Svaštara

Istraživanje je pokazalo koliko doktori psuju, premalo za moj ukus

Kada čitav dan provedeš pod pritiskom, svetlom reflektora, noseći odvratnu zelenu uniformu, razumljivo je da makar sebi u bradu saspeš turu sočnih psovki.
28.9.16
Fotografija: Flickr/Phalinn Ooi

Kada čitav dan provedeš pod pritiskom, svetlom reflektora, noseći odvratnu zelenu uniformu i spasavajući ili barem olakšavajući tuđe živote, razumljivo je da makar sebi u bradu saspeš turu sočnih psovki, čisto da ti bude lakše. Zato se i pretpostavlja da hirurzi psuju tokom operacija, što je potvrdilo istraživanje sprovedeno među hirurzima u Rojal Berkšir bolnici u Velikoj Britaniji.

Hirurzi koji su sprovodili operacije nisu bili obavešteni o istraživanju i broj psovki je beležila jedna osoba. Ostali parametri koji su uzeti u obzir su specijalnost hirurga, dužina operacije i tip psovki koje je servirao hirurg. Psovke su klasifikovane u tri grupe, sa poenima koji određuju njihovu jačinu – pominjanje raja i pakla (uštogljene britanske psovke poput God i Bloody hell) vredi jedan poen, telesne izlučevine (shit, piss) dva poena, a one "žestoke psovke" (fuck, cock) donose hirurgu maksimalna tri poena.

Reklame

Kako bi sačuvali anonimnost ispitanika – jer psovati u Britaniji, još u operacionoj sali je potpuno nedopustivo – godine i pol uopšte nisu uzimani u obzir. Stopa psovki je izračunata na osnovu ukupnog vremena operacija i svake izabrane specijalnosti.

Tokom sto operacija koje su ukupno trajale 80 sati i 30 minuta, zabeleženo je 94 psovačkih poena. Dakle, u proseku jedna psovka na svakih 51.4 minuta. Naravno, doktori iz pojedinih oblasti su psovali više od drugih. Za jedan osmočasovni operativni dan, ortopedi su zaradili 16.5 poena, hirurzi 10.6, ginekolozi 10, a urolozi 3.1.

Čekajte, tipovi koji svakodnevno operišu, pipkaju i slikaju tuđe genitalije psuju manje od ljudi koji se bave kolenima? Šta je toliko inspirativno u zglobovima da te natera da psuješ više od tipa koji drugome drži karu?

Fotografija: Flickr/DFID

Zaista, ortopedi u proseku psuju na svakih 29 minuta, skoro duplo više od ostalih doktora. Iako trijumfuju na tom polju, teško je poverovati da su ostali bezgrešni. Možda je dužina trajanja operacije presudna. Ortopedski zahvati u proseku traju 51 minut, što je dosta više od 35 minuta koliko je najčešće potrebno za operaciju uha, grla i nosa, dok je ginekološka operacija u proseku trajala 37 minuta, dajući im dovoljno vremena i inspiracije da opletu jezik.

Okej, sredina u kojoj je istraživanje rađeno mi daje dovoljno argumenata da poverujem da su najveći kočijaši među doktorima ortopedi. Ortopedi koji stavljaju longete i psuju jednom u pola sata.

Reklame

Ali hajde da razmislimo kakva bi situacija bila u Srbiji. Ovde bi moglo da se uradi nacionalno istraživanje koje bi obuhvatilo sve poslove, uključujući i učestvovanje u rijalitijima. Tada bi mogli da vidimo da li najviše psuju doktori, auto-limari, programeri ili saobraćajci. Iako realno izvodljivo, mislim da je previše ambiciozno, tako da se zadržimo samo na doktorima.

Drugo, klasifikacija psovki bi morala da bude opširnija. Ovo prvo za raj i pakao može, samo što bi naša verzija sadržala i, prema Britancima, "žešći" glagol u slučaju Jebo te Bog, mada bi možda neki jugonostalgičar koristio U Vražju mater! Zatim, imali bismo opšte psovke u kojima se psuju predmeti, vremenske prilike i život kao celina. Obavezno je psovanje rodbine (sa podelom na živu, mrtvu i još uvek nerođenu), upotreba genitalija, konzumiranje telesnih tečnosti, kao i kombinacija ta dva i izdavanje uputa za daleke destinacije povezane sa reproduktivnim organima nečije majke. Pozivi i teranje na seks bi se takođe posebno skorovali, a posebna teška kategorija je psovanje državnog uređenja, jer tada moramo da uzmemo obzir vlast, opoziciju, levicu, desnicu, LGBTQ i NVO sektor, kao i u upokojene vlastodršce.

Fotografija: Flickr/Phalinn Ooi

I vremenski raspon bi trebalo da se redefiniše, jer samo vreme trajanja operacije je previše ograničavajuće. Doktor prvo jebe majku svim nesrećnicima u čekaonici koji mu se lepe za noge čim kroči u klinički centar. Onda ih rastera sve, uz konsultaciju sa rečnikom Zorice Marković i primi onog što je doneo viski i rekao da je pečenje u Jugu Floridi na parkingu. Zatim ga iznakrši onom volonteru što misli da je otkrio lek za rak zato što ima desetku na diplomskom, pa ga opauči anatomskim atlasom i pošalje po burek. Tokom operacije iznapušava anesteziologa, jer mu se pacijent budi, pa mu ovaj odgovori istom merom, jer je on jedini anesteziolog u smeni i realno ga boli dupe. Tako razmenjuju rafale sve dok ih sam pacijent ne zamoli da nastave sa operacijom. Na kraju opsuje sam sebe jer provali da je zaboravio skalpel u pacijentovom abdomenu.

E takvo bi istraživanje moglo da se uzme za ozbiljno. Ipak naši lekari najviše odlaze u inostranstvo, pružajući pomoć nesrećnicima civilizovanog sveta. I jebući im sve po spisku na maternjem, jerih osim gastarbajtera niko ne razume. Nadam se.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu