Originalno objavljeno na VICE Meksiko.Jesi li spreman za transformaciju? - pita dreg kvin Marija Magdalena dok me vodi u svoj stan na pripremu za moje prvo transvestitsko veče.Oduvek sam bio očaran sposobnošću transvestita da izraze likove koje igraju, kako sa tehničke tako i sa umetničke strane. Stav sa kojim jezde ulicama grada vredan je poštovanja: privlače pažnju posmatrača dok samouvereno koračaju u visokim štiklama, a kosa im se njiše napred-nazad. Koliko li im vremena treba da se srede za izlazak, odakle im ti fantastični kostimi, kako se nose sa problemima bezbednosti i potencijalnom diskriminacijom koja im preti. "Kako bih ja izgledao u ženskoj odeći?", pitao sam se mesecima.
Reklame
Fotografija autora neposredno pre prvog susreta sa Marijom i Skandom.
Marija Magdalena i Skanda Lopez su dve dreg kraljice koje preko društvenih mreža nude onima koji to žarko žele priliku da iskuse transvestitski glamur. Uzbuđen i nestrpljiv, odlučio sam da prihvatim njihovu ponudu i istražim ovu nepoznatu stranu svoje ličnosti.Dogovorili smo susret za četvrtak uveče ispred Muzeja lepih umetnosti u Meksiko Sitiju. Šta ću da obučem? Koje ime da izaberem? Šta ako se ne snađem u štiklama? proletalo mi je kroz glavu dok sam ih čekao. Ali trema je nestala kada sam ugledao par karmeliltskih časnih sestara, visokih preko metar devedeset, kako idu ka meni. Odmah sam znao da se nalazim u pravim rukama.Otišli smo kod njih, ponudile su mi hladno pivo i tekilu, pokazale širok izbor perika, haljina, nakita, i verskih ukrasa. "Živeli!," rekao sam i popio prvu čašu naiskap.
Skanda Lopez i Marija Magdalena u odorama časnih sestara.
Kad sam se malo opustio, objasnile su mi šta planiraju. Prvo ide šminka, a zatim ključna odluka: hoću li da budem plavokosa, crvenokosa, ili crnokosa žena? Za kraj, haljina i dekoracija.Za početak sam se umio. Zatim su mi prelepile obrve u ne znam ni sam koliko slojeva; bilo je hladno, teško, pomalo neudobno. Onda su prešle na ostale crte lica: podloga je bila neka vrsta hladne kreme, jedva se osušila. Sat kasnije sam seo ispred ogledala i video svoje belo lice bez obrva. Ono što kažu, da je dovoljno pokriti obrve i kosu da se vidi koliko je čovek ružan – ili koliko mu lice ima potencijala – nije da nisu u pravu.
Reklame
"A sad, da ti nacrtamo novo lice!" rekle su spremajući šminku. Iscrtale su mi obrve, koje mi navodno definišu i lice i ličnost. Sve je išlo kao po loju, možda zato što sam se navikao da sedim mirno, a možda ipak zbog tekile.
Još samo malo. "Spremne smo!" objavila je najzad Marija i uputila me na izbor odeće odnosno perike kojima ću definisati novi identitet. Pitala me je da li već imam ime u planu. Ja sam taj bitan deo iskreno zaboravio, pa sam samo ukrao ime protagonistkinje romana koji sam nedavno pročitao."Virdžinija," odgovorio sam mirno.Nije mi dugo trebalo da izaberem jednu od bezbroj perika u ponudi. "Daj da probam ovu", rekao sam i pokazao jednu dugu, plavu, blago kovrdžavu. Čim su mi je stavile, znao sam da je to to.
Zatim smo prešle na izbor kostima u kom ću se prošetati ulicama Meksiko Sitija. Skanda i Marija ponudile su mi haljinu kao stvorenu za mene. Pitao sam da li imaju u planu korsete ili veš, ali rekle su da se to teško oblači. "Ume da bude naporno ako ti je prvi put, zato mi obično ne preterujemo", objasnila je Skanda.
Marija Magdalena radi na poslednjim detaljima Virdžinije Vergari.
Sat kasnije, mogao sam najzad da se ogledam. Sa širokim osmehom na licu, ispitao sam plodove rada: od obrva i trepavica do usana, od haljine do nakita, osećao sam se kao Pepeljuga pred dobrim vilama."Ista si Sofija Vergara," rekla je u šali jedna od njih."Naravno! Zvaću se Virdžinija Vergara," odgovorio sam samouvereno.Pošto smo se sve tri spremile, zaputile smo se u pravcu LGBTQ+ barova na Republica de Cuba. Pratio sam ih i pokušavao da se nekako održim na štiklama iako mi se ponovo javljala trema.
Reklame
Prva destinacija bio je čuveni gej bar "Marakeš"; bilo je jedva jedanaest, ne baš ispunjeno do poslednjeg mesta – lako smo se kretali kroz masu – ali odmah mi se činilo da sam slavna ličnost. Ljudi su nam bez oklevanja prilazili i pitali za dozvolu da se slikaju. Kad god bi mi neko uputio kompliment, mene bi obuzela radost. Mislim da svako od nas ima pravo da tu emociju nekad u životu iskusi.
Nisam dugo izdržao pod tom količinom šminke na meksičkim temperaturama, samo sam par sati mogao da igram ulogu Virdžinije Vergare. Htel smo odmah da pođemo, ali još ljudi je htelo da se slika. Posle svih tih komplimenata, imao sam utisak da sam zvezda večeri.Prešle smo preko puta u La Puri, bar za čiji je koncept i dekor bio zaslužan čuveni meksički umetnik Fabijan Šairez. Ponovo smo kao drag trio zakoračile pod blještava neonska svetla, a ljudi su odmah pohrlili da bi igrali ili se slikali sa nama.
Skanda Lopez.
Vajb je bio neverovatan – prijatno društvo, dobra muzika, fotkanje, dekor. Sve je bilo skoro savršeno. Čak i na jednoj od najopasnijih ulica u centru grada, osećale smo se sasvim bezbedno okruženje ljudima koji nam neće strogo suditi, koji su samo došli da se provedu u sopstvenoj koži, baš kao i mi. Okruženje je bilo bez imalo homofobije, predrasuda, i neprijatnosti.
Enterijer La Puri
Drag je za mene istraživanje sopstvene ličnosti, kreiranje fiktivnog sveta, život u novoj i mnogo udobnijoj koži. Zaista mislim da na tu vrstu satisfakcije svako ima pravo. Drago mi je što postoje ljudi poput Marije i Skande, što su spremni da pomognu drugima da se oprobaju u ovom isprva zastrašujućem procesu.Pošto sam se suočio sa sopstvenim predrasudama i ispitao svoju drugu stranu, mogu iz prve ruke da posvedočim da se jednoj radi o neverovatnoj avanturi, o samopouzdanju koliko i samoljublju. Ostale smo još malo u La Puri, pike meskal, igrale, nazdravljale. Kretao sam se kroz glasnu muziku i blještavo svetlo zatečen sopstvenom srćom. Nekada čoveka samo par štikli deli od radosti življenja u sopstvenoj koži.Pratite Maríju Magdalenu i Skandu Lopez preko Instagrama.Pratite Adana preko Instagrama.