Bila sam na trećoj godini fakulteta i sedela na krevetu, obasjana toplim svetlom božićnih ukrasnih lampica koje još nisam skinula od pre šest meseci. Išla je pesma “Stronger” Kristine Agilere na najjačem, dok je moja prijateljica držala donji deo trenerke svog bivšeg, sa makazama na gotovs.
Komadići tkanine padali su na pod dok je Kristina drsko zapomagala: “But uh uh, oh no, you’re wrong“, a ja sam je podstrekivala, jer, ono, bila mi je prijateljica. Kasnije je napolju napravila lomaču na kojoj je spalila sve što je lik ostavio u njenoj sobi. Sve je to bilo pomalo ludo, ali mislim da nam se to desi kad raskinemo: malo poludimo.
“Ljudske veze su čudne”, izjavio je jednom Čarls Bukovski. “Mislim, neko vreme ste sa nekom osobom, jedete, spavate i živite sa njom, razgovarate sa njom, idete na razna mesta zajedno sa njom, a onda se sve to samo završi.” Taj iznenadni kraj od kog vam se prevrne stomak može da potakne neke od nas na svašta, tako da slomljena srca ne ispadaju samo klišetizirana porodična pakovanja sladoleda ili farbanje kose u plavo, već i trošenje 10.000 dolara na nove zube ili nalaženje sa osobom sa kojom vas je vaš bivši prevario samo da biste joj prolili vrelu kafu na majicu.
Videos by VICE
Kao neko ko je proživeo samo jedan kratak i izuzetno pitom raskid, tokom kog sam samo bezuspešno pokušavala da mu provalim šifru za Fejsbuk, želela sam da čujem ekstremnije načine na koji su drugi reagovali na ljubavne jade.
Nisam, međutim, očekivala da će mi biti tako teško da ubedim ljude da mi se povere. Heder* je slomljeno srce doživela u trojci sa dvojicom oženjenih muškaraca (ne među sobom) koje je upoznala na istoj kućnoj žurki — a kuća u kojoj se sve desilo čak nije pripadala nijednom od njih. Tražila sam od nje još informacija: potpuni muk.
Ali nisam odustajala. Sid* se zabavljao sa svojom prvom devojkom tokom čitave srednje škole, što znači da je njihova veza imala onu posebnu vrstu žestine koja dolazi sa poludelim hormonima adolescencije. Kad su raskinuli, poslala mu je sliku sebe sa karom drugog lika u ustima u nadi da će ga povrediti. “Skrinšotovao sam je i poslao njenoj veoma religioznoj majci. Bio je to kraj letnjeg raspusta za nju, a početak dugog boravka u crkvenom kampu.”
Iako nije bilo šanse da se nakon toga pomiri sa bivšom, makar nije upropastio odnose sa njenom majkom. “Zahvalila mi se i izvinila u ime svoje ćerke. Dobio sam od nje standardnu priču: ‘Nisam je tako vaspitala, bla-bla-bla’ Bila je slatka ženica koju povremeno i dalje srećem u gradu.”
Harijeta* je uradila sličnu stvar nakon što ju je prvi dečko prevario posle šest meseci veze. “Poslala sam SMS njegovoj majci u kojem sam joj rekla da puši travu i drogira se. Za to sam saznala tek kad smo raskinuli. Roditelji su ga žešće smarali posle toga.”
Od tada ne razgovaraju. Pitala sam je da li joj je krivo zbog toga. “Nije trebalo da me vara, gad. Takođe sam spalila sve njegove stvari i poslala mu sliku. Bila sam mlada i nezrela.”
“Organizovala sam nekoliko tematskih orgija i redaljki ‘pogodi ko je solo’.”
Najneprijatnije priče čula sam od onih koji su u to vreme imali između 15 i 18 godina, kad je svako osećanje ustostručeno i jedino pomažu ekstremno lekoviti načini — kao što je, na primer, odlazak iz zemlje.
Zak* je imao samo 15 godina kad je, nakon što ga je devojka prevarila, ubedio majku da se presele iz jednog gradića u Španiji u Indiju. “Ona je imala 16 i po godina i bili smo zajedno tek nešto više od četiri meseca. Raskinula je sa mnom preko Mesendžera i posle toga sam saznao iz Tinjdžerskog otvorenog dnevnika (njen blog) da me je varala.”
Bio je toliko tužan da je mislio da će preseljenje u Indiju, gde su imali porodicu, biti jedini način da sve preboli. “Skroz sam se sjebao. Više nisam mogao da ostanem u Španiji.”
Da li mu je to zapravo pomoglo? “Ne.”
Čak i oni koji odluče da se sa raskidom izbore putem tradicionalnije metode žaljenja nisu izuzeti od sličnih ekstrema — naročito kad se ispostavi da je partner bio neverovatan smrad. Mili* je upoznala svog bivšeg u lokalnoj kafani i nije imala pojma u kakvo čudovište će se pretvoriti.
Pročitajte i: “Zašto nam pucaju prijateljstva kada uđemo u veze”
“Posle nekoliko meseci počela sam da čujem glasine da se viđa sa drugim devojkama, često bi me lagao i nije se pojavljivao na ranije ugovorene sastanke. Takođe je pobegao od mene a da to isprva nisam shvatila i ostavio me čitavog dana samu u jednom gradu u Istočnoj Evropi gde je trebalo da budemo na odmoru na kojem ćemo pokušati da obnovimo vezu.”
Nakon dugog raskida koji je podrazumevao dve godine plakanja, vrištanja i privremenog mirenja, Mili ga je konačno prebolela. Njen bivši, međutim, nije preboleo nju. “Nisam mogla da pobegnem od njega. Stalno me je zasipao porukama, koje su bile pisane tako kao da smo i dalje zajedno.”
“Dotakao je dno kad mi je jedne noći provalio u kuću i gledao me ne znam koliko dugo dok spavam sve dok se nisam probudila i izbacila ga”, dodala je. Umesto da se obrati policiji, ignorisala je to, ubedivši sebe da je tako odvratan ljigavac zato što ju je mnogo voleo i morao je da je vidi. “Osećam se kao najgora jadnica kad to sada govorim.” Danas od njega dobija poruke samo svakih nekoliko meseci.
Ne završe se svi raskidi emocionalnim raspadom i opsesivnim proganjanjem. Rejčel* mi je ispričala: “Organizovala sam nekoliko tematskih orgija i redaljki ‘pogodi ko je solo’. Ne mislim da su bile lude i ne žalim za tim. Uglavnom smatram da je bilo fenomenalno.”
Iako ja nisam naređala prelazne veze kako bih prebolela bivšeg niti mu slala 60 tužnih smajlija, pojela sam zato mnogo mini Mars čokoladica, popila čitavu flašu jeftinog belog vina i izbacili su me iz kuglane. Kako god odlučite da zalečite slomljeno srce, male su šanse da ćete na to kasnije gledati sa ponosom. Kao što je znao da peva Nil Sedaka: “Raskidanje je teška rabota.”
* Imena su izmenjena
Fotografija: Jekaterija Nikitina via Stocksy
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu