Авганистан

Evropske zemlje su deportovale 70.000 ljudi u Avganistan jer je tamo 'bezbedno'

Između 2008. i 2020. godine, evropske zemlje su deportovale desetine hiljada ljudi u Avganistan, poslednjih godina čak i ubrzavajući deportacije
Simon Childs
London, GB
A US soldier points his gun towards an Afghan passenger at Kabul airport on the 16th of August as thousands of people mobbed the city's airport trying to flee the Taliban. Photo: Wakil KOHSAR / AFP
Američki vojnik upire oružje u Avganistanca na aerodromu u Kabulu, 16. avgusta . Photo: Wakil KOHSAR / AFP

Između 2008. i 2020. godine, evropske zemlje su deportovale desetine hiljada ljudi u Avganistan, poslednjih godina čak i ubrzavajući deportacije.

Zvanična statistika pokazuje da je između 2008. i 2021. godine više od 70.000 Avganistanaca silom vraćeno u Avganistan iz evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Švedsku i Nemačku. Nakon što su talibanski borci ušli u Kabul i kada se vlada zemlje srušila nakon povlačenja američkih i drugih međunarodnih trupa, na međunarodnom aerodromu u glavnom gradu su se odvijale strašne scene dok su hiljade Afganistanaca očajnički pokušavale da pobegnu od islamskih fundamentalističkih militanata.

Reklame

U Evropi se sve više pažnje posvećuje situaciji sa kojom se suočavaju izbjeglice, a francuski predsjednik Imanuel Makron bio je na meti kritika zbog svojih izjava da treba zaštiti Francusku od „neregularnih migracijskih tokova“. U Donjem domu britanskog parlamenta, britanski premijer Boris Džonson sugerisao je da Avganistanci koji su već u Velikoj Britaniji neće biti deportovani, rekavši: „Nećemo slati ljude nazad u Avganistan, ali nećemo ni dozvoliti ljudima da dolaze iz Avganistana na neselektivan način". Velika Britanija je saopštila da će preseliti 20.000 avganistanskih izbeglica, iako će samo 5.000 ljudi biti pušteno u zemlju u narednih godinu dana.

The number of Afghans removed from Europe with force from 2008 to 2020. Data via Eurostat.png

Broj Avganistanca koji su deportovani kući iz Evrope između 2008 i 2020. Via Eurostat.

Matteo Vilja, istraživač u migracionom programu italijanskog istraživačkog centra ISPI, kaže za Vice: „U poslednjih 12 godina, evropske zemlje su deportovale 71.065 ljudi nazad u Avganistan. To se dogodilo uprkos nestabilnoj situaciji na terenu, sa prosečno 20 odsto afganistanskih okruga pod talibanskom vlašću, dok je 40 odsto okruga bilo poprište sukoba Talibana i avganistanske vlade između 2015. i 2020. Evropske vlade su to savršeno znale i pribegle su tome da odrede neke delove Afganistana kao „sigurna područja“, jer se ta zemlja ne može smatrati sigurnom u celini, kako bi se deportacije nastavile”.

Daleko od toga da se broj deportacija smanjivao kako je Avganistan postajao sve nestabilniji, štaviše, povećao se poslednjih godina. Do porasta deportacija došlo je 2016. godine, kada je EU potpisala sporazum sa avganistanskom vladom kojim se dozvoljava zemljama EU da deportuju neograničen broj izbeglica i Avganistan se obavezuje da ih prihvati. U pregovorima o sporazumu, EU je predložila da se Avganistanu oduzme pomoć ako ne sarađuje. Dogovor je potpisan dok je na terenu bila pat poziciae između snaga NATO -a i talibana, što znači da su talibani ciljali civile kako bi širili teror i stekli prednost.

Reklame

U 2020. godini, godini u kojoj je administracija predsednika Donalda Trumpa pregovarala o povlačenju SAD, bilo je 5.100 deportacija.

Vilja kaže: „Deportacije su se čak povećale u poslednjih nekoliko godina, jer je postalo jasno da će se SAD pod Trampom povući iz zemlje, pri čemu je više od 16.000 od tih 71.000 deportacija izvršeno između 2018. i 2020. godine.

„Dok su se evropske vlade trudile da pokažu da mogu da deportuju odbijene tražitelje azila, pri tom oprezno prateći javno mnjenje, glavna meta kritika je bila učmala avganistanska vlada. Jasno je (sada više nego ikad, ali bilo je jasno već godinama unazad) da je ova politika bila odgovornost Evropljana, i da je osudila mnoge Avganistance koji su stigli u Evropu da se vrate i žive pod onim što se sada pretvorilo u opresivan režim.

Velika Britanija, ključni vojni saveznik u invaziji koju su predvodile SAD 2001. godine, vratila je 15.755 Avganistanaca od 2008. do 2020. godine - najviše od svih evropskih zemalja. Bivša britanska premijerka Tedeza Mej, tadašnja ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije, dobila je 2016. godine pravnu bitku da bi mogla nastaviti s deportacijom ljudi, uključujući i decu, u ratom razorenu zemlju, čak i kad je broj civilnih žrtava porastao, nakon kratke zabrane koju su odredili britanski sudovi.

Od 2008. do 2020. godine, Švedska je deportovala 9.970 ljudi u Avganistan, Nemačka 8.665, Grčka 6.890, a Francuska 6.115

Reklame

Satbir Sing, izvršni direktor britanskog Zajedničkog veća za dobrobit imigranata, rekao je: „Kao jedna od najbogatijih regija na svetu, Evropa ima sredstva i dužnost da pruži zaštitu onima koji beže od opasnosti.

„Ali uprkos tome što mali broj svetskih izbeglica beži u Evropu, naše vlade prečesto odbijaju ugrožene ljude, uključujući Avganistance čiji su životi tako očigledno u opasnosti. Naročito Velika Britanija ima šokantnu naklonost ka zatvaranju vrata onima kojima je pomoć potrebna - odbivši azil za oko 60 odsto Avganistanaca od 2008. godine. I do danas je skoro 3.000 Avganistanaca još uvek u neizvesnosti, čekajući da vide da li su njihovi zahtevi za azil prihvataju.

„Jasno je da Velika Britanija i ostatak Evrope moraju učine brda više kako bi pružili zaštitu ljudima koji beže od opasnosti. Umesto zatvaranja kapije, evropske zemlje bi trebalo da se okupe kako bi dočekale avganistanske izbeglice i podržale one koji su već ovde s privremenim odobrenjem azila”.

Vilja kaže da fokus sada mora biti na onim Avganistancima čiji su zahtevi za azil odbijeni, ali koji nisu vraćeni u Avganistan: „Tokom tih 12 godina, 600.000 ljudi zatražilo je azil u evropskim zemljama. Od toga je 290.000 odbijeno. Broj povratnika implicira da u evropskim zemljama ima najmanje 220.000 Avganistanaca čiji je zahtev za azil odbijen, ali koji još uvek nisu vraćeni u Avganistan. Evropske vlade trebale bi im hitno odobriti humanitarne vize i omogućiti im kredibilan put da legalno ostanu ovde, umesto da nastave deportacije i vrate ih u zemlju čiji režim pokazuje potpuno nepoštovanje osnovnih ljudskih prava”.