ženska prava

Šta te sve pitaju kad si žensko na razgovoru za posao u Srbiji (i regionu)

Čim je čula da imam dete rekla je: 'Ništa onda doviđenja'.
4.6.21
4839134187_ccd96392ff_k

Razgovor za posao se opravdano smešta u top 5 najstresnijih događaja u životu, omdah ispod smrti najbližeg, razvoda, selidbe i ozbilnog oboljenja, deleći poziciju s gubitkom posla. Kako god okreneš, posao je stres. Sad, poslodavci jesu najrazličitiji, ali svima je zajedničko to da žele da te iskoriste do maksimuma koji im dozvoliš, što uglavnom znači dok od tebe ne ostane samo robot sa kožom čoveka, programiran da bude odan firmi i izbrisanog koncepta "slobodnog vremena".

Reklame

Naravno, nismo ni mi svi isti, neki imaju škole, neki leđa, neki urođenu harizmu i snalažljivost u razgovoru, tako da ne dozvoljavamo svi da nas jednako gaze. Ipak, jedna velika i heterogena grupa nailazi na redovnu diskriminaciju i neprijatnije situacije u razgovorima za posao, a ta grupa su žene. Pitanja koja se postavljaju ženama na razgovorima za posao neretko zalaze u domen telesnog horora, a pre svega su više usmerena na privatni život nego što je slučaj kod muškaraca.

Iako u Srbiji novi zakon o rodnoj ravnopravnosti pre svega služi da baš ovakve stvari učini prošlošću, mala je nada da će se to tako u realnosti i dogoditi samo od sebe, jer poslodavci i korporacije će nastaviti da se ponašaju manje-više kao što su navikli u svoja četiri zida. I to ne samo u Srbiji, nego i u čitavom regionu.

Ostaje nam uverenje i nada da će devojke i žene koje tek ulaze u tu igru lakše moći da se lakše izbore za tu prokletu ravnopravnost ako su makar svesne toga šta sve može da ih čeka. Zato smo, pomoću fejsbuk stranice ženska posla, prikupili razna iskustva iz Srbije, Bosne, Hrvatske i Crne Gore, manje-više slična u tome što pokazuju kakva sve muka i kazna može da te sačeka ako si kriva što si žensko na razgovoru za posao.

“Tražili su prodavca u firmi koja proizvodi metalno posuđe. Ženi koja je vodila razgovor je smetalo što sam navodila i stručnu mašinsku praksu kao iskustvo i strašno ju je nerviralo što imam fakultet menadžera. Šrvo je tražila sva naduvana da joj objasnim šta radi menadzer i kakav sam ja to menadžer, čega tačno. Nisam htela da gubim energiju na neko objašnjavanje i izvlačenje definicije "menadžer", pa sam joj rekla da menadžer krece od nule npr prodaje i onda napreduje dok ne dođe do kancelarije. Žena se zaprepastila i rekla da ne sanjam ni o kakvom napredovanju! Da se kod njih ne napreduje a da kancelariju sigurno neću videti! Zatim mi je rekla da ja za nju nemam školu! Njima ne treba diplomirani radnik već neko sa srednjim obrazovanjem, što je kod mene gimnazija na šta je prevrnula očima. Ceo razgovor je gledala zgroženo, nije imala mrve poverenja. Rekla da je razgovor osrednji i počela da nabraja zadatke, a kad ih je nabrojala htela sam da joj kažem da njima treba doktor nauka za taj posao. Al' nisam naravno... Žao mi je što ne mogu rečima da opišem njeno ponašanje, prevrtala je očima, pričala drsko, mahala rukama, stalno ponavljala da je sve loše i neupotrebljivo i škrabala mi po CV-u, precrtavajući stavke.

Reklame

“Imam još dve priče. Jedan četvrtak uveče, oko 20h, zove me žena iz nekog butika da dođem ujutru na razgovor, ja joj rekla da ću joj javiti kad mogu tačno da dođem, samo da vidim kome ću dete ostaviti. Čim je čula da imam dete rekla je: 'Ništa onda doviđenja'. A jedan čovek na razgovoru za posao mi je tražio da se ofarbam u plavo da bih bila privlačnija... Razgovor smo vodili telefonski. - Teodora, 29

“Ja na prvoj godini faksa, otišla na razgovor za konobarisanje. U pitanju je kafić u okviru YU biznis centra na NBG. Pita me "gazda" šta radim, ja kažem da studiram, on me pita šta, ja kažem biohemiju. Njegova reakcija: kao opa mačko mnogo si ti nešto opasna, krenuo da me ponižava, kao misliš da si mnogo pametna, a došla ovde da kuvaš kafu. - Nataša (28)

“Meni je jedan rekao, kad sam pitala za plaću, da plaća zavisi od mog "truda". Kaže ovako: "Plaća ti može biti od 200 do 1200 KM. To je do tebe. - Dženeta (26)

“Jednom su me pitali razlomke na razgovoru za posao. - Patricija (28)

“Bila sam na razgovoru za posao gdje sam jedina uspjeđno riješila testiranje i na finalnom razgovoru s direktorom sam rekla da imam dijete i automatski su me odbili i zaposlili drugu osobu koja pojma o poslu nije imala. Not surprised. - Ljubica (22)

194343229_974995213250969_3053695097223655868_n.jpg

“Vrhunac pitanja bio je DA LI VAM JE DETE KILAVO ILI IMA NEKU HRONIĆNU BOLEST? Objašnjenje je bilo da su današnja deca jako kilava.Da stvar bude još gora intervju je obavljala doktorka nauka iz medicine. - Neda (33)

Reklame

“Kada sam imala 19 godina, mene je na konkursu za sekretara u advokatskoj kancelariji pitao gospodin da li imam bolne menstruacije. Kasnije mi je objašnjeno da je imao pripravnicu koja od bolova nije mogla da ustane, pa se nije pojavila na ročištu i izgubila spor. Inače nikada u CV ne stavljam godine, hobije, udata majka sa toliko dece, veroispovest itd jer sam naučila da to samo daje povoda nekome za neminovnu diskriminaciju. Bila sam prisutna kada je HR osoba iz jedne firme gde sam radila rekla: ova kandidatkinja je super, ali se preselila ovde zbog ljubavi... Kad raskine s dečkom, ode ona nazad. Zato ja kad sam se selila u drugi grad zbog dečka, na razgovoru za posao su me odmah pitali zašto napuštam Beograd i mislim da sam izmislila da sam nasledila babinu kuću i da želim da pobegnem od buke velegrada. Ana (34)

“Otišla sam na razgovor preko preporuke gde su me sve vreme unakrsno ispitivale i komentarisale kako je moje iskustvo nije relevantno i kako sam se svuda zadržavala po 3-6 meseci. Bilo je očigledno da ne planiraju da me zaposle niti su imale nameru već me zvale eto da se iživljavaju malo. Na drugom razgovoru su meni sa master diplomom ponudili početnu platu od 200 eura i rekli da ne zaslužujem više dok ne naučim da radim posao (koji sam radila već ranije). Grozim se odlazaka na razgovore, svake godine je sve gore. - Anonimno Maja Jovković

Reklame


”Najgore je bilo kada mi je jedan rekao: sve je to super devojko, ali ti treba da rađaš, a ja neću da mi neka zatrudni kad treba da radi. Ili kada mi je jedan novinarski mag rekao kako njemu nisu potrebni novinari već usisivači govana i da oni koji mogu najviše da usisaju, će imati najbolje uslove. - Anonimno Marija Vidojković

“Zvali su me iz jedne pivare za radno mesto komercijalista za Južno -bački okrug. Kažu moj CV idealan! I pitaju da li imam svoja kola.. Reko nemam. E onda ništa, jer moram da imam svoja lična privatna kola koja ću koristiti kao službeno vozilo. Reko mogu da nabavim juga za dva dana. Kaže čovek, a pa ne može jugo! Ne izgleda lepo, šta će saradnici pomisliti o firmi kad vide juga! Ja ih pitala dal plaćaju registraciju i održavanje tog privatnog vozila. Kaže ne, zašto bi oni plaćali sve to za privatno vozilo? Reko ništa hvala, neću da radim za 11 plata godišnje. Nije razumeo na šta sam mislila. - Anonimno

“Bila je neka fabrikica koja pravi penjalice i jastuke za mačke... Tri dana radiš za džabe, to je kao probni rad... I onda te obaveste nakon mesec dana da li si dobio posao. Ne smeš u toalet kad ti se ide niti da sedneš na minut... Nemaš prostor gde da jedeš već moraš da izađeš napolje i ako hoćeš možeđ da sedneđ na bankinu... Trebao si da zalepiš na drvenu pločicu parče materijala, minimum da napraviš 800 komada na dan na tom probnom radu. Niko nije napravio više od 500... Nakon par meseci sam srela jednu žoenu koja tu radi dosta dugo i pitala sam je koga su zaposlili. Rekla je da nisu nikog. Njima je trebala besplatna radna znaga preko leta jer je bilo puno posla. Kad imaš brdo prijavljenih, oglas stoji mesec dana, ti imaš svaki dan troje novih na probnom... Besplatna radna snaga. - Anonimno