mamurluka izazvanih jeftinim vinom. Nakon što sam završio faks, godinu ili dve sam krizirao bez takvih trenutaka, ali sada sam okej. Kada bih imao neki ozbiljan problem, imam različite ljude sa kojima bih mogao da razgovaram o različitim pitanjima. Jedan od mojih najboljih prijatelja je verovatno emotivno najnerazvijenija osoba koju poznajem, pa s njim izbegavam da razgovaram o bilo čemu bitnom. S druge strane, on je jedan od najzabavnijih ljudi koje poznajem, pa u njegovom društvu sa radošću pobegnem od svojih problema".

Majkl, 30

„Nisam otišao na fakultet, već sam smesta ušao u radno okruženje u kojem sam upoznao grupu ljudi sličnih godina, i još sam u kontaktu sa nekima od njih. Sredinom dvadesetih godina sam uvek vikendom izlazio sa ortacima – stalno smo se okupljali. U to doba je delovalo kao da žurka nikada neće prestati. Ali kako se bližila trideseta, to je počelo da se menja. Ljudi sada žive svoje živote individualnije, grade svoje karijere i budućnost. Niko nema toliko vremena za zabavu. Mislim da su tu promenu donele godine, i to razumem. Viđam samo par najbližih prijatelja, ali ako želim da pričam o nekom ozbiljnom problemu ili nekoj bitnoj stvari, obično to radim samo sa svojom devojkom. Zaista bih voleo da više vremena provodim sa svojim starim prijateljima, ali danas uviđam da nisam samo ja zauzet, već i oni. Teško je odvojiti vreme za to".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu