Odbrana donosi titule. Tu frazu često ponavljaju NBA analitičari i navijači, tu mantru praktično moralnog podteksta koja tvrdi da je težak, potcenjen rad na zaustavljanju protivničkih napada plemenitiji od atraktivnog poentiranja, da nosi veći značaj i zato ga treba više ceniti.
Ipak, da li taj stav zaista oslikava stanje u današnjoj košarci?
Videos by VICE
Nema sumnje da su elitne odbrane bili ključni deo šampionskih timova, ali isto važi i za elitne napade. U poslednjih deset sezona, nijedan NBA šampion nije se našao van deset najboljih timova po defanzivnom rejtingu (DRTG) a samo jednom je bio van deset najboljih po ofanzivnom rejtingu (ORTG).
Ove sezone, na nivou čitave lige ORTG je skočio za 2.4 poena po 100 poseda u odnosu na prethodnu. Sedam od osam timova u polufinalima konferencija spadaju u devet najboljih po ORTG, ali samo tri tima su u deset najboljih po DRTG. Tri od četiri najbolja trojkaška tima trenutno su u finalima konferencija, a takođe su tri od ta četiri tima najbolja po procentu realizacije iz reketa.
Drugim rečima, kvalitetni napadi su trenutno dominantni u NBA ligi, ne samo u toku sezone već i u plej-ofu. Favoriti za titulu su Golden Stejt Voriors, trenutno drugi po DRTG, ali svi timovi u ligi rade na povećanju ofanzivne efikasnosti. Da li to znači da je napad u današnjoj NBA ipak prestigao odbranu?
Konkretnije pitanje: da li je prisustvo nezapamćenog broja vrhunskih šutera učinilo napade važnijim od odbrana?
Ovu teoriju pokušala su da dokažu dva tima, Hjuston Rokets i Klivlend Kavalirs, koji raspolažu drugim i trećim napadom u ligi, a tek 18. odnosno 21. odbranom. Prethodnih sezona, ovakva igra vodila bi ka neuspehu u plejofu, ali ove godine sastavi timova i napadačke kretnje su takve da praktično nijedna odbrana ne može da ih zaustavi.
Hjuston i Klivlend su po stilu igre donekle slični. Oba tima imaju svoje specifičnosti, ali ipak im se napadi zasnivaju na pik & rol akcijama koje podržavaju odlični šuteri spolja. „Rašireni” P&R napadi su jednostavni ali efikasni. Spoljni igrači često se nalaze u prilici da šutnu iz prijema, a kretnje cele petorke po liniji za tri poena otvaraju zvezdama tima mogućnost da napadnu reket prodorom, da iskoriste mismeč na niskom postu, ili da izoluju sporijeg čuvara i poentiraju sa poludistance.
Džejms Harden je motor koji pokreće Hjustonove napade, savršen igrač za ovaj tip akcija. Za početak, izvanredno šutira iz driblinga – ako čuvar krene ispod bloka ili visoki ne preuzme, kazniće to otvorenom trojkom. Ove sezone pogađao ih je 6.8 po utakmici, više od bilo koga u ligi, uz prosek od 0.99 poena po pokušaju – ne računajući brojne faulove protivnika koje tako izvlači.
Motor. Fotografija: Soobum Im-USA TODAY Sports
Ako ga posle bloka preuzme centar, problem je u tome što Harden izolacije realizuje najbolje u ligi: 6.8 puta po meču, 0.97 poena po posedu. Ti procenti bez sumnje rastu kad je izolovan protiv višeg i sporijeg igrača.
Ako centar u odbrani ide na iskakanje, može da uzme Hardenu loptu pre nego što ovaj odigra P&R, ali tu strategiju nije lako sprovesti u delo. Ako ne proceni dobro kad se sprema blok, ako ne iskoči na vreme, Harden može da probije oba čuvara i stvori pet na tri situaciju koju bi MVP kandidat lako rešio.
Čak ako iskakanje odigra savršeno, Hardenu visina i tehnika dodavanja omogućavaju da asistira visokom saigraču koji zatim ili napad nebranjen reket ili, ako odbrana izrotira, dodaje otvorenom šuteru spolja. Centri Hjustona odlično rolaju do koša. Nene je beležio 1.25 po posedu, Klint Kapela 1.14. Ako umesto jednog od njih sa Hardenom odigra Rajan Anderson, može da se spusti u reket, da se izvuče na šut, ili da iznudi preuzimanje i završi preko nižeg igrača. Anderson je beležio 1.12 poena po posedu iz rola, a 1.16 iz spot-ap šuteva.
Sve protivničke odbrane imaju problema sa napadima Hjustona. Praktično je nemoguće sačuvati Hardena bez pomoći, a njegovi saigrači čine i pomaganje praktično nemogućim. Četvorica igrača ima procenat šuta iz levog ugla od 40 odsto ili više, petorica šutiraju 38 odsto ili više iz desnog ugla, a sa vrha trojica šutiraju 37 odsto ili više. Zabranjeno ih je ostavljati same na šutu.
Harden pomoć dodatno otežava jer odlično dodaje van ritma. Većina igrača ima određen ritam u igri, pa odbrana može da predvidi kad sledi šut a kad dodavanje. Kod Hardena, taj ritam se menja u deliću sekunde. Kad svi pomisle da kreće u prodor, pomoć čuvaru stiže iz ugla, ali Harden u trenutku promeni ritam i baci pas ka slobodnom saigraču.
Povrh svega, Harden neverovatno dobro završava pod faulom. Šutirao je 10.9 slobodnih bacanja po utakmici, najviše u ligi. Veliki broj tih faulova bio je iznuđen u ranoj fazi pik’n’rol situacija, gde čuvari pokušavaju da ostanu uz njega dok zaobilaze blok. Hjustonove spread napade utoliko je teže zaustaviti. Hardenu čuvar ne sme da priđe, a ne sme ni da se odmakne. Prosto nema pravog odgovora.
Svi navedeni kvaliteti Hardena i Hjustona važe i za Džejmsa i Klivlend. Lebron je već više od decenije jedan od najboljih napadača u ligi, ali ove sezone je okružen većim brojem kvalitetnih šutera nego ikad ranije.
Dodatni prostor koji mu to pruža omogućio mu je da dosegne nove visine i učini Klivlendove napade apsurdno efikasnim. U šest utakmica, beležili su ORTG 120 u napadima posle primljenog koša. Ovo su obično napadi na postavljenu odbranu, organizovanu i ispravno mečovanu, što bi situaciju trebalo da oteža. Umesto toga, Klivlend širi teren i razvlači odbranu podjednako vešto kao što to na zapadu radi Hjuston. Posebno je impresivan podatak da su procentualno efikasniji iz postavljenih napada nego iz tranzicije.
Gotovo savršene spread akcije dovode do otvorenih šuteva protiv čak i najboljih odbrana u ligi. U većem delu ovogodišnjeg plej-ofa Klivlend nije naišao na jak otpor, ali Hjuston je u prvim serijama beležio ORTG od 113 iako su igrali protiv dve od najboljih odbrana u ligi.
Ne igraju svi vrhunski timovi pik’n’rol do te mere do koje su ga igrali Hjuston i Klivlend. Golden Stejt ne samo što ima najbolji ovosezonski ORTG, već ima najbolji ORTG zabeležen u jednoj sezoni svih vremena zato što lopta se kod njih mnogo više kreće. Prosečno beleže skoro 50 dodavanja po utakmici više nego Hjuston ili Klivlend, i pet asistencija više. Izolacije igraju upola ređe u odnosu na ove rivale.
Pa ipak, čak i Golden Stejt diže igru za korak više kad Stef Kari igra P’n’R. Nije baš da im nedostaje šutera – imaju trojicu od najboljih trojkaša svih vremena. Iako odlično dodaju i prodiru u reket, to je moguće upravo zbog šuta spolja koji konstantno preti odbrani.
____________________________________________________________________________________________________
Pogledajte VICE Srbija film Tačka pucanja
_____________________________________________________________________________________________________
Trend čestog šutiranja i spread napada teško da će se zaustaviti u godinama koje predstoje. Svake sezone u ligu stiže sve više i više talentovanih šutera, a na draftu se čisti šuteri sve više cene jer su timovi svesni da će njihovo prisustvo otvoriti prostor za ostale, kompletnije zvezde koje se već nalaze u timu.
Odbrambeni igrači većeg raspona ruku jedan su od načina da se izađe na kraj sa ovim novim napadačkim stilom. Što više prostora može da pokrije svaki igrač, to je lakše da se igrač s loptom spreči da nađe rešenje dok izlazi iz bloka. Isto važi i za igrače koji pokrivaju više pozicija, jer je preuzimanje najbolji način da se odbrani P&R, pod uslovom da sva petorica na parketu mogu podjednako kvalitetno da sačuvaju svakog iz protivničke petorke..
Dobar primer predstojećeg pomeranja paradigme su Milvoki Baks koje predvodi fizički jedinstven fenomen po imenu Janis Antetokumpo. Golden Stejt takođe ceni polivalentnost igrača, ali svakom timu se nađe slaba tačka. Za njih je u prošlogodišnjem finalu to bio Stef Kari. Imali su brze i visoke igrače u odbrani na pozicijama od dva do pet, ali prva zvezda tima nije bila ni dovoljno brza da sačuva Irvinga, ni dovoljno visoka da sačuva Džejmsa. Klivlend je uporno napadao Karija jednom od ove dvojice, pa tako i u napadu koji je prelomio odlučujuću sedmu utakmicu. U toj seriji Klivlend je imao ORTG od 109.1, blizu sezonskom proseku od 110.9, dok je Golden Stejt zabeležio DRTG od samo 103.8.
Ako se ova dva tima ponovo nađu u finalu, Klivlend će verovatno sprovesti isti scenario. Iako je Golden Strejt drugi po defanzivi u čitavoj ligi, biće praktično nemoguće sakriti Karija od protivničkog pik & rola. Čak i najbolje odbrane su nemoćne kad im se ogoli razotkrije slaba tačka.
Ni Klivlend ni (eliminisani) Hjuston nisu odbrambeno jako timovi. Možda će se ipak pokazati ispravnom stara mantra, možda će jedna od najboljih odbrana ipak prevladati. Liga se, sa druge strane, nezadrživo kreće ka situaciji gde ni najbolja odbrana ne može da obuzda najbolji napad. Sasvim je moguće da titulu odluči ofanzivni potencijal.
Još na VICE.com
Lebronov jedanaestogodišnji sin je već bolji košarkaš nego ti