Vreme je da Karmelo Entoni proguta svoj ego

Karmelo Entoni ima trideset i četiri godine, i slavni dani beskrajnog prangijanja sa poludistance su za njime. Njegov boravak u Oklahoma Sitiju nešto je što će mnogi pokušati što brže da zaborave, a pogotovo on. Epizoda u Tanderu predstavila ga je u najgorem svetlu, i ovog leta ostavila u poziciji u kojoj se nikada nije našao - poziciji igrača kojeg niko ne želi.

Minule srede, ovaj desetostruki Ol-Star košarkaš trejdovan je u Atlanta Hokse, ekipu koja prolazi kroz rekonstrukciju i koju ne zanima niko stariji od 28 godina ko se pritom ne odaziva na "Vins Karter". Atlanta će ga verovatno ubrzo zvanično otpustiti, što otvara prostor za Hjuston Roketse da ulete i naprave nešto od svog prelaznog roka.

Evo kako najbolji scenario otprilike izgleda: sledi nam veliki povratak Karmela Entonija, i korak u pravom smeru za čoveka koji se godinama ponašao izuzetno sebično. Kada je on došao u ligu, svaka ekipa je imala svog čoveka i svoju hijerarhiju. Ali onda, NBA je evoluirala u takmičenje u kojem se igrači žrtvuju zarad timskih uspeha, a Melo reč "žrtvovanje" prosto nema u vokabularu.

Napadi megalomanije su kontinuirano opstruirali realnost koja se sama nametala. Međutim, iskustvo iz Oklahome ga je vrlo verovatno naučilo da je ovo sada drugačija NBA, da ono staro više ne važi, i da je krajnje vreme da i on počne da postavlja leđa za dobrobit kolektiva. To ne znači da on ne treba da učestvuje u napadu, ali znači da bi mogao da utanji malo, da se tako izrazimo.

U dresu Tandera, Melo je balansirao na ivici trdoglavosti i apatije, uz česte loše šuterske partije. Da, Oklahoma je umela da ga iskoristi na poziciji krilnog centra - pobedili su u 56 mečeva, imali dobar napad i solidno igrali odbranu. Ali da, Entoni je imao brutalan prosek od 101.1 poena na 100 uzetih šuteva, što je gore od likova kakvi su Vesli Džonson ili Markiz Kris.

Hjuston je drastično različit od Oklahome. "Rakete" imaju bolje šutere spolja i raznovrsnije igrače koji dobro igraju svoje uloge. Entoni bi u njihovim sistemu imao mnogo više prostora, i prosperirao bi uz dodavačke genijalce kakvi su Džejms Harden i Kris Pol.

U Tanderu, Melo je morao da se složi sa dvojicom superstarova koji su imali drugačije prioritete. Rasel Vestbruk na svakoj utakmici uzme onoliko šuteva koliko on misli da treba (tj. sve), dok je Pol Džordž takođe prevashodno egzekutor akcija, ne i kreator. Roketsi prethodne sezone nisu baš bili simbol nesebičnog protoka lopte, ali to se nije desilo jer im to nije ni trebalo - za razliku od Oklahome.

Statistika kaže da je OKC bio drugi najgori tim po broju dodavanja u ligi, odmah posle Hjustona, dok je Hjuston bio drugi po broju poena postignutih iz izolacija - odmah posle Oklahome! Ali, sa druge strane, Oklahoma je bila osamnaesta po broju postignutih poena iz organizovanih napada, dok je od Hjustona bolji bio samo Golden Stejt. Drugim rečima, njihova strategija nije bila najgora, ali oni jednostavno nisu imali igrače za takvu igru.

Njegova uloga u napadu se takođe promenila. Od 2014. do 2017, svega 15 do 20 posto svih njegovih šuteva bile su izrađene "catch and shoot" situacije. Prošle sezone, taj broj je skočio čak na 35% - da zlo bude gore, Entoni je pogodio svega 30.9% svojih "otvorenih" šuteva koji bi došli nakon izgrađenih akcija.

Sam Karmelo se nerado priseća te epizode. Još u Aprilu je imao ovo da kaže o svojoj evoluciji u "ćoškara" - "nisam siguran da sam pravi čovek za ovu ulogu. Pokušao sam, da, ali smatram da sam kvalitetniji ako mi date loptu u ruke. Nisam ja još za bacanje."

Njegov poslednji intervju, međutim, otkriva čoveka koji je izgleda konačno sleteo u sferu realnosti.

"Pričao sam sa suprugom i porodicom, i rekao im - znate šta, ja neću biti otpušten. Ne želim otkup ugovora. A oni su rekli, vidi, radi ono što moraš. Ovo je samo kratak period tvoje karijere. Pređi preko toga, kreni dalje. Trebalo mi je malo vremena, ali na kraju sam prihvatio stvari kakve jesu."

U Hjustonu, Majk Dantoni će verovatno počinjati utakmice sa Džejmsom Enisom na trojci, uz Pola, Hardena, Pi Džej Takera i Klinta Kapelu. Enis je krilni igrač koji nema problem sa ćoškarenjem, a pritom igra i kvalitetnu odbranu.

To je ono što Karmelo prošle godine i nije odradio kako valja. Učestvovao je u defanzivi sa entuzijazmom stjuardese koja jedva čeka da prestanete da je smarate, i protivnici su ga konstantno gurali u pik-en-rol šeme sa kojima on nikako nije umeo da se izbori. Šanse su jako male da će se on ikada oporaviti u ovom segmentu igre, što Roketse svakako mora da zabrine jer su A) upravo izgubili dva kvalitetna defanzivna krila i B) u fazonu da se jure sa Voriorsima.

Upravo zato će Melo verovatno počinjati mečeve sa klupe, i ulaziti zajedno sa Erikom Gordonom da naprave rusvaj. Ovako će Entoni biti slobodan da se nadigrava sa rezervistima, bilo kroz izolacije ili pik-end-rol igru, a i pritisak u odbrani će biti mnogo manji. U situacijama kada je na terenu sa Polom i Hardenom, biće izuzetno upotrebljiv kao "skriner" protiv koga neće biti pametno preuzimati.

Još jedna stvar koja je erodirala kod Entonija je njegov procenat asistencija. Pre dve godine on bi asistirao na 21% svojih poseda, zatim na 14.1%, da bi to palo na 6.1% tokom boravka u Oklahomi. U prisustvu Vestbruka i Džordža, Entoni se potpuno posvetio privatizaciji - umesto navlačenja udvajanja i dodavanja otvorenom čoveku, Melo bi se više bavio fintama i teškim šutevima. Ovaj podatak vam bukvalno govori sve - od 255 izolacija koje je odigrao prošle sezone, samo se deset završilo dodavanjem. Jao.

Ali ovo ne znači da je Karmelo zaboravio da je košarka timski sport. Kad god bi se našao u mismeču na niskom postu, on je umeo itekako da se snađe. Iskustvo ga je naučilo odakle stiže udvajanje i kako ga treba kazniti - Entoni je visok, inteligentan, i lako će vas uništiti lukavim dodavanjima ako ga pustite.

Hjuston nema prostora za ovakve postavke sa svojim starterima, ali će se prilike za Karmela otvoriti u petorkama sa Džeraldom Grinom, Erikom Gordonom i Polom. Da, svakako će biti čudno gledati Karmela kako počinje mečeve na klupi, ali biće to manje čudno od gledanja još jedne mučne sezone u Oklahomi. Realno gledano, u NBA je jako važno uklopiti se, osim ako se ne zovete Lebron Džejms, a Entoni će se u Hjuston uklopiti mnogo bolje nego što se uklopio u Oklahoma Sitiju.

Naravno, njegove falinke će biti očigledne u doigravanju, i on to neće moći da iskontroliše. Ali ono što jeste u njegovim rukama je posvećenost ekipi, a ne svojoj statistici, i prihvatanje svoje uloge. Ako se izbori sa ovim stvarima, Karmelo Entoni može postati sasvim koristan igrač zadatka u modernoj NBA. A da li će se to i desiti - na to pitanje samo on ima odgovor.