​Naučnici se i dalje lože na ženski orgazam

Tekst je preuzet sa Motherboard

Misterija ženskog orgazma je antički kliše – prvi put se njim bavio još Aristotel pre nekih 2.400 godina u svom traktatu o reproduktivnim zadovoljstvima. Već vekovima akademici naizgled pohotno izučavaju anatomiju žene u potrazi za tajnom njihovog svršavanja. Rezultati su im bili prilično antiklimaktični.

Danas novi naučni rad tvrdi da je dokučio pradavnu svrhu ovog fenomena. Baš kao i trtična kost, ženski orgazmi su nekad imali važnu funkciju, tvrdi se u studiji nedavno objavljenoj u JEZ-Molecular and Developmental Evolution. Evolutivna uloga orgazma, teorija glasi, je bila da izazove ovulaciju tokom seksa i tako omogući ženi da zatrudni.

„Prethodna istraživanja fokusirala su se na dokaze izvedene iz ljudske biologije i modifikacije određenih karakteristika, umesto na njihovo evoluciono poreklo,” kaže jedan od autora, Gunter Vagner, profesor ekologije i evolutivne biologije na Jejlu.

Indukovana ovulacija je bukvalna stimulacija proizvodnje jajnih ćelija kroz čin seksa. Kod većine mačaka, na primer, ovulacija se ovako podstiče; prednost se ogleda u garantovanoj oplodnji i većoj šansi pojedinačnog očinstva. Sa druge strane, kod primata nikad nije uočena indukovana ovulacija, iako se smatra da ljudska sperma sadrži moćan protein čije dejstvo pokreće proces ovulacije.

Pošto ženski orgazam nije suštinski neophodan za uspešnu reprodukciju, tim biologa sa Jejla i iz Dečje bolnice Sinsinatija pokušao je da pronađe fiziološki razlog za njegovo postojanje.

U trenutku orgazma, otkriveno je, žensko telo preplave hemikalije od kojih se ona oseća dobro – prolaktin i oksikotin – što je efekat ranije uočen i kod muškaraca. Slične hemikalije oslobađaju se i u procesu indukovane ovulacije, tvrde autori, iz čega oni izvlače zaključak da je orgazam u pradavna vremena služio da obezbedi začeće.

„Smatramo da ova hormonalna emisija karakteriše ženski orgazam. Preko ovog zaključka uspeli smo da ispratimo evolutivni trag unazad do začetka vrste,” kaže Mihaela Pavličev iz Centra za prevenciju preranih porođaja Dečje bolnice Sinsinatija.

Istraživanje je takođe pokazalo da se indukovana ovulacija prva javila kod sisara, dok se spontana ovulacija (poznatija kao menstrualni ciklus) pojavila tek pre 75 miliona godina. Vagner i Pavličev tvrde da se klitoris povukao iz kopulatornog kanala kao posledica evolutivnog napuštanja seksom indukovane ovulacije, i zauzeo današnju poziciju na periferiji genitalnih organa.

Ukratko, orgazam je recidiv davne prošlosti, danas koristan koliko i trtična kost.

Da li se ovaj darvinovski pristup može primeniti na ženski orgazam i dalje je diskutabilno. Već godinama, nauka pokušava da kod žena otkrije nešto analogno muškom orgazmu, što su kritičari ocenili kao patrijarhalnu predrasudu. Mistifikaciju ženske seksualnosti dodatno ohrabruje evolutivna grana psihologije po kojoj se psihološke karakteristike tretiraju kao evolutivne adaptacije. U muško-centričnom svetu, nije moguće da je jedina svrha ženskog orgazma puko zadovoljstvo. Opet, ako ne pomaže kod pravljenja beba, mora da je neku svrhu imao – makar danas zakržljalu.

Prof Elizabet Lojd, biolog sa Univerziteta Indijane, kaže za „Gardijan” da su rezultati ovih istraživanja inspirativni ali i da zanemaruju mnogo drugih dokaza. Na primer, autori nisu razmatrali neurološke i muskulaturne efekte orgazma, niti su se bavili orgazmom kod drugih vrsta sisara.„Deluje da neke naročite svrhe danas nema – osim zadovoljstva, naravno,” kaže ona. „To ne znači da ga treba zanemariti, samo da u evolutivnom smislu ništa ne predstavlja.”

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram