Tech

Nauka je otkrila burazera koji je raširio herpes u praistoriji

neandertalac

Imaju li ljudska bića većeg neprijatelja od herpesa? Naravno da imaju. Herpes stvarno nije toliko strašan. Mislim, jednom kada pređeš desetu godinu i komedijska vrednost zezanja svakog jadnog deteta sa ranom na usnama počne da se umanjuje, stvarno prestaje da bude toliko bitan deo života.

Osim ako nismo istraživači sa Univerziteta Bruks u Kembridžu i Oksfordu, koji su posvetili svoje vreme, fondove, i džinovske mozgove da uđu u trag jednom muškarcu – NULTOM PACIJENTU OBOLELOM OD HERPESA. Kako znam da je muškarac? Ne znam, ali naravno da jeste.

Videos by VICE

Takođe, znate ono kako sam počela ovaj članak iz fazona – razgovori o herpesu, kome to treba? Povlačim sve to. Jer, nakon što sam pročitala ovaj izveštaj, mogu da potvrdim da je ovo najzanimljivija stvar na svetu koja se trenutno događa.

1508979387767-herpes-chimps-sti-std-evolution
Novinarkini utisci o naučnoj ilustraciji.

E sad, pre nego što zaglibimo, hajde da se počastimo malim istorijatom herpesa: u nekom trenutku, pre negde između 3 i 1,4 miliona godina, virus herpes simpleks 2 (HSV2) je sa šimpanzi prešao na pretka homo sapiensa (u slučaju da ovo ikada postane pitanje u kvizu u pabu, HSV2 je sorta herpesa koja izaziva ranice na genitalijama.).

Ali do sada nismo znali kako je do tog prelaska zaista došlo, ili još određenije, ko je poslužio kao most između vrsta. Pažnja, spojler: niko nije kresnuo majmuna i počeo da širi herpes. Način na koji smo ga dobili je u stvari mnogo grozomorniji.

Istraživači su sistemom eliminacije došli do starog burazera Plio Pleistosene hominin Parantropus boiseija – ironično i kolokvijalno poznatog kao ’Krcko Oraščić“. Zapanjujuće, ali nadimak nije stekao zbog pošasti koju je priredio našim genitalijama za narednih par miliona godina, već više zbog toga što je imao ogromne, pljosnate, žešće snažne zube i mišiće za žvakanje koji su mu omogućavali da… krcka orahe, pretpostavljam?


Gledajte na VICE:

Teoretiše se o tome da je HSV2 verovatno zakačio u Tanzaniji, „Tako što je strvinario i jeo meso pretka šimpanze, tamo gde se savana susreće sa šumom“. Dakle, Krcko ga je zaradio preko mesa šimpanze, ali kako je prešao na homo erektusa?

Parantropus boisei i homo erektus su imali običaj da žive blizu jedan drugog – obično pored velikih izvora vode – tako da su obojica bili viđeni za prenošenje HSV2. Ovo je deo priče kada karanje majmuna počinje da deluje benigno. Zato što se pretpostavlja da se homo erektus zarazio tako što je zapravo pojeo sirotana. Karma je kurva!

Dr Huldkroft, koji je predvodio istraživanje, na ovakav način je objasniio transformativni trenutak u ljudskoj istoriji: „Da bi ti virusi prelazili sa vrste na vrstu, potrebna im je srećna genetska mutacija, u kombinaciji sa velikom razmenom tečnosti. U slučaju ranih hominina, to znači preko konzumacije ili snošaja – ili možda oboje“.

Eto, tako vam je to. Vaše peckanje i svrab su drevne posledice lanca ishrane nalik ljudskoj stonogi. Pouka svega ovoga? Koristite kondom.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE AU.