Jedina sigurna stvar u životu je da ćemo svi jednog dana umreti. Ljudi odavno pokušavaju da dostignu besmrtnost ili makar žive 100 godina ili duže. Ima onih koji misle da smo počeli da se približavamo tom cilju, a jedno novo istraživanje sasvim sigurno će učvrstiti to uverenje: naučnici tvrde da su uspeli da preokrenu proces starenja u ljudskim ćelijama.
“Možemo da podmladimo ostarele ćelije”, rekao je doktor Džon Kuk, predsedavajući odeljenja za kardiovaskularne nauke pri Hjustonskom metodističkom institutu za istraživanja, koji je glavni autor studije objavljene u ponedeljak u Žurnalu američkog koledža za kardiologiju. Kukov tim je ciljao telomere ćelija pacijenata — poklopce na krajevima hromozoma čija dužina grubo odgovara godištu. Telomere su omiljeni predmet istraživanja zajednice koja traži način da zaustavi starenje. Ali i dalje postoji dobar razlog za skepsu prema pronalasku izvora mladosti.
Videos by VICE
U novoj studiji, Kukov tim uzeo je ćelije dece sa progerijom, retkom genetskom bolešću zbog koje ona rapidno stare. “Ta deca gube kosu, imaju osteoporozu. Izgledaju isušeno i starije”, rekao mi je on tokom telefonskog razgovora. Dotična deca obično žive do svojih ranih ili srednjih tinejdžerskih godina, kada umiru od srčanog ili moždanog udara. Ovoj grupi pacijenata očajnički su potrebni novi metodi produžetka života.
Studija ističe da 12 od 17 učesnika u njoj (uzrasta između jedne i 14 godina) imaju skraćene telomere, slično onome što bi se našlo u ćelijama nekog zdravog šezdesetdevetogodišnjaka. Kuk je rekao da nam njihove ćelije govore nešto važno o procesu starenja čak i kod zdravih ljudi.
Kukov tim koristio je tehnologiju po imenu RNK terapeutika, koja ubacuje RNK direktno u ćelije, da bi podstakao ćelije da proizvode telomerazu, protein koji produžava telomere. Ova tehnika unapredila je životni vek ćelija i njihovu funkciju. Pre toga, ćelije bi se “vrlo slabo razmnožavale i potom umirale”, rekao je Kuk. Posle procedure, “ćelije su se normalno množile. Bilo je to dramatično poboljšanje.” Obeležja starenja, kao što je lučenje inflamatornih proteina, smanjila su se.
Video: Houston Methodist/Vimeo
Naravno, ćelije u posudi drugačije su nego kod živih ljudskih bića koja dišu. Kuk veruje da je, iako im predstoji još mnogo istraživanja, to znak koji obećava primenu u borbi protiv bolesti izazvanih starenjem. “Kad produžimo telomere, to može da reši mnoge druge probleme vezane za starenje”, rekao je on na propratnom video snimku.
Ova studija prati druga istraživanja koja su istakla vezu telomera sa starenjem i potencijalna anti-starosna svojstva. Jedna studija visokog profila objavljena u žurnalu Nature je 2010. godine opisala kako su miševi uzgojeni tako da nemaju telomerazu prerano ostarili, ali su postali ponovo mladi i vitalni nakon što im je taj protein zamenjen. Telomeraza je bila predmet velikog interesovanja zajednice koja traži način da zaustavi starenje, a suplementi koji tvrde da su “aktivatori telomeraze” već cirkulišu internetom.
Prema doktoru Piteru Lendsorpu, profesoru medicinske genetike na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji i naučniku u Agenciji za rak Britanske Kolumbije, tvrdnje o produžavanju telomera uglavnom su samo “bapske priče”. On je objasnio da se, uprkos nastalom uzbuđenju, i dalje mnogo toga ne zna.
Telomere se zaista smanjuju kako starimo, ali korelacija nije savršena, prema tvrdnjama Lensdorpa. “Nije teško naći sedamdesetogodišnjaka sa telomerama dužim nego kod tinejdžera”, rekao je on u mejlu. A postoji dobar razlog za smanjivanje telomera kako starimo: to je “mehanizam za suzbijanje tumora”, kako ga je nazvao Lendsorp. Naše ćelije prestaju da se dele i umiru kad telomere postanu prekratke. Da se to ne dešava, postojala bi mnogo veća opasnost od dobijanja raka.
Kuk smatra da ćemo videti lečenja koja ciljaju “mehanizme starenja”
Metode lečenja za aktiviranje telomeraze možda imaju potencijala, složio se Lendsorp, pod određenim i definisanim uslovima. “Na primer, kad bi bilo moguće povećati dužinu telomera kod matičnih ćelija za proizvodnju krvi, takve ćelije bi možda mogle da se koriste za nove terapije kod odabranih pacijenata”, rekao je on. Zamena kompletnih defektnih srca i bubrega ćelijama samog pacijenata, međutim, i dalje je “naučna fantastika”, prema Lensdorpu.
Kuk se, sa svoje strane, nada da ono što je video kod ćelija u laboratoriji može da se prenese i na pacijente — pre i iznad svega, na decu sa progerijom. Jedan od izazova, rekao je on, jeste kako primeniti tretman kao što je ovaj direktno na ćelije samih pacijenata, možda putem nano-čestica.
Kuk smatra da ćemo, još za naših života, videti lečenja koja ciljaju “mehanizme starenja” i samim tim, bolesti uzrokovanje starenjem koje nas i dalje opsedaju.
A što se tiče toga da li je besmrtnost već na vidiku, Lensdorp je skeptičan. Besmrtnost nije “san koji sanja previše ozbiljnih naučnika”, rekao je on. Naša tela su smrtna po samoj svojoj prirodi, tako da ćemo umesto toga možda morati da aploudujemo svoje umove u robotska tela.
Još na VICE.com
Čekajući kraj sveta sa pustinjakom u Poljskoj
Krv mladih je možda stvarno eliksir protiv starenja
Tajna dugovečnosti je biti malo cirke, tvrdi ova stodesetogodišnjakinja