DROGE

Šta se dogodilo sa ’Trejnspoting’ generacijom navučenom na heroin

Zašto je ova droga nestala, i zašto izgleda da se lagano vraća.
Max Daly
pisao Max Daly
London, United Kingdom
24.1.17

Scena sa „NAJGORIM TOALETOM U ŠKOTSKOJ", u koji lik iz Trejnspotinga, Renton, duboko uroni da bi dohvatio čepiće opijuma koje je upravo israo, zahtevala je određeni umetnički senzibilitet. Ali kladionica kroz koju Juan Mekgregor prolazi da bi stigao do njega deluje veoma stvarno, s obzirom da se nalazi u tržnom centru u edinburškom naselju Muirhaus.

Muirhaus, jedno od najzapuštenijih naselja ugradu, kao i Lit, koji se nalazi u blizini gradskih dokova, bili su pozadina kultnih scena, monologa i zvukova u ovom kultnom filmu. U ovom drugom je odrastao Irvin Veliš, pisac originalne knjige, i u oba ova kraja je stopa heroinskih zavisnika i zaraženih HIV-om krajem osamdesetih, kada se dešava radnja ovog filma, bila visoka.

Dve decenije nakon što je film prvi put bio prikazan 1996, nastavak  Trejnspotinga se sprema za prikazivanje u našim bioskopima. Ponovo okupljeni glumci su opet snimali u Muirhausu, gde su ružne, posleratne višespraznice zamenjene manje zastrašujućim niskopratnicama, a „ruglo" od tržnog centra uskoro očekuje renoviranje od više miliona dolara. Ali u zajednici u kojoj mnogi zavise od narodnih kuhinja, stanari sumnjaju da će ovo šminkanje mnogo toga promeniti.

U filmu Renton, u svojim kasnim dvadesetim godina, „daje prednost životu" u odnosu na heroin, skida se na suvo kada je njegov drugar Tomi umro od side, odlazi u London i sa gomilom keša beži od svojih snuždenih drugara.

Ali šta je bilo sa pravim „đankozama" iz naselja Muirhaus, iz Lita, Edinburga, Glazgova, Mančestera i ostatka UK, koji su postali poznati kao „Trejnspoting generacija" heroinskih zavisnika? Oni koji su bili deo epidemije na nacionalnom nivou, koju su izazvala dva faktora: ogromna nezaposlenost i lavina heroina visokog kvaliteta iz Irana i Pakistana, koji je mogao da se puši? Šta je bilo s njima?

Mnogi su u poslednjih nekoliko godina dospeli u vesti – obično „kratke vesti" u lokalnim novinama – dok su smrtni slučajevi vezani za drogu u UK dostigli rekordne brojke. Oni su deo ostarele generacije heroinskih zavisnika, koji su počeli da se bodu osamdesetih i devedesetih, a danas posrću i umiru, od prekomernih doza, ili zbog narušenog zdravlja.

Fotografija: Kitron Nojšac

To je šira priča. Što se tiče stvarne ekipe na kojoj je zasnovan Trejnspoting, do detalja znamo šta se dogodilo s njima, zato što je doktor koji vodi kliniku na koju su decenijama odlazili i dalje radi tamo. I otišao je da traži one koji su se odselili.

Roj Robertson, profesor bolesti zavisnosti na Univerzitetu u Edinburgu i lekar opšte prakse u Muirhausu još od osamdesetih, pomogao je u sprovođenju studije tokom koje se ušlo u trag 800 heroinskih zavisnika koji su primali terapiju na njegovoj klinici u Muirhausu još od osamdesetih, da bi saznao šta je bilo s njima. Mnogi od njih – ljudi koji su se verovatno boli u istom trenutku kada su posetioci bioskopa gledali Rentona, Sik Boja i Tomija kako to isto čine na velikom platnu – sada su u svojim pedesetim godinama.

Studija je otkrila da je jedan od četvoro njih umro, skoro u svakom slučaju zbog dugogodišnjeg drogiranja. Jedno od troje i dalje ubrizgava heroin, a gotovo dve trećine su na metadonskoj terapiji. Manje od jednog od petoro se skinulo s droge. Što se tiče preživelih, većina živi svoje nevesele živote u Edinburgu i šire, ili na socijalnoj pomoći, ili radi za minimalac.

„Nažalost, što se tiče stvarnih Rentona i Sik Bojeva koji su danas živi, većina i dalje uzima opijate, živi u socijalnim stanovima, na socijalnoj pomoći, verovatno ima hepatitis C, a možda i oboljenja jetre ili pluća", kaže mi Robertson.

Jednog heroinskog zavisnika koji je odrastao u Muirhausu i Litu su našli u opštinskom stanu u Njukastlu. Rekao je Robertsonu da je „mrzeo" Trejnspoting, zato što „sam to bio ja; ja sam bio taj lik". Sada u svojim kasnim pedesetim godinama, govori Robertsonu: „To su bile dve najbolje godine u mom životu, fantastično sam se zabavljao, čitavo vreme u Litu sam bio potpuno van sebe. Bilo je ludo – bilo je i mnogo, mnogo heroina. Nikoga nije bilo briga – tada još nisu izmislili HIV". Ubrzo nakon toga, „sve mu se obilo o glavu", kada je otkrio da je HIV pozitivan i da je dobio dijabetes.

„Izgleda stariji nego što jeste. Na terapiji je, ali je još uvek živ. Oženjen je, ima decu i radi u agenciji za dostavu", kaže Robertson. „Mnogi pripadnici generacije Trejnspotinga se tog doba sećaju kao što se neko seća prve godine fakulteta. Bilo je uzbudljivo, živahno, to su bila dobra vremena. Na osamdesete gledaju kao da su bile, 'Vau, bilo je dobro – sve je bilo moguće'. Sada, kada je sve to nestalo, njima je grozno".

Početkom osamdesetih, prvi klinci iz Muirhausa koji su počelo da dolaze kod Robertsona na kliniku sa problemima sa heroinom nisu imali pojma kakvu to drogu uzimaju. „U grupama su mi dolazili tinejdžeri koji su svi dolazili zajedno iz škole, sa žuticom i ranama od igala na rukama, tražeći pomoć. Kada sam ih pitao koju drogu su uzimali, govorili su mi da su na 'žutom'. Pitao sam ih da li misle na heroin, a oni su odgovarali, 'Ne, na žuto'".

Kada se sada prisetim, to je bilo zastrašujuće doba. Konjica još nije stigla, kada su u pitanju usluge lečenja, a niko nije voleo narkomane – niko ih nije shvatao ozbiljno. Imali smo klince koji su umirali od side. Osećaj je bio kao da je u toku epidemija kuge", kaže Robertson. „Čak i sada, kada pogledam kroz prozor klinike, vidim kuću u kojoj je umrlo tri člana porodice, jedan za drugim, u zadnjoj sobi, od side".

Robertson je upoznao Velša – koji se na heroin navukao u isto vreme kada i fiktivna ekipa iz Trejnspotinga, u svojim kasnim dvadesetim – tokom intervjua koji su njih dvojica davali za škotski radio, 1993, povodom objavljivanja knjige. Uprkos tome što su ga optuživali da glamurizuje droge – najčuvenija optužba je poticala od republikanskog kandidata za predsednika, Boba Dola , koji je rekao da film promoviše „romantičnost heroina" – Robertson kaže da knjiga prikazuje tačnu sliku heroinske scene i da je „učinila mnogo da se ta priča pročuje, pogotovo zato što političare nije bilo briga".

Za Robertsona – koji je do pojavljivanja filma već 16 godina svakodnevno lečio zavisnike od heroina na klinici u Muirhausu – filmska adaptacija je označila veliki preokret u javnoj percepciji narastajućeg problema sa drogama u zemlji. „Ljudi su shvatili da se droge ne tiču samo starih hipika, glumaca i poznatih ličnost – da se to događa i klincima na ulici. I zbog toga mnogo dugujemo Irvinu Velšu".

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Pogledajte VICE Srbija film Lazarevac u paklu droge: Tamo venci tamo slava

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Uprkos tome što govori o grupi uživaoca heroina, Trejnspoting je dotakao nerv širom Britanije. Pojavio se 1996, u ključnom trenutku u britanskoj kulturi droge. Ekstazi i kokain su bili u porastu, zajedno sa sve prisutnijom rejv scenom. Kao što Rentonova devojka, tinejdžerka Dajen, kaže pri kraju filma: „Svet se menja, muzika se menja, čak se i droge menjaju. Ne možeš da ležiš kod kuće po ceo dan i sanjariš o heroinu i Zigiju Popu".

Ali bez obzira, sredinom devedesetih je heroin imao drugi nalet, šireći se iz velikih gradova u nove predele, a kasnije je imao i kratak povratak na britanskoj muzičkoj sceni, čija je perjanica bio Piter Doherti. „Ali ipak, do 2000, epidemija heroina je dostigla svoj zenit. Nakon vrhunca, kada je krajem devedesetih 400 hiljada ljudi bilo na terapiji, broj novih heroinskih zavisnika je počeo da opada. Danas je oko 300 hiljada ljudi na terapiji, od kojih su većina sredovečni.

Zašto su mladi okrenuli leđa heroinu? Hari Šapiro, direktor dobrotvorne organizacije DrugWise, kaže da broj uživaoca opada zato što se mnogo ulaže u lečenje od droge, zbog ekonomskih previranja, i činjenice da, kao što je bio slučaj sa ebolom u Africi i krekom u SAD, svaka epidemija ima svoj prirodni rok trajanja.

Kao što istraživač droge dr Rasel Njukamb nadalje objašnjava, epidemije heroina su ograničene na ono što on naziva „podložnom populacijom" – one koji će, kada budu izloženi ovoj drogi, početi da je uzimaju i verovatno postanu redovni uživaoci. Jednom kada ta populacija postane zasićena, kaže on, broj ljudi koji su podložni heroinu se smanjuje, i s toga broj novih uživaoca opadne.

A tu je i ono što Majkl Linel iz UK DrugWatch-a naziva „efektom strašila". Ona kaže da je glavni razlog za to što upotreba heroina opada „percepcija da su uživaoci heroina 'prljavi',  i da je u pitanju 'prljava' droga". Kako zavisnici od heroina stare i vidiljvo su sve bolesniji i očajniji, služe za upozorenje mladima na opasnosti koje ova droga sa sobom nosi.

I da li bi ekipa iz Trejnspotinga, kada bi se danas pojavila u Edinburgu, i dalje uzimala heroin?

„Umesto da 'izaberu heroin', možda bi 'izabrali spajs'", kaže Gari Saton, čelnik službe za drogu u Release. „Društveni kontekst je mnogo drugačiji u poređenju sa onim iz osamdesetih i devedesetih. Najgori toalet u Škotskoj bi verovatno bio renoviran i uredan, popločan i načičkan upozorenjima o nultoj toleranciji kada je u pitanju uzimanje droge. Bio bi pun studenata koji bi se žalili zbog toga što ne mogu da se prikače na internet, dok bi droge bile ketamin, spajs i 'pametne' droge".

Dr Njukamb kaže da bi na osnovu trenutnih trendova kada su pitanju droge u zapuštenim delovima Edinburga ipak najverovatnije i dalje uzimali heroin, mada pored koktela drugih droga, kao što su metadon; noviji psihoaktivni benzodijazepini, kao što je etizolam; sintetički opioidi, kao što je tramadol; i razni sedativi na recept, kao što su dijazepam, zopicion i gabapentin – koje bi zalivali jeftinom cirkom i vrećicom spajsa.

Kadar iz 'Trenjspotinga2'

Uoči premijere Trejnspotinga 2, da li bi trebalo da pazimo da li će se heroin na velika vrata vratiti u Britaniju, kao što se dogodilo u Severnoj Americi?

Američki i kanadski model je jedinstven. Put do njegove ponovne popularnosti je išao preko epidemije prepisanih opioida, koju je s druge strane izazvao nekontrolisani sistem zdravstvene zaštite, u okviru kojeg je farmaceutski gigant Big Pharma plaćao lekarima da prepisuju opiode, dok su pacijentima bacali prašinu u oči, govoreći im da će im ti lekovi ublažiti bol. Pored NHS-a, ovaj scenario je malo verovatan.

Međutim, Linel kaže da se šuška da se pojavljuje nova generacija mladih zavisnika od heroina: zavisnika koji su krenuli putem mefedrona i sintetičkih kanabinoida i na kraju završili na heroinu. Dr Njukamb je od ekipe dilera heroina iz Liverpula čuo da i dalje imaju mnogo mladih mušterija, ali da mnogi od njih povremeno puše heroin, a ne ubrizgavaju ga svakodnevno, što znači da mogu da se kreću ispod dometa radara.

Saton sumnja da mladi danas imaju oni nihilističku crtu koju su imali oni u doba post-panka osamdesetih i devedesetih, ali dodaje da će heroin uvek vrebati u pozadini.

„Radnja filma je smeštena u vreme kada je heroin nudio izlaz iz sumorne stvarnosti u posttačerskoj Britaniji", kaže Saton. „Heroin je prilično glamurozan – ekstreman je i poručuje isto što i pank: nije me briga. U to vreme smo bili svesni da stare prilike za zaposlenje više ne postoje. Ljudi su počeli da dovode u pitanje ima li smisla rmbačiti kao što su to činili njihovi roditelji, čije vrednosti su prezirali. Monolog 'izaberi heroin' na početku Trejnspotinga je bio apsolutno savršen.

„Ali ovih dana je teško održavati naviku uzimanja heroina: nema skvotova, socijalna pomoć je sranje, teraju te da nađeš neki usrani posao, koga ima samo zato što je toliko usran da ga niko ne želi. Ali ipak, da li će najzavodljivija droga u istoriji ljudskog roda nastaviti i u budućnost da zavodi ranjive i nesrećne ljude? Naravno da hoće".

A dokazi da je heroin i dalje duboko ukorenjen u zapuštenim zajednicama mogu se naći u Muirhausu. Robertson mi kaže da u Edinburgu ponovo ima sve više smrtnih slučajeva vezanih za drogu, ali da ne umiru samo pripadnici Trejnspoting generacije. U poslednja dva meseca, troje ljudi sa njegove klinike je umrlo od heroina. „Jedno od njih je dvadesetosomogodišnja žena koja je umrla od prekomerne doze heroina u svojoj kući. Druga osoba je imala 37 godina. Pre dve nedelje sam razgovarao s njom o njenom zdravlju, i nisam očekivao da će umreti – pored nje su našli dve prazne bočice metadona od 400 mililitara".

Robertson kaže da je masovno kresanje budžeta službi koje se u Škotskoj bave drogama indikativno za to da vlada izgleda želi da zabode glavu u pesak kada su u pitanju problemi sa zavisnošću od heroina u oblastima kao što je Muirhaus.

„Ne mogu da zamislim da će Trejnspoting 2 biti takav", dodaje on. „Ali i danas je veoma depresivno. Osećaj je isti kao što je bio osamdesetih".

(Glavna fotografija: scena iz 'Trejnspotinga')

Pratite Maksa Dejlija na Tviteru.

Još na VICE.com

Upoznajte Ninu koja je najzad rekla ne heroinu

Student-diler u Beogradu o tome kako mu ide "posao" na faksu

Ja sam Barba i borim se sa heroinom već 15 godina

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu