FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Džordž R. R. Martin je potrošio 3.5 miliona dolara na ovu SF utopiju

Nekadašnja kuglana pretvorena je u halucinogeni lavirint i meku za čudake. Finansijer projekta je Džordž R. R. Martin, autor „Pesme leda i vatre" koji je potrošio 3.5 miliona dolara, uz 2.5 miliona prikupljenih putem Kickstarter kampanje.
31.3.16

fotografija: Meow Wolf

Veću vrtoglavicu od posete instalaciji art kolektiva pod imenom Meow Wolf izaziva samo virtualna poseta istoj instalaciji putem Skajpa. Nekadašnja kuglana pretvorena je u halucinogeni lavirint i meku za čudake. Finansijer projekta je Džordž R. R. Martin, autor „Pesme leda i vatre" koji je potrošio 3.5 miliona dolara, uz 2.5 miliona prikupljenih putem Kickstarter kampanje.

Po otvaranju ovog izložbenog prostora na 1,800 kvadrata, približne veličine Gagosijan galerije u Čelsiju, zabeleženo je približno 5,500 posetilaca za samo tri dana, među kojima su se našli i sam Martin, kao i Nil Gejmen. Vođa projekta Vins Kadlubek (33) kaže da je to „kao da se nađete unutar SF romana". Takozvana "Kuća večnog povratka" je u isto vreme psihodelična izložba, bar, obrazovni centar, studio za keramičare, i kitnjasti prostor za muzičke nastupe, koji karakterišu izmaštani elementi poput tepiha od crnog svetla, laserske harfe, pneumatskih vrata, i kula stražara uz koju se posetioci penju.

Reklame

Članovima Meow Wolf kolektiva nije prvi put da kreiraju umetničke instalacije epskih proporcija. Još 2011. su za samo mesec i po dana sagradili The Due Return, brod u prirodnoj veličini unutar galerije u Santa Feu, samo da bi ga tri meseca kasnije rastavili. Pa ipak, "Kuća večnog povratka" je najveći poduhvat u koji su se do sada upustili.

„Čudan je trip kad preko vikenda pređeš sa malih i srcu dragih projekata na jedan ovakav ogroman multimilionski angažman," kaže Dejvid Enoh Makferson (40), koji je kolektivu pristupio pre sedam godina.

Kad su me poveli u virtualni obilazak krajem januara, tetovirani Makferson, pod šlemom i sa svetiljkom u ruci, gradio je „uličnu pijacu, kao neki bazar" pored staze koju su već oneobičavali interaktivni plafon, interaktivni video-bankomat, i fenomen koji on zove „drvnado" – šuma u sred zgrade. Mnogi umetnici na ovom prostoru rade na taj način, i kreativno i multidimenzionalno.

Ali nije sve u umetnosti. Meow Wolf trajno zapošljava 45 ljudi (mahom umetnika), a tu je još i 70 honorarno zaposlenih radnika i drvodelja, kao i 35 volontera. Kolektiv je morao da nauči kako da se pridržava građevinskih propisa. „Cela izložba mora biti otporna na vatru," kaže izvođač radova Šon Di Jani (31), jedan divan, vilinski građen čovek koji se projektu pridružio par meseci pošto je sve počelo. Izolacija od požara je važna; grupa je zgradu iznajmila od Martina na deset godina sa opcijom obnove.

U startu su Martinu, koji od 1979. živi u Santa Feu, tražili da im pomogne da zakupe zgradu. Makferson objašnjava: „On je odgovorio nešto u stilu da ja to lepo sve kupim, i eto doprinosa. Iznajmio nam je prostor užasno povoljno." Kadlubek, nešto uredniji i manje istetovirani organizator grupe, potvrđuje: „Neću da ulazim u detalje, ali bio je veoma darežljiv."

Pročitajte i: "Bio sam statista u seriji 'Igra prestola'"

Na neobičan način su ostvarili ovaj kontakt: Kadlubek je odgovorio na oglas za posao u marketingu bioskopa Žan Kokto koji je pisac otvorio u centru Santa Fea pre par godina. „Iznenadilo me je kad sam video da će me sam Džordž R. R. Martin intervjuisati za taj posao," kaže Kadlubek. Dalje je sve išlo lako. „Doneo sam jednu Meow Wolf knjigu da bih ga upoznao sa našim radom; dopalo mu se." Osam meseci kasnije, kolektiv se obratio Martinu povodom pokroviteljstva, a njemu se svideo njihov nesvakidašnji senzibilitet.

Pa ipak, Martin je više odsutni patron a ne direktno umešani saradnik. „Tek povremeno smo se viđali," kaže Makferson. „Knjiga mu ne kasni zbog nas."

Reklame

Na ovaj način, Meow Wolf kolektiv dobio je potpuno odrešene ruke u kreativnom smislu. „Uspeli smo da održimo ravnotežu potpuno spontanog vajba i u isto vreme ludo slobodne pankerske improvizacije. A neki od nas su jako organizovani, pravi A-tip ličnosti," kaže Makferson.

Ovo je pravo osveženje za umetničku scenu Santa Fea, koja se tokom sedam godina koliko sam tamo živela (od 2007. do 20014.) mahom sastojala od Džordžije O'Kif i kotrljajućeg korova. Meow Wolf, osnovan 2008., radi mnogo više improvizovano i kolaborativno. Sećam se otvaranja njihove prve galerije, velike zbrke neonskih svetiljki i razbijenih TV ekrana, ukrašenih konzervama Pabst piva. Čak i tada mogla se osetiti energija i svežina u njihovom izrazu. Kadlubek navodi Jajoi Kusamu i Džejmsa Tarela kao uzore; kaže da su oboje „vrlo imerzivni i raznobojni".

„Umetnost Santa Fea nije baš savremena," kaže Makferson diplomatski. Iako postoji SITE Santa Fe i još par modernih galerija ovo tržište, treće po veličini u celoj zemlji, preplavila je takozvana „teksaška umetnost" – bizarne slike krava i zalazaka sunca koje bogati posetioci iz Teksasa vole da kupe i odvuku nazad u svoja skrovišta.

„Čudna je to pojava iz perspektive lokalne scene," kaže Kadlubek. „Sa naše strane, mi više radimo na tome da prihvatimo radikalnu novu populaciju u svet umetnosti. Kaže da će sve ovo, zasićeno bojom i obrascima i kaleidoskopskom svetlošću „biti pravi odraz."

Dok me je okolo vodila Kejti Kenedi (32), kustos sa pirsingom u usni, ukazala mi je na elemente kao što su Baba-Jagina koliba, džinovski robot-gavran, kartonska trava, metalna kapija sačinjena od televizora, i geodetska kupola „prepuna velikih sjajnih staklenih očiju životinja". Virtualni obilazak podsetio me je na hipotetičku hibridizaciju Diznijeve „Fantazije" i „Alise u Zemlji čuda" oličene u formi izložbenog prostora.

Šta god da je, sigurno nije ni Siks Flegs ni Diznivorld. „Umetnici ne prave luna parkove", kaže Di Jani. „Dizni se toga dotiče u svojim parkovima," kaže Kadlubek, a ovaj prostor „ljudima pruža priliku da iskuse fantaziju."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu