Kler Vidin su četiri godine bez prestanka pozivali da bude u laboratoriji tokom svake operacije raka pluća u bolnicama širom Melburna, u Australiji. Ova doktorantkinja sa Univerziteta u Melburnu morala je da bude prisutna u laboratoriji kako bi primila sveže uzorke tkiva za svoj projekat: izolovanje i analiziranje bazalnih matičnih ćelija koje naša pluća oporavljaju od izloženosti svakodnevnim kontaminantima kao što su zagađenje vazduha i dim od cigareta. Tokom tog procesa bilo joj je potrebno i do šest sati za svaki od 140 uzoraka koje je na kraju sakupila, što je značilo da je silne noći morala da provede u laboratoriji. Ponekad je tamo ostajala do tri ujutro.Deo procesa bio je navođenje ovih matičnih ćelija pluća da se razvijaju u kolonijama (matične ćelije su uopšteno dobre u replikaciji). Kako je Viden sakupljala sve više uzoraka, počela je da primećuje da se jedan od njih gotovo uopšte ne razvija. Kontaktirala je Biobanku raka u Viktoriji povodom informacija o donatoru i iznenadila se kad je saznala da taj pacijent nikad nije pušio. Odmah je nabavila zdravstvene kartone svih drugih donatora i uočila obrazac: bazalne matične ćelije nepušača imale su niži stepen razvoja od ćelija pušača, a što je više osoba pušila, to je bio viši stepen razvoja.Za studiju objavljenu u PLOS Biology, odlučila je da sazna kako bazalne matične ćelije funkcionišu i otkrila da one ubrzano rade na popravci štete u DNK nastale od udisanih hemikalija, ali da su pomalo previše brze za svoje dobro — prave greške u obliku genetskih mutacija. Ako ćelije moraju više da oporavljaju nekoga ko, na primer, mnogo puši, veća je šansa da će nagomilati mutacije koje izazivaju rak. Nepušači mogu da dobiju i često dobijaju rak pluća (dim od cigareta samo je jedan od faktora rizika), ali Viden je postavila teoriju da su ove bazalne matične ćelije možda konkretno krive za mutacije koje izazivaju rak kod pušača.Da bi testirala svoju teoriju, uporedila je genetski zapis bazalnih matičnih ćelija iz raznih rakova pluća i ustanovila da je on u visokoj korelaciji sa skvamoznom ćelijom karcinoma, oblikom raka pluća direktno povezanim sa pušenjem (96 odsto ljudi koji ga imaju su ili pušači ili bivši pušači). Za nju je taj otisak prsta bio dokaz da bazalne matične ćelije izazivaju skvamozni karcinom pluća kod pušača. To je sasvim novo otkriće: lekari znaju da rak izazivaju mutacije u DNK kad se ćelije cepaju, a rak pluća se po tome nimalo ne razlikuje, ali je istraživanje Vienove možda otkrilo konkretne ćelije u kojima nastaje skvamozni kariconom pluća.Pogledajte kako to ona sve objašnjava divnim australijskim akcentom:Ovo otkriće moglo bi da pomogne naučnicima da razviju ili identifikuju lekove koji će "isključiti" bazalne matične ćelije i zaustaviti širenje raka pluća, kao što su istraživači iz njene škole učinili kod BRCA1 raka dojke. Ali Viden kaže da takvi lekovi ne bi pomogli ljudima koji i dalje puše; oni bi morali da ostave cigarete. Ona je dodala u saopštenju: "Ovo je posebno relevantno budući da skvamozni karcinom pluća može da se pojavi kod bivših pušača koji su ostavili cigarete pre možda 20 ili 30 godina." S druge strane, ona je istakla da pušenje može da izazove druge rakove pluća koji ne deluju kao da su povezani sa bazalnim matičnim ćelijama poput adenokarcinoma — tako da samo prestanite već jednom.Još na VICE.comKako sam naučila da rak može biti srceparajuće smešanKad rak dojke napadne bez simptomaSkoro svi smo zaraženi virusom koji izaziva rakPratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Reklame
Reklame