Najbolja TV serija ove godine bila je ‘The Americans’

the americans

Amerikanci je bila jedna od onih TV serija koja me je proganjala u stvarnom životu. Znate ono kad pogledate neki strašan film koji vam se zavuče pod kožu i posle se štrecate na sve živo? Ili pogledate nešto zaista nadrealno — desilo mi se sa Izvinite što smetam — i svet neko vreme deluje potpuno van koloseka? E, isto mi se desilo sa Amerikancima. Toliko bih se uživela u avanture Filipa (Metju Rajs) i Elizabet Dženings (Keri Rasel), ruske špijune u dubokoj ilegali osamdesetih u Vašingtonu, da bih ih ponekad sanjala. Služeći se rečnikom 2018, serija mi je bila jedna velika predivnost.

E sad, pre nego što se bacimo na hvalospeve finala serije Amerikanci — izvrsna epizoda “START”, emitovana u maju ove godine — volela bih da pripremite i u pozadini pustite od Dire Straits “Brothers In Arms.”

Videos by VICE

Muzika je oduvek bila moćan i savršeno naštelovan sastavni deo serije, do tačke da ne bih mogla da zamislim one scene jurnjave kolima uz bilo šta drugo sem Fleetwood Mac. Pesme u finalu nisu bile izuzetak, ali prva muzička podloga nije se pojavila sve do druge polovine ove 90-minutne epizode. Kad tužna gitara konačno krene da zavija na početku “Brothers In Arms”, posle ključne scene u parking garaži, sve postaje gotovo neizdrživo. To je verovatno prvi trenutak u epizodi “START” tokom kog sam zaplakala, iako sam na kraju poslednju epizodu gledala dvaput i oba puta zagrcala.

Kao što svi znamo, ili bi bar trebalo da znamo posle šest sezona špijunskih zavrzlama, postoji samo jedan način na koji Amerikanci mogu da se završe: Dženingsovi moraju da budu uhvaćeni. Upravo to krene da se dešava u epizodi “START”. FBI im diše za vratom, tako da Filip i Elizabet očajnički pokušavaju da stignu do SSSR-a preko kanadske granice i donose srceparajuću odluku, kao špijuni koji su uz to još i roditelji, da povedu jedno dete sa sobom (njihovo starije, Pejdž, koju obučavaju da i sama postane špijun), a drugo dete da ostave u Americi (njihovo mlađe, Henrija, koji je ionako u internatu).

Oni svraćaju do Pejdžine stambene zgrade da je pokupe i tad se desi ključna scena epizode: porodica Dženings naleće na njihovog komšiju, agenta FBI Stena Bimena, u parking garaži. Do tog trenutka Sten je sve provalio i hitro je sledio Filipa i Elizabet da bi se suočio s njima. Da se radi o bilo kojoj drugoj prvoklasnoj TV seriji, scena bi se razrešila verovatno onako kao što ste i očekivali: surovim, krvavim obračunom. Ili u najmanju ruku, kako klopka SWAT tima dovodi do ozbiljne zatvorske kazne. Umesto toga, scena u parking garaži je 11-minuta vrhunska ogledna vežba. Metju Rajs praktično monologom potčini scenskog partnera, što deluje kao špijunska i glumačka majstorija izvedena sa takvom preciznošću da ostavlja bez daha. Kad ruski špijuni konačno uđu u kola i prosto se odvezu, Sten ostaje začaran. Filipove mentalne igre su poput poslednje tačke psihologa-mađioničara; trepneš i puf, on je nestao.

Druga razarajuća scena u finalu dolazi kasnije, ilustrovana sa “With or Without You” od U2. Filip, Elizabet i Pejdž su u vozu za Kanadu, na jednu stanicu od granice, i jedina stvar koja stoji između njih i glatkog izvlačenja jeste granična patrola koja poredi njihove fotografije u pasošu sa crtežom traženih ruskih špijuna. Scenaristi žele da mislimo da je to centralna drama scene. Hoće li biti uhvaćeni? Ali graničari ih puštaju, voz kreće sa perona, a Pejdž odlučuju da ostane u Americi i zauvek se oprosti od roditelja. Izraz lica Raselove dok zuri otvorenih usta kroz prozor ostavio me je u suzama.

Ima još mnogo fantastičnih momenata u epizodi “START.” Poslednja scena, dok Filip i Elizabet gledaju nebo iznad gradskog pejzaža u Rusiji, umirujući jedno drugo na maternjem jeziku kako će zajedno uspeti da se izbore sa bilo čim što sledi, delovala je praktično čehovljevski. Pejdžina poslednja scena, posle opraštanja u vozu, odigrava se u sigurnoj kući u Vašingtonu kad ona ispija čašice votke — na osnovu čega je nastao jedan od mojih omiljenih GIF-ova. (Mada, kad smo već kod nje, njena priča nije do kraja razrešena. Zar nju FBI ne bi poslao u zatvor zato što je bila špijunski šegrt?)

Ali sve u svemu, način na koji su se Amerikanci završili, bez ijednog nastupa fizičkog nasilja, ali zato uz mnoštvo emocionalnih lomova, bio je savršen. Nije moralo da bude krvavo da bi bilo brutalno. Zaista sam oplakivala kraj ove serije. Likovi su mi delovali kao prijatelji, što je svedočanstvo o sjajno napisanom scenariju, a sve postaje posebno smešno i na neki način tužno kad se prisetite da su oni zapravo ubilačke psihopate.

Ako sve posmatramo sa svetlije strane, još nam se smeši sezona nagrada koju svi jedva čekamo, tokom koje Rajs i Rasel imaju poslednju šansu da dobiju priznanja koja zaslužuju za šest sezona genijalne glume u Amerikancima (iako su oboje bili nominovani za Emi i Zlatni Globus, samo je Rajs dobio, i to u onoj prvoj kategoriji). U najmanju ruku, fanovi mogu unapred da se raduju kako će njih dvoje izgledati predivno na crvenom tepihu.

Pratite Karu Vajzenstin na Tviteru.