Biranje fakulteta čija će ti diploma jednog dana doneti najviše moguće novca je stresan posao. Nažalost, takođe je i neophodan: učenje radi učenja, za većinu nas, nije moguće u vreme kada školovanje toliko košta – čak iako je većina časova sada onlajn, zbog pandemije COVID-19.
Neke diplome su, pak, još gore: ne samo što verovatno nećete dobiti posao zbog njih, već se čini kao da studiranjem nećete saznati ništa korusno. Na primer, master kurs stend ap komedije na Univerzitetu u Kentu realno, i nema neku poentu, zar ne? Plaćanje fakulteta nekoliko hiljada evra godišnje neće obezbediti lični šou na Netfliksu, koliko god to neko želeo.
Videos by VICE
Ova diploma, ali i mnoge druge – uključujući smer Cirkuske umetnosti na Codart univerzitetu u Roterdamu, ali i Numizmatika (koja proučava novčiće) na Univerzitetu u Beču – završile su na našoj listi “Pregled najbeskorisnijih diploma Evrope” pre dve godine. Prirodno, bili smo zlobni i pričali o njima, a da nismo pričali ni sa kim ko je pohađao ove kurseve, tako da sam sada kontaktirala neke od njih koji su diplomirali na oblastima koje mi smatramo potpuno beskorisnim.
Andrej, bibliotekar iz Srbije rekao je da su njegove studije (pogodili ste) Bibliotekarstva i informatike na Univerzitetu u Beogradu bile “neplanirana odluka, koja je, na neki fazon, isplanirala moj čitav život”.
Andrej je entuzijastičan kada se radi o njegovoj karijeri, iako, kako sam kaže, u Srbiji biblioteke i nisu neka jaka industrija. “Rad u biblioteci i to što radim ono za šta sam se školovao je retkost ovih dana u Srbiji”, kaže Andrej. “Ipak, ovaj posao nije kao većina drugih, i to na baš dobar način. Nema stresa i nudi osećaj stabilnosti u ovo nestabilno i haotično vreme.”
U međuvremenu, Zimovit – koji je studirao političke nauke na univerzitetu Jagiellonian u Krakovu – kaže da ova diploma i nije neophodna nekome ko želi da se bavi politikom, što je upravo ono o čemu je VICE autor Pavel Mačevski pisao u originalnom članku.
“Poznavanje političkih nauka može pomoći tu i tamo, ali ovih dana, kako biste bili ‘neko’ na ovom polju, ne morate biti naučnik”, kaže Zimovit. Ipak, on nije nezadovoljan što je diplomirao to što je diplomirao i veruje da mu to znanje koje je tokom studiranja stekao znači u karijeri novinara i autora.
Ipak, da li je to što nešto “znači” dovoljno da se završava fakultet? Đakomo, koji je diplomirao na Univerzitetu u Milanu na kursu Konzervacija i održivi razvoj u planinskim oblastima 2019. godine, slaže se sa time da je njegova diploma, kao što smo i rekli, “beskorisna”.
On kaže da ne smatra da mu je ova diploma bila potrebna za karijeru kojom se bavi, ali to ne znači da mu je žao što je studirao. A kako bi mu i bilo žao, uzevši u obzir činjenicu da je studirao “nešto što je kao izučavanje agrikulture, samo fokusirano na planine” i to u kampusu u Edolu, što je malo selo u predivnoj dolini Alta Val Kamonika.
Moja omiljena diploma sa prvobitne liste je diploma Cirkuskih umetnosti na Kodart Univerzitetu. Dris, 23, koji je diplomirao na ovom kursu, objašnjava da ga je odabrao jer je želeo da bude “profesionalni žongler kada sam bio mali, ali su mi rekli neću diplomirati sve dok ne naučim da napravim pristojan kolut unapred”. On nastavlja: “Diploma iz ovih umetnosti je kao bilo koja druga umetnička diploma. Teško je upisati, prijemni je zajeban, baš kao i na plesnim ili dramskim akademijama.”
Dris objašnjava da je ovaj kurs mešavina časova plesa, anatomije i preduzetništva. “Tradicionalni cirkusi umiru, ali ni Cirque du Soleil nije moja konačna destinacija. Kao umetnik, često radim na festivalima,u pozorištima ili u kulturnim centrima.”
Ema Piveta, predavačica na Školi za dizajn u Barseloni i na EU Business School, kaže da ne veruje da bi ijednu diplomu trebalo opisati kao “beskorisnu”. Ona smatra da je sve više studenata u potrazi za daljom edukacijom ne kako bi dobili posao, već zbog toga što je toliko malo poslova u ponudi. “Postoji tendencija da se provede vreme u studiranju i prijavama za master ili više stepene studija, umesto da se traži posao”, objašnjava ona.
Piveta kaže da bi ona “ohrabrila studenta da studira ono što ga zanima. Tokom života nikada nećete prestati da učite, tako da je najbolje da učite ono u čemu ste dobri. Život je putovanje. Studiranje i karijera su takođe putovanje”.
Piveta je u pravu: uzevši u obzir komplikovanu elitističku istoriju visokog obrazovanja, podržavanje i inspirisanje učenika da krenu putem koji ih zanima kako bi se zabavili – ne kako bi zaradili novac – zaista treba da bude tako. Pretpostavljam da je zaključak sledeći: Živele cirkuske umetnosti.
Dodatne intervjue odradili Mod Droste, Vinćenco Ligresti, Mihailo Tešić i Pavel Mac.