Da li je istina da ćemo svi umreti ako život u okeanima izumre
Fotografija: Jason Childs 

FYI.

This story is over 5 years old.

Globalno zagrevanje

Da li je istina da ćemo svi umreti ako život u okeanima izumre

Razgovarali smo sa osnivačem organizacije Zalaganje za okeane, Sirilom Gučom, da bismo saznali koliko je situacija zaista loša.

Prvobitno objavljeno na i-d.

To je to. Nemamo više vremena. Za 20 godina, u okeanima više neće biti života. U okeanima već ima pet biliona komada plastike, a svake godine dodajemo po još 300 miliona. To je nezamisliva količina đubreta. Plastika se u okeanu razlaže na mikroskopski sićušne delove koje vari riba koju jedemo. Ona ulazi u naše izvore pijaće vode. Ulazi u nas. Prepuna je toksina. Svakodnevno gubimo vrste, čak i neke koje još nisu ni otkrivene. Koliko? Brojka je isuviše visoka da bismo bili u stanju da je shvatimo. Ovde se ne radi o tome da smo tužni zbog toga što buduće generacije nikada neće videti kita, radi se o gubitku izvora polovine naših zaliha kiseonika – živa stvorenja u okeanskim ekološkim sistemima su od presudnog značaja za to.

Reklame

Nažalost, ovo nije širenje straha, ovo su surove činjenice. Mada, ima i boljih činjenica. Mi to možemo da zaustavimo. Ne možemo da povratimo ono što je izgubljeno, ali možemo da sačuvamo ono što je preostalo. Možemo da sačuvamo život u okeanima. Moramo da ugrabimo trenutak, da zaveštanje naše generacije bude sledeće: to su oni koji su bili dovoljno hrabri da naprave radikalne promene, oni koji su zaustavili nepovratnu destrukciju smrti.

Srećom po nas, ima ljudi koji već rade na tome da do toga dođe po hitnom postupku. Siril Guč, osnivač organizacije Zalaganje za okeane, je jedan od njih. Zalaganje je osnovano 2012, kada je Siril bio suočen sa saznanjem da će veći deo života u okeanima nestati do 2048, i da će kada se to dogodi život na kopnu postati loš. Stvarno loš. Siril je stupio u akciju, i povukao riskantan potez. Svoju agenciju za dizajn je pretvorio u drugačiju vrstu firme – koja je rešena da pronađe drugačiju ekološku strategiju opstanka. Shvatio je da je veći rizik da ne preduzme ništa. Ovo je priča o tome kako Zalaganje sprovodi materijalnu revoluciju. Ovo je njihov poziv za kreativnu akciju, iz usta samog Sirila…

"Ja sam dizajner, ali i strateg, to je moja pozadinska priča. 2012, nakon što sam upoznao kapetana Pola Votsona – osnivača Društva pastira za očuvanje mora i jednog od osnivača Grinpisa – moj partner i ja smo odlučili da svoju agenciju za dizajn pretvorimo u novu vrstu ekološke organizacije. Sedeo sam u Polovoj kancelariji, i on mi je rekao da će do 2048. godine okean biti mrtav, ako ovako nastavimo. Ideja da okeani odumiru je za mene bila previše, šokirala me je. Ono što mi je opisao, i pravac u kome idemo je tako monstruozna katastrofa, da sam u tom trenutku odlučio da stvari moraju da se promene. U tom trenutku sam takođe i shvatio da kreativna zajednica ima veliku ulogu u toj promeni, zbog toga što se ta ekološka pitanja i svi veliki problemi na svetu javljaju zbog načina na koji se vodi poslovanje.

Reklame

Smisao Zalaganja nije protest, već identifikovanje suštinskih ekoloških problema i razvijanje novih modela za njihovo rešavanje. Radi se o pronalaženju brendova, vlada i pojedinaca koji žele da naprave drastičnu promenu. Smisao zalaganja za životnu sredinu više ne sme da bude samo upozoravanje, to mora da postane potpuno redizajniranje naše ekonomije. Pošto je biznis operativni sistem koji pokreće naše društvo, mi smo od Zalaganja napravili biznis, i radimo ono što umemo da radimo najbolje. Tretiramo okean kao klijenta. Radimo isto ono što smo uvek radili, ali naš klijent je sada more. Naš prvi cilj je bio kako da smislimo šta možemo da učinimo da ovaj problem bude rešen, ili da barem umremo pokušavajući da to činimo.

Ne možeš to sam da rešiš. Nije sve na tvojim plećima, reč je o tome da radiš najbolje što umeš – da daš sve od sebe, i onda vidiš šta će se dogoditi. Ne možeš da kontrolišeš niti predvidiš ishod. Ali ulagajući svu svoju energiju, možeš da inspirišeš druge. Podrška često dolazi sa neočekivanih strana, ali uvek dođe. Nijedan poslovni plan na svetu ne može da se meri sa onim što se dogodi kada slediš svoje srce.

"Planeta je već uništena. Ne gledamo nešto što će se dogoditi za 100 godina, to se već dogodilo. Klimatske promene su realnost. Propustili smo krajnji rok. Već smo u crvenoj zoni. Rekao bih da nam je preostalo 15 godina, maksimalno 20… mladost je naša najveća nada."

Reklame

Nakon šest godina Zalaganja, konačno smo našli strategiju da okončamo zagađenje mora plastikom, a finansiramo i model da se to uradi. To smo nazvali Parley AIR. Moramo da izbegavamo plastiku kada god to možemo. Moramo da presrećemo plastično đubre, plastiku u okeanima, i koristimo nju, umesto da pravimo novu plastiku – da više ne koristimo nerecikliranu plastiku. Onda moramo da redizajniramo materijal, jer čak i kada je presretnemo, čak i kada je recikliramo, plastika nije budućnost, plastika je prošlost. Moramo zauvek da je zamenimo. Zaštita okeana mora da postane bolji biznis od njegovog uništenja. A da bismo to postigli, nove materijale moramo da tretiramo kao novu luksuznu robu, da pravimo hajp oko njih i učinimo da postanu predmet želja.

Planeta je već uništena. Ne gledamo nešto što će se dogoditi za 100 godina, to se već dogodilo. Klimatske promene su realnost. Propustili smo krajnji rok. Već smo u crvenoj zoni. Već smo izgubili previše života. Toliko mnogo vrsta dovodimo do izumiranja. One se neće vratiti. Stvarnost sada glasi: koliko toga još možemo da spasimo? Ne radi se o tome da kažeš, Učiniću to i to za 20 godina. Recikliranje nije rešenje. Moramo da kažemo da ćemo u roku od 7 godina svi prestati da upotrebljavamo nerecikliranu plastiku, a da ćemo za 12 godina potpuno prestati da upotrebljavamo plastiku, to je bolji vremenski okvir. Rekao bih da nam je preostalo 15 godina, maksimalno 20, i da će se kvalitet naših života, naše zdravlje, sve će se drastično pogoršati. Naći ćemo načina da opstanemo, ali pitanje je, da li će takav život biti vredan življenja? Naravno, doživećemo masivne ekološke katastrofe, zato što klimatske promene neće olakšati stvar. Već vidimo njihove posledice. Okeani će odumreti, šume će odumreti. Svuda unaokolo ćemo gledati smrt.

Reklame

Ovaj osećaj da si nadvladan, ophrvan, frustriran i tužan tim povodom – mislim da ćeš, ako dozvoliš sebi da uroniš u ta osećanja i stvarno istražiš šta ti to sve znači, ako duboko uroniš u to i konfrontiraš se s tim, naći snagu u sebi. Ako daš od sebe ono najbolje što možeš, čak i u malim koracima, osetićeš radost. Ne radi se o rešavanju svih problema, zato što je ovo isuviše veliko da bi ga uopšte shvatio. Radi se o nameri i energiji. Moraš da počneš sa jednom stvari. Kaži sebi, više neću kupovati vodu u plastičnim bocama. I naravno, možda ćeš sačuvati samo oko 1000 boca godišnje. Ali znaš šta, to je 1000 boca manje, i verovatno 10.000 manje životinja koje bi mogle da budu pogođene tvojim postupcima. Drugi će gledati šta radiš, tvoji prijatelji i kolege će se zapitati zašto to radiš, i verovatno nećeš morati ni da im pridikuješ. Danas sve vreme sve prenosimo, neprekidno šaljemo signale našim mrežama. Uticaj koji pojedinac ima je veći nego što bi očekivao, ogroman je. Smisao svega je pozitivnost. Prebacivanju krivice i sramote ovde nema mesta. Mi smo tako mlada vrsta, stvarali smo, i bili smo toliko uzbuđeni zbog toga što smo opstali na ovoj planeti, iako nismo bili opremljeni za to.

Ali jednostavno ne možemo sebi više da priuštimo da budemo okruženi plastikom, i zbog toga mi to nazivamo materijalnom revolucijom. Posedujemo veštine, imamo znanje, imamo sredstva za komunikaciju, samo treba da redizajniramo skoro sve materijale koji uništavaju naš sistem održavanja i našu planetu.

Reklame

To je ono što moramo da uradimo – da se ratosiljamo svih tih stvari. Što je divno. Odjednom ćemo imati ogromno prazno platno, i moći ćemo sve da stvorimo ispočetka. To je ogromna prilika koja može da se uporedi sa time kada smo svi prešli na digitalno. Svako ko propusti ovakav razvoj će veoma uskoro ispasti iz posla.

"Ako ovako nastavimo, okean će do 2048. biti mrtav. Ideja da okeani umiru je isuviše velika za mene, to me šokira, srljamo ka tako monstruoznoj katastrofi… smisao ekologije više ne može da bude samo upozoravanje, smisao mora da bude potpuno redizajniranje naše ekonomije."

Već šest godina propovedamo ovo industriji biznisa, i često nailazimo na veliki otpor. Ali pre par dana su me zvali iz jedne od najvećih kompanija gaziranih napitaka – onih koji prave šećernu vodicu i pune je u plastične boce – i rekli su mi, ’Konačno smo shvatili, ako ne napravimo promenu, propašće nam posao, moramo da prestanemo da koristimo plastiku’. Mislim da je to veliko postignuće. Ljudi konačno dovode u pitanje ovaj materijal. Ovde nije reč o zabrani plastičnih slamki, već o razvoju novih materijala. To je ono što veliki igrači počinju da shvataju. Nedavno sam bio u San Francisku gde sam imao sastanke sa tehnološkim kompanijama, i svi oni su shvatili, i pitali me, ’U redu, šta možemo da učinimo’?

Svi koji imaju 15 godina, kao i oni mlađi, ovo shvataju 100 posto. Oni znaju. Gledamo kako stasava potpuno nova generacija aktivista. Klinci umeju veoma dobro da artikulišu svoje misli i nisu spremni na kompromise, zato što razumeju. Takođe imaju i veliki uticaj na svoje roditelje, oni obrazuju. Imamo program mladih ambasadora, u okviru koga identifikujemo mlade iz skoro svake države sveta, koji agituju i rade u školama, sa vladama, u domaćinstima. Mladi su naša najveća nada.

Druga velika nada je kreativac. Verujem da zajednica kreativaca mora da preuzme ovo pitanje. Ne smemo da ustuknemo. Kreativnu zajednicu čine čarobnjaci ove planete, mi možemo da formiramo i vajamo stvarnost. Biznis počiva na dizajnu, tehnoligiji i medijima. Kreativna zajednica stvarno mora da uskoči i preuzme ovaj pokret. Moramo da koristimo naše veštine da utičemo na industriju, da izmenimo ekonomiju i budemo predvodnici u prelasku u novo doba, doba materijalne revolucije. To je sledeći veliki korak za nas – da obezbedimo platformu u okviru koje će svako moći da dođe do znanja, sredstava i veza koji su im potrebne da donesu ove promene u život. Ja stvarno verujem da je okupljanje svih kreativaca oko problema sa okeanima jedino rešenje.“