„Oduvek sam volela da se igram sa dečacima, od softbola do bejzbola, i volim da ih gledam na način na koji neki vole da gledaju nas“, kaže Džil fridman. „Sada shvatam da ih posmatram godinama, samo što nikada o tome nisam razmišljala na taj način. U smislu avanture, uzbuđenja, znatiželje i akcije…“

Fridmanova, čiji je plodan i nagrađivan opus ulične fotografije zabeležio više od pet decenija života u Njujorku, uzela je fotoaparat u ruke šestdesetih godina i koristila je kao ulaznicu za sve „muške klubove“ koje je mogla da nađe: barove, utakmice, vatrogasne ili policijske stanice. Blejala je sa njima dovoljno dugo pa su muškarci prestali da pokušavaju da je zadive, tako da je mogla da ih vidi u prirodnom stanju: kada im je udobno, kada pričaju viceve ili lažu, dok se igraju ili tuku, a nekada i u tišini.

Sedamdesetih i osamdesetih je objavila knjige portrete života onih koje je doživela kao „dobre momke“. Firehouse je knjiga muškaraca koji gase požare u Bronksu i Harlemu, a koje ona vidi kao heroje. Street Cops se osvrće na policiju u Njujorku, a Fridmanova je videla razliku između muškaraca koje je ona profilisala, a za koje ne misli da se uklapaju u popularan doživljaj korumpirane sile, i policajaca koje ona naziva „loši momci“ i koji vole da povređuju ljude. Ali ovaj neobjavljeni portfolio ide i izvan ovih eksluzivnih muških klubova i istražuje mnogo širi identitet muškosti. Ovo je kuluminacija višedecenijskog istraživanja svih tipova muškaraca u očima žene. Fotografisala ih je za ženama, sa decom, sa drugim muškarcima, ali i same kako bi razumela kakvi su oni ustvari – zabavni, odvratni, neodoljivi, banalni.

„U jednom trenutku ih volite, u sledećem želite da ih ubijete“, kaže ona. „Pitajte bilo koju ženu.“

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu