Eten

Najgrđa kurčenja bogatstvom koje sam videla radeći u luksuznim restoranima

šampanjac

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Italy.

U jednom postu na Reditu iz 2019, tražili su od ljudi da podele najneverovatnije zahteve sa kojima su se susreli radeći u elitnom ugostiteljstvu. Među odgovorima se našla i priča o ženi koja je platila 100 dolara da pljune konobaru u lice, o klincima iz Švedske koji su naručili skupoceni šampanjac, samo da bi ga prosuli u slivnik, i iznenađujuće veliki broj priča koje uključuju pse.

Videos by VICE

Fascinirana pričama iz ovog obično nedostupnog sveta, rešila sam da iskopam šta mogu iz Italije, koja je dom nekih od najluksuznijih restorana na svetu. Nakon što sam razgovarala sa osobljem pet najotmenijih restorana u Italiji, naučila sam tri stvari: šta god da se dogodi, osoblje uvek mora da ostane pribrano, nema granica kada je u pitanju ono što bogati traže i neverovatno je teško naći ljude koji će dati zvaničnu izjavu povodom ovakvih stvari.

U svim hotelima i restoranima sa tri Mišelinove zvezdice koje sam zvala su mi skoro svi ili prekinuli vezu, ili su mislili da je moj poziv šegačenje. Ali ne baš svi.

Do nedavno, Valentina* je bila somelijer u jednom čuvenom hotelskom restoranu u Veneciji – mestu koje posećuju neverovatno bogati ljudi. „Videla sam mnoge čudne stvari“, rekla mi je preko telefona. „Kada bogat ili važan gost rezerviše mesto u restoranu, mi bismo mu davali najveći sto, sa kaučom i pogledom na Venecijanski zaliv. Više nego jednom su napravili pravu scenu kada sto ne bi bio na otvorenom, gde bi svi mogli da ih vide“.

Na drugom kraju skale, od nje je takođe često traženo da porekne činjenicu da neko stvarno poznat sasvim otvoreno obeduje u tom restoranu. „Kada su tu bile VIP osobe ili slavni glumci, pravilo da ih zaštitimo je bilo da uvek poričemo da su bili tu“, kaže ona. „Možda je neko sedeo za stolom pored Spilberga ili Roberta Redforda – kada bi pitali, mi bismo morali da ih zaštitimo i kažemo, ’Ko, on? Ne, grešite, gospođo’. Bilo je tako čudno, zato što su gosti ponekad zaista sedeli pored tih slavnih ljudi“.

Valentina je takođe prisustvovala nekim stvarima koje ne biste očekivali u vrhunskim restoranima. „Jedne večeri se pojavio jedan par – ona je bila veoma elegantna i lepa, a on je nosio lance oko vrata i košulja mu je bila raskopčana“, kaže ona. Primetili smo da ta žena celo veče nešto zapisuje u svesku. Pomislili smo da je možda kritičarka restorana ili novinarka, ali na kraju smo otkrili da je u pitanju bila terapeutska sesija. Nakon večere – ili sesije – on ju je zaprosio, ona je odbila, a on je ustao kao da se ništa nije dogodilo, i ostavio baš izdašan bakšiš“.

Piazza Duomo je jedini restoran sa tri Mišelinove zvezdice u italijanskoj regiji Pijemontu. Pošto je u pitanju jedan od 30 najboljih restorana na svetu, tamo su navikli da ispunjavaju svaki hir gostiju.

„Ovde dolaze da jedu ljudi sa svih strana sveta. Mi nismo hotel, pa je klijentela veoma raznolika – dolaze ovde da bi doživeli iskustvo“, kaže somelijer ovog restorana Vinćenco Donatielo. „Tu je bio jedan par u šezdesetim godinama, sa čivavom. Kada smo primali njihovu narudžbinu, prvo su naručili za psa: srednje pečenu teleću rozbratnu“.

Roberto Rikardo Tornabene je glavni konobar u restoranu Felix Lo Basso, koji ima pogled na Pjacu Duomo u Milanu. On mi je pričao o jednom gostu koji je „seo i usred restorana zapalio cigaretu, kao da je to potpuno normalno“. Za jednog drugog kaže da je „pozvao taksi i poslao taksistu do apoteke po nikotinske flastere. Taksista se vratio i gost je rekao da ti flasteri ne valjaju i poslao ga je natrag u apoteku. Kada se drugi put vratio, gost više nije imao gotovinu, pa smo mi morali da platimo taksisti“.

Sledeći na redu: Rim, dom restorana sa tri zvezdice, La Pergola, restorana Hajnca Beka u hotelu Cavalieri Waldorf Astoria. Tamo je svaka vaša želja njihova zapovest – od ruskog tajkuna koji zahteva da samo za njega otvore bazen iako je zima, što je hotel koštalo na hiljade evra, do žene koja traži jednu cigaretu, a dobije celu paklu na srebrnom poslužavniku.

Marko Reitano je već 25 godina somelijer u La Pergola, tako da je video sve. „Ako govorimo o bogatstvu, onda ja moram da pričam o vinu“, kaže mi on. „Danas imamo podrum sa oko 3400 boca. Jednom je jedan redovan gost dugo vremena proučavao vinsku kartu Bordoa iz 1982. To je možda najbolja berba u istoriji. Na kraju je za sebe naručio sedam boca – da bi degustirao razliku između njih. Račun je bio preko 20 hiljada evra“. I Marko je imao priliku da degustira iz tih otvorenih boca.

„Jedan drugi stalni gost se plaši crne boje“, nastavlja on. „Tako da kada jelo ide uz tamni porcelan, mi mu ga serviramo na belom tanjiru“.

Marko takođe ima i neke tople ljudske priče. „Bilo je leto, i jedna veoma važna porodica iz Azije je večerala na terasi. Pitali smo sedmogodišnjeg sina da li mu se dopada Koloseum. On je rekao da mu se dopada, ali da je tužan zbog toga što ne može da vidi gladijatore. Pa, mi ovde u hotelu ponekad organizujemo zabave u togama. Tako da smo poslali zgodnog, visokog i izvajanog konobara da zabavi dete, obučen kao gladijator“.

U Rimu ima mnogo luksuznih hotela, ali hotel Hasler – poznat po svom restoranu Imago – je jedan od najboljih. „Jedna od najčudnijih stvari je bila kada je jedna porodica došla na večeru za preciznom vagom, zato što su želeli da im spremimo gurmanski obrok određene težine“, rekao je. „Od vina do ulja, sa posebnom količinom za svakog člana porodice zasebno, naravno“.

„Jedna od najsmešnijih stvari“, nastavlja on, „Je bila kada je jednoj gospođi iz Japana pozlilo i onesvestila se. Njen muž joj je pridržavao glavu, a ja sam pozvao glavnog kuvara, zabrinut. Muž me je pozvao da dođem, stavio moju ruku ispod ženine glave i nastavio da jede. Šefu kuhinje je bilo zabavno, ali pošto je živeo u Japanu, znao je da Japanci često ostaju pribrani, čak i u ekstremnim situacijama“.

I eto, tako vam je to: bezobrazno bogati ljudi rade najčudnije stvari. I samo imajte na umu, sledeći put kada se osetite loše kada od konobara zatražite još sosa, nemojte – neki ljudi naručuju šnicle za svoje pse.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE IT.