Neće se više desiti nešto kao World of Warcraft

Pre deset godina, Džejms Tolbi i ja smo stajali pred zaključanom kapijom u Jazbini Crnokrilog, zajedno sa još 38 članova gilde po imenu Risen. Upravo smo uspeli da zajednički ubijemo velikog crvenog zmaja koji je ležao pred vratima, po prvi put na našem serveru, i logično je bilo da se vrata sad otvore. Neki su rekli da smo možda propustili još jednog bosa čija pogibija bi otvorila vrata, ali to je zvučalo nemoguće. Neki su gunđali da je verovatno u pitanju bag u kodu igre (što se kasnije ispostavilo kao tačno). A onda je Tolbi pogledao dekorativne patuljačke stolice poređane po ivici dvorane i došao na ideju:

„Možda treba svi da sednemo,” predložio je.

Videos by VICE

Pročitajte i: Prvi put sa devojkom u svetu WOW-a

„Zagonetka! Kako nam to nije ranije palo na pamet!” krenuli smo svi da komentarišemo na četu, a zatim požurili da desnim klikom zauzmemo svoje mesto na jednoj od stolica. Kad je poslednja osoba sela, očekivali smo da se vrata otvore i odvedu nas ka slavi, ali ništa se nije desilo. Tada sam prvi put čuo da dvadesetak ljudi opsuje u glas.

„Bila je to imbecilna ideja,” rekao je Tolbi kad sam ga podsetio na taj dan. „Sramota me je i sad kad pomislim na to. Mora da mi se spavalo.”

Tolbiju i meni je sad smešan incident sa stolicama, ali posle svih tih godina, potresno je pomisliti koliko je sličan sled događaja nezamisliv u modernoj verziji World of Warcraft, i koliko je ta činjenica u vezi sa padom popularnosti ove igre.

Danas WoW ima 5.5 miliona pretplatnika; 2012. kad je bio na vrhuncu, imao je 12 miliona, a čak i pre godinu dana imao je 10 miliona. Nedavno su iz Blizarda objavili da više neće iznositi u javnost podatke o broju igrača. Za bilo koga drugog, takav potez bi nedvosmisleno značio da se igra bliži kraju svog životnog veka.

Ovaj značajan pad popularnosti pokazuje u kojoj su meri MMO igre izgubile nekadašnju privlačnost. Igrači danas mogu da odu na YouTube i pogledaju precizno uputstvo za borbu protiv bilo kog bosa, dok smo nekad morali satima da eksperimentišemo i isprobavamo sulude teorije u nadi da ćemo postati prva američka gilda koja je „oborila” (tj. ubila) Kel’Tuzada. Danas je interakcija među saigračima minimalna, samo treba odraditi ulogu po dobro poznatom receptu i slediti uputstva iskusnih igrača koji su dotični zadatak već odigrali pre više meseci na probnim serverima.

„Igranje u gildi je bilo drugačije u naše vreme,” kaže Tolbi. „Nije postojao jedan tip koji ostalima deli uputstva i očekuje od njih da ih poslušno slede. To je pre bila zajednica koja bi se okupila i onda raspravljala kako da savlada određenu prepreku.“

Taj duh eksperimentalne saradnje bio je važan deo rane popularnosti WoW, a danas su male šanse da ćemo ga opet videti. Tako se gradila zajednice. Tako sam znao na kom ću mestu obično moći da nađem svoje prijatelje. Pre nego što su moji roditelji otvorili Fejsbuk naloge, pre nego što su se proizvođači čipsa pojavili na Tviteru, WoW je bio društvena mreža na svoj način. Druge igre mogu da pokušaju, ali danas je nemoguće da se pojavi MMO koja u istoj meri nudi magiju iz savršenog doba pređašnjeg.

Raf Koster, glavni dizajner jedne od ranih MMO igara po imenu Ultima Online i kreativni direktor Star Wars Galaxies, kaže za Motherboard da će nešto morati da promeni paradigme da bi bilo koja igra dosegla nivo viđen kod ranog WoW.

„Sa svim MMO igrama dešava se ista stvar – ljudi počnu da ih igraju, zadrže se par godina, onda kažu ‘OK dosta je bilo’ i povuku se; retko se ko vrati. Obično kažu da su stariji, nemaju više vremena, odgovaraju im kraće partije, i slično. Možda ćemo morati da sačekamo virtualnu stvarnost, nemam pojma, ali neki značajan iskorak u dizajnu ili tehnologiji moraće da se desi da bi se resetovala slika i prilika današnje MMO igre.”

Pogledajte i naš dokumentarac o novom talasu ultra nasilja u ugandskim akcionim filmovima:

Vremena se zaista menjaju. Na primer Tolbi više ne igra WoW, već nekoliko meseci. On je jedan od 4.5 miliona igrača koji su otkazali svoje pretplate od kako je ekspanzija po imenu Warlords of Draenor ponudila nove zone za istraživanje, nove misije, i nove bosove pre godinu dana. Koje god standarde primenili, gubitak je nenadoknadiv.

Igrači sa kojima sam razgovarao kažu da nisu zamrzeli igru, ali imaju pritužbe na nedavno donete izbore autora.

Najviše njih se žali na garnizone koje je uvela Warlords od Draenor ekspanzija. U pitanju su instance za pojedine igrače u kojima (za značajnu sumu zlata) oni mogu da individualno obavljaju sve aktivnosti koje su ranije zahtevale aktivno istraživanje i socijalizaciju – garnizon je centralizovan, samotni prostor u kom se razgovor jedino vodi kroz čet kanale. Za igrače kao što je Tolbi, ovaj koncept uklanja suštinski važan deo WoW zbog kog su se igri godinama vraćali.

„Ja sam obično visio negde između banke i aukcija u Ajronfordžu, nekad bih skoknuo do Stormvinda,” kaže on. „Mogao sam da razgledam opremu drugih igrača, ili oni moju. Mogao sam da popričam sa ljudima u prolazu. Toga sa uvođenjem garnizona više nema.“

Promena koncepta je navela milione igrače da dignu ruke, i to sa dobrim razlogom.

Ne verujem da će nostalgija večno držati ljude u igri. Još nekoliko meseca nas deli od sledeće ekspanzije pod naslovom Legion. Ranije smo relativno lako trošili vreme između dve isporuke sadržaja tako što bismo prolazili kroz sve veže verzije postojećih kompleksa, ali za sve stariju staru gardu WoW to više nije moguće. Većina nas je u srednjim godinama ili im se bar bliži. Ko sad ima vremena da čeka?

I to je deo razloga zbog kog je Tolbi ove godine digao ruke. Ispostavilo se da više ne može da posveti onu količinu vremena koju je ranije odvajao za igru. Kad mu je njegova trenutna gilda tražila da počne da se pojavljuje četiri puta nedeljno da bi zajedno prošli kroz jednu od rejd instanci koju Warlords of Draenor nudi, on je prosto odustao i počeo da svoje ograničeno slobodno vreme troši na manje zahtevne igre. Slično razmišlja Majkl, nekadašnji vođa njegove gilde, koji još od 2012. ne igra WoW, ali ipak nađe vremena za kraće meč-ap igre kao što je League of Legends.

„Iskreno, mogao bih da odvojim vremena za poneki rejd, ali ne mogu da kažem ljudima ‘da, računajte pouzdano na mene od 7 do 11 te i te večeri‘.”

Budućnost WoW zavisi od sposobnosti igre da se prilagodi novonastalim okolnostima. Ostaje da se vidi da li će uspeti da se pokaže još istrajnijom nego do sada.

Sa svakom krupnom greškom u koracima kao što su pomenuti garnizoni, Blizard obično ponudi nešto fantastično što daje veru da su i dalje na pravom putu. Iako se poslednja ekspanzija sa vremenom pokazala kao razočaranje, čak i Tolbi priznaje da budženje nivoa po novim zonama i praćenje nove priče prošlog novembra bilo najzabavnije vreme koje je u igri proveo. Problem je što Blizard to nije uspeo da razvuče.

PREPORUČUJEMO: Sjajne iz Južne Koreje: Srbija prvak sveta u eSportu

Da li će uspeti sledeće godine? Teško je reći. Legion će verovatno doneti veliki broj novih pretplatnika, ali kao što se videlo na primeru Warlords of Draenor, da bi taj uspeh potrajao Blizard će morati igri da posveti istu količinu pažnje kao što je nekada.

World of Warcraft će svakako preživeti, makar u ovom svedenom obliku, kao što je slučaj i sa već šesnaest godina starom MMO igrom EverQuest. Ako iz Blizarda budu vukli prave poteze u sledećih par meseci, možda im Legion otvori vrata ka novim i unosnim godinama, za razliku od bagovitih vrata ispred kojih smo Džejms Tolbi i ja stajali u Jazbini Crnokrilog. Milioni igrača su otišli, ali milioni drugih još uvek se kunu u ovu igru.

A o ideji MMO igre sa 12 miliona igrača? Nije nemoguće da se tako nešto ponovi, ali teško sa WoW ili nekom novom igrom rađenom po istom obrascu. Biće nekad još masivnih igara društvenog karaktera, previše je primamljiva ideja digitalnog traćenja vremena uz prijatelje. Ali danas ne možemo ni da zamislimo kakve će to igre biti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu