Zašto sam smanjila grudi

Ranije sam, uvek kada dođe leto, doživljala da mi barem jedan tip dobaci, „Sranje, vidi kolike su joj sise", dok čekam da pređem ulicu. Ignorisala bih ga, a on bi me nazvao droljom – jer kada je napolju toplo, ponekad se usudim da u javnosti nosim kratak top. Ta scena se ponavljala kada god je bilo sunčano. To jest, do trenutka kada sam posle deset godina mučenja sa svojim šesticama odlučila da legnem pod nož i ratosiljam se dela svojih grudi.

Operacije umanjenja grudi se izvode mnogo ređe neko operacije uvećanja. Prema Međunarodnom društvu za estetsku plastičnu hirurgiju, samo tokom 2015. godine je milion i trista hiljada žena širom svetastavilo silikone u grudi, zbog čega je to najčešći estetski hirurški zahvat na svetu. Broj operacija umanjenja grudi je tokom te iste godine iznosio 423.000.

Do šesnaeste godine sam bila ravna kao daska. Kasno sam ušla u pubertet, i nikada ranije nisam nosila grudnjak. Momci su me ismevali zbog toga što nemam grudi, ali mene nije bilo briga – dopadale su mi se takve grudi. Mislila sam da imam grudi kao manekenke. Onda su jednog dana počele da rastu neverovatnom brzinom, što je zaista bolelo. Za tri meseca su porasle tri broja. To nije trebalo potpuno da me začudi – sve žene u mojoj porodici imaju velike grudi. Kao i boja kose ili očiju, veličina grudi je nasledna. Ali u mojoj porodici se niko time nije ponosio – kao Kardašijani, na primer.

Štaviše, imati grudi kao Kardašijanovi kada nisi Kim Kardašijan – kada nisi poznata ličnost i ne zarađuješ od svojih pojavljivanja – nije toliko zabavno kako što izgleda. Šta više, čak je i sama Kim Kardašijan priznala da je kao tinejdžerka imala veliki kompleks zbog svojih grudi. „Sećam se da sam plakala u kadi. Uzela sam sunđer, prelila ga vrelom vodom, stavila na grudi i molila se, 'Molim te, ne daj im da još rastu! Sramota me je od njih", rekla je 2010. za Šejp.

Velike grudi su teške – one veće mogu da budu teške i do kilogram i po. To je kao da po ceo dan ideš unaokolo sa velikim dinjama vezanim za grudi. Kičma ti neće biti zahvalna na tome što sa sobom nosiš toliki teret. Zbog toga u Francuskoj zdravstveno osiguranje pokriva umanjenje ako ti je jedna dojka teža od 300 grama, a u UK NHS pokriva umanjenje grudi u slučajevima kada žene osećaju bol u leđima, kičmi, ili ako imaju iritaciju kože.

Imati velike grudi možda može da bude bolno, ali način na koji ljudi reaguju na njih može da izazove još veći bol. Mnogi muškarci i žene misle da je sasvim normalno rugati se ženama sa velikim grudima, upućivati im komentare, ili nešto još gore. I to ne rade samo nepristojni neznanci – to rade i ljudi koji su ti bliski. Jednom mi je na jednoj žurci jedan prijatelj prišao s leđa. „Iz šale" je rešio da me iznenadi tako što će da me uhvati za grudi, kao da su javno vlasništvo. Mene je to koštalo jedne rum kole, a njega nove košulje.

„Moja najgora iskustva su bila u školi", kaže mi Manon, 26 godina. Prošlog oktobra je grudi sa šestica smanjila na trojke. „Dečaci su stvarno nesnosni kada su tinejdžeri". Ja to itekako dobro znam – momci su se zabavljali tako što su mi za vreme ručka otkopčavali brus, otimali mi ga, i igrali se s njim kao s loptom. U najgorim slučajevima su me pipali, kao da sam neko koga su doveli tu da ga pokazuju. To osećanje je bilo užasno, ali niko se nije preterano uzbuđivao oko toga. U to doba nismo shvatali da to uopšte nije trivijalna stvar – da je u pitanju pravo seksualno zlostavljanje.

Stefani je pre šest meseci bila na operaciji smanjivanja grudi. Kaže mi da ju je takvo maltretiranje dovelo do toga da joj se sopstveno telo smuči. „Ne volim kada me muškarci gledaju – čak ni sada", kaže ona. „Ne želim da zadovoljavam muškarce time kako izgledam, jer mene to nimalo ne zadovoljava". Manon je pet godina vagala tu odluku pre nego što je rešila da ode na operaciju. „To je zamorno; to te stvarno na kraju iscrpi. Sve ti postane nepodnošljivo".

„Često bih čula nekog iza sebe kako kaže da imam 'dobru sisu', a onda počne da nabraja šta bi mi sve radio", kaže Manon. Stefani dodaje, „Ima muškaraca koji bez oklevanja nasred ulice oponašaju pokrete karanja u sise".

Takođe sam primetila da neke muškarce u krevetu zanima samo jedna stvar: tvoje sise. Takvi obično ignorišu ostatak tvog tela – usta, leđa, čak i klitoris. Ja baš i nisam neka puritanka, ali kada mi odrastao čovek sat vremena sisa bradavicu, to me u najboljem slučaju natera da razmišljam o dojenju, a u najgorem se osetim kao krava muzara. Ni jedna ni druga pomisao nisu prijatne, i ne uzbuđuju me. A ima i momaka koji kada se suoče za impozantnim parom nagih grudi tokom seksa odlučuju da ih u potpunosti ignorišu. Kada ih je teško ne primetiti, kao što je sa mojima bio slučaj, i to je frustrirajuće.

To što svoje velike grudi ne možeš da ostaviš kod kuće te jednako nervira i na poslu. Manon se priseća jednog dana kada je došla na posao, kada joj se košulja otkopčala dok je skidala kaput, i kada su svi mogli da vide njene šestice, uključujući i „tog nepodnošljivog tipa koji je mesecima balavio nadamnom". Žene ionako misle da ih na poslu ne shvataju ozbiljno – oko polovine žena u UK iskusi seksualno zlostavljanje na radnom mestu. Ako imaš posebno velike grudi, verovatnije je da ćeš biti jedna od tih žena.

„Na kraju sam počela da ih maskiram odećom", kaže Leoni, 35 godina, koja radi u velikoj kompaniji u privatnom sektoru. Ona je bluzice zbog „kojih je izgledala kao fufa" zamenila prevelikim džemperima i majicama, dok nije otišla na operaciju. „Jednog dana mi je jedna koleginica  rekla da je sigurna da mora da radi napornije nego ja zato što nema velike grudi", priseća se ona.

I prijatelji umeju po ovom pitanju da budu jednako neosetljivi kao i kolege. Manon se priseća da su joj drugarice rekle da je glupa, kada im je rekla da planira da smanji grudi. „One su rekle da je sjajno imati velike grudi – i za zadovoljavanje muškaraca, i za dojenje", kaže ona. Naravno, pod pretpostavkom da joj je cilj da zadovoljava muškarce, da svi muškarci vole velike grudi, da želi da doji, i da uopšte želi ima decu. A čak i da želi, to nije relevantno – ako umanjenje grudi protekne po planu, neće imati efekta na njenu sposobnost da u nekom trenutku doji.

Žene sa kojima sam razgovarala ni na trenutak nisu zažalile zbog svoje odluke. „To mi je promenilo život", kaže Johana. „Ponovo mogu da nosim kupaći kostim, i mogu bez stida da se skinem pred partnerom". Stefani je jedina koja je pomalo razočarana. Ona je tražila trojku, ali je iz nekog razloga završila sa peticom. „I dalje imam kompleks od njih. Mislim da je hirurg dao prednost nekim estetskim kriterijumima, umesto mojoj dobrobiti, i onome što sam tražila. Sada moram da čekam dve godine da bih mogla ponovo da se operišem".

Ja sam imala mnogo nedoumica pre nego što sam se operisala. Ideja da ti neko odseče parče jednog od najosetljivih delova tela je kod mene izazivala nelagodnost – a pored toga se i užasavam bolnica. Nisam bila oduševljena time da tri sata ležim pod anestezijom na operacionom stolu, i rizikujem oštećenje tkiva bradavice. Povrh svega toga, žene su mi govorile da sam luda, da sanjaju da imaju sise kao moje. Ja sam ih ignorisala. Prošlog januara, tri dana nakon svog 26. rođendana, obavila sam tu operaciju. Danas sam sigurna da je to bila jedna od najboljih odluka koje sam u životu donela. Moje grudi mi više nisu teret.

Još na VICE.com

Šta i kako sa velikim sisama: vodič za muškarce

Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite osobi sa silikonskim sisama

Njihovo veličanstvo - male sise

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu