Šta da radiš kada živiš s nekim ko koronavirus ne shvata ozbiljno

U toku prethonih nedelja, naslušao sam se mnogih pametnih, mudrih odraslih ljudi koji pričaju o svom cimeru (ili čak partneru sa kojim žive!!!) koji naizgled nije nimalo zainteresovan za sprečavanje širenja sada već famoznog virusa korona. Ove priče često se završavaju nekom varijacijom pitanja postavljenog samom sebi, poput, “Da li sam preterao? Ne želim da dramim…“

Znate li šta je dramatično? Globalna pandemija. Znam da može biti teško biti iskren kada se radi o sopstvenim potrebama, ali da li je ikada pravo vreme da se postave granice u cilju očuvanja sopstvenog fizičkog i mentalnog zdravlja (pa čak i javnog zdravlja!), ako… to… nije sada?

Pokušavati da se izbegne najgori mogući scenario (u ovom slučaju ne umreti) nikako nije “preterivanje.“ Ne treba ti “dobar“ razlog (kao što je biti imunokompromitovan ili neosiguran) kako bi bio uplašen zbog pojave virusa COVID-19, ili kako bi “smeo“ da svom cimeru kažeš, “Ne, tvoj prijatelj koji je sinoć bio na žurki ne može da radi od kuće iz našeg stana zato što je 'usamljen.' I operi ruke posle pišanja, jebo dan!!!!"

Svako ima dobar razlog da brine i promeni svoj dosadašnji način života kako bi se zaštitilo javno i lično zdravlje, i apsoluto smeš da kažep nešto po tom pitanju osobi sa kojom živiš i koja to apsolutno ignoriše. Čak i ako vam kažu da preterujete- neka im bude! Ukoliko tvoj cimer promeni mišljenje o tebi zato što si postavio čvrstu granicu, onda je to Njegov Problem, a ne nešto o čemu ti treba da brineš. (Sa druge strane, posledice koje bi mogle uslediti ukoliko ne bi rekao ništa mogle bi biti užasno naporne, skupe, jezive, pa čak i smrtonosne - jednom reči, komplikovane.)

Ukoliko živite sa nekim ko odbija da prihvati preporuke stručnjaka u vezi sa smanjenjem potencijalnog broja obolelih, i ne znate šta da radite, evo nekih saveta koje biste mogli uzeti u obzir.

Ukoliko do sada niste tačno odredili očekivanja i potrebne pripreme kako biste bili bezbedni i zdravi sa svojim cimerom ili cimerima, sada je pravo vreme za to. Kao, večeras. Kopirajte im ovu poruku: “Hej, jesi li slobodan večeras? Voleo bih da sednemo i popričamo o najnovijim vestima vezanim za korona virus i da se dogovorimo šta ćemo kod kuće raditi u vezi sa time.“

Pre nego što se nađete, pripremite sebe onim šta lekari govore, pročitajte ponešto o tome zbog čega je važno da istanete kod kuće, saznajte koliko loši 'lakši' simptomi mogu biti, i odvojite minut da pročitate ovo novo istraživanjeh koje govori o tome da i ljudi bez simptoma mogu izazvati značajan broj novoobolelih. U razgovor treba ući potpuno pripremljen da se objasni logika koja stoji iza onoga što tražite od njih.

Kada završite istraživanje, smislite kako ćete tačno uspostaviti nova kućna pravila o higijeni. Da li tvoj cimer treba da počne češće da pere ruke? Da li treba redovno dezinfikovati površine u kući? Da li treba da otkažete planove za vikend?

Rezoni onih koji su skeptični prema COVID-19 variraju od čoveka do čoveka, iako su svi pogrešni. Ako je tvoj cimer jedan od njih, pitaj ga šta misli: da li zbog činjenice da je mlad i zdrav veruje da će se samo „blago“ zaraziti? Da li jednostavno ne prati vesti? Da li ne prestaje da insistira da koronavirus nije gori od gripa? Da li tvrdi da mora svakog jutra da ode u teretanu zbog svog mentalnog zdravlja? Da li je „previše zauzet“ da bi očistio stan? Ova saznanja će ti pomoći da sa njim razgovaraš sa pozicije empatije i omogućiti ti da adekvatno formulišeš svoje argumente.

Ali imaj na umu da je ta osoba nerazumna, pa možda zapravo nećeš moći da je urazumiš. Ako ne možeš da dopreš do njega, prihvati to – vreme je da smisliš kako da budeš pragmatičan i zaštitiš sebe, bez obzira u kakvoj realnosti ta osoba živi.

U normalnim okolnostima, kada se brineš da ne zakačiš nešto, obično pokušavaš da izbegneš da deliš bacile. Kako ćeš sada pristupiti čišćenju, u velikoj meri prati istu logiku. To znači da ćeš verovatno morati da očistiš/dezinfikuješ neke od stvari svog cimera, umesto da on to sam učini. Da li je to fer? Ne. Da li je bitno? Trenutno nije (Mada, možda će biti bitno kada dođe trenutak da obnovite zakup).

Nema potrebe da pratiš svog cimera unaokolo sa bocom asepsola u rukama – Centar za prevenciju (CDC) preporučuje da se sačeka „koliko god je to praktično“ sa čišćenjem prostorija u kojoj je boravila obolela osoba. Samo se postarajte da to učinite pre nego što vi počnete da korisite taj prostor.

Što se virusa COVID-19 konkretno tiče, CDC ima smernice za čišćenje koje bi trebalo da zabeležimo. Izdvojili smo nekoliko preporuka:

• Ako imate rukavice za jednokratnu upotrebu, navucite ih pre čišćenja (Ako ne, temeljno operite ruke pre i posle, i pokušajte da izbegnete da vam sredstva za čišćenje dopru do kože.). Prvo običnim sredstvima za čišćenje kuće sa površina uklonite prljavštinu, mrvice i slično, a onda sredstvom za dezinfekciju (kao što je rastvor varikine) pobijte bacile (CDC ima mnogo više informacija o tome šta se može smatrati sredstvom za „dezinfekciju“). Očistite sve površine koje se često dodiruju u zajedničkim prostorijama – kvake; prekidače za svetlo; lavaboe; kao i drške mikrotalasne, frižidera, sudopera i rerne. U idealnom slučaju, to treba raditi svaki put kada se koriste; pošto tvoj cimer to ne radi (ili to čini ekstremno retko), radite to po ’idealnom’ scenariju, čak iako ga to nervira.
• Što češće otvaraj prozore u zajedničkim prostorijama; tako će svež vazduh stalno cirkulisati (a tako ćete moći i da odmorite od isparenja od varikine).
• Postarajte se za to da sve kante za đubre – uključujući i onu malu u kupatilu – imaju kesu u sebi.
• Smesta prestanite da delite zajedničko pokućstvo. To ukljućuje sudove, čaše, šolje, escajg, peškire i posteljinu. Perite sudove u malim količinama – ako imate mašinu, perite na programu „dezinfekcija“; ako ih perete ručno, nosite rukavice – a onda nekoliko tanjira, činija, viljuški, itd, odložite na čisto mesto u svojoj sobi i korisite samo njih.

CDC kaže da oboleli od COVID-19 treba da borave u zasebnoj, izolovanoj sobi, koliko god je to moguće, i da koriste zasebno kupatilo, ako je to moguće. Na nesreću, ako tvoj cimer ne želi da otkaže svoju komediju, onda verovatno neće da ustane ni sa kauča. To znači da si ti taj koji mora da se izoluje u sopstvenom domu.

Da li je to fer? Nije. Da li je bitno? Trenutno nije!

Verovatno ne možeš u potpunosti da izbegavaš zajedničke prostorije kao što su kuhinja i kupatilo, pa sledi CDC-ova uputstva o čišćenju tih delova kuće – ponovo, kao da ih koristi bolesna osoba – pre nego što spremiš doručak ili se kupaš. Zarad sopstvenog mira, možda ćeš poželeti da ograničiš svoje prisustvo u zajedničkim prostorijama na trenutke kada cimer nije tu. Da, verovatno ćeš želeti da znaš da li liže daljinski upravljač, da bi mogao da ga obrišeš varikinom… ali najbolje je da u ovom trenutku jednostavno pretpostaviš da liže daljinski, i shodno tome ga prebrišeš.

Ako tvoj cimer već ispoljava stvarno loše rezone, poslednje što želiš da radiš je da imaš posla sa njegovim gostima. Da li njihovi prijatelji žele da rade od „kuće“ u vašem stanu? Da li želiš da se njegov partner koji odbija da prestane da odlazi u teretanu preseli kod vas na tri nedelje? Odgovor je ne.

Ako se tvoj cimer na složi? Raspravite to! U krajnjoj liniji, možda nećeš uspeti da ga sprečiš da pušta ljude u vaš prostor, ali barem bi trebalo da možeš da se osetiš slobodno da zauzmeš čvršći stav nego inače. Ne moraš da promeniš temu na prvu naznaku sukoba, i u redu je da ga postidiš ili kažeš njegovom gostu, „Prilično je sjebano što si došao ovamo“.

Ne kažem da bi trebalo triput da duneš u pištaljku svaki put kada se tvoj cimer nakašlje… ali ako ima simptome karakteristične za COVID-19, trebalo bi direktno time da se pozabaviš (Obaveza i hitnost je još veća ako ta osoba nije praktikovala socijalno distanciranje, ili ima vezu sa nekim ko je bio pozitivan na testu). Mogao bi da kažeš nešto ovako:

„Hej, zabrinut sam za tvoje zdravlje i mislim da bi morao ovo da počneš da shvataš ozbiljnije. Možeš li da izmeriš temperaturu i pozoveš svog lekara, da vidiš da li bi trebalo hitno da se testiraš, molim te? Takođe ću ga rado pozvati umesto tebe, ako mi daš broj“.

Ako si uspeo da ga ubediš da pozove lekara, ili mu je medicinski profesionalac rekao da ne mora da se testira, mogao bi da kreneš ovim putem:

„Mislim da bi trebalo da počnemo da se ponašamo kao da si zaražen. Za početak, u doglednoj budućnosti prestani da boraviš u dnevnoj sobi i da koristiš kuhinju. Posle toga, možemo da radimo sve druge stvari koje predlaže CDC kada je neko bolestan. Takođe bi trebalo da mi daš kontakte svog lekara i svojih roditelja, braće, sestara, najboljeg prijatelja, šefa, za svaki slučaj“.

Ako jednostavno odbije da pozove svog lekara povodom svojih simptoma, ili da promeni svoje ponašanje na bilo kakav način, pokušaj sa nečim poput ovoga:

„Ovo jeste ’velika stvar’ – kašalj i disanje po celom stanu je potpuno neprihvatljivo, odvratno, a u ovom trenutku i opasno. Zbog čega tačno oklevaš“?

Jer, slušaj: možda nema zdravstveno osiguranje, ili je preplašen zbog realnosti situacije, ili ne želi da prizna da je bolestan, nakon što je danima insistirao da se neće razboleti. Jedini način da saznaš je da ga direktno pitaš, i insistiraš da ti se otvori.

Ono što ne bi trebalo da radiš je da nastaviš da funkcionišeš tako što ćeš komfor svog cimera pretpostaviti svom. Tvoj komfor, zdravlje i bezbednost – kao i opšta bezbednost – sada ne smeju da budu predmet pregovora. U redu je imati jaku reakciju, i ne ćutati samo da bi se očuvao mir. Testova i dalje ima ekstremno malo, bolnice su potpuno nespremne za navalu pacijenata, a vodeći državni autoritet za infektivne bolesti je u Kongresu rekao, „Stvari će se pogoršati“.

Vreme je da prestaneš da se pretvaraš da je potpuno kul i u redu da nastaviš da živiš kao da se ništa ne događa – ili da postaneš potpuno apatičan. Stvari nisu potpuno kul i u redu. Bićeš još manje potpuno kul i u redu, ako oni koji su ti bliski nastave da se ponašaju kao da ih smara ideja da bi trebalo da se brinu za druge, uključujući i tebe.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.