Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE UK
Godina je 2018. a nečija nervozna creva su ponovo spustila avion na zemlju.
Videos by VICE
Ovo se stalno dešava: u 2015. smo imali ozloglašeni original govno avion; u 2016, je čovek na putu za Pariz pišao po drugom putniku i započeo sveopštu tuču u avionu; 2017, u avgustu, avion se uzdigao sa svetog tla na aerodromu Oklahoma, ali se momentalno vratio na zemlju jer je previse smrdelo na neku nepoznatu gadost. A ovog vikenda, dok ste samo pokušavali da živite svoj život, avion je prinudno spušten na putu od Dubaia do Amsterdama, jer jedan od putnika odbijao da prestane da prdi.
Hajde da citiramo prave vesti o ovome, onda ćemo se pozabaviti terminom “odbijao” koji se koristi u izveštajima ovog incidenta:
Neimenovani stariji gospodin je nasilno uklonjen sa Transilvanija Airlines aviona nakon nepredviđenog sletanja u Beču.
Prema izveštajima, dva muškarca koja su sedela pored navedene osobe su tražila od njega da prestane da ispušta gasove, nešto što je isti radio već određeno vreme.
Nije poznato da li je muškarac imao zdravstveni problem ili je to činio samo da nervira ostale putnike, ali je bilo toliko loše i smrdljivo da je zbog njega navodno izbila tuča.
Nakon upozorenja od osoblja aviona i samog pilota, avion je prinudno sleteo da bi policija mogla da uđe i interveniše.
Austrijska policija je odgovorila tako što su policajci ušli u avion sa psima da izbace smrdljivog pojedinca. Alfred Deker je podelio snimak ovog incidenta na društvenim mrežama. — The Independent, 17. februar 2018.
Dve sestre iz drugog dela istog reda su takođe izbačene iz letilice i izjave koje su dale za De Telegraaf nam govore da je ovde reč o nečemu što je veće od običnog lika koji je agresivno prdeo da bi razbesneo ljude oko sebe:
Potpuno je ludo što smo mi izbačene, nismo imale pojma ko su ti momci, samo smo sedele u istom redu i ništa nismo radile.
One nisu učinile ništa što bi opravdalo bizarno ponašanje osoblja avio kompanije Transilvania Airlines.
Da li oni veruju da svi Marokanci prave probleme? Nećemo im to dozvoliti.
Morale smo same da nađemo način da se vratimo kući.
Reći ću samo da je osoblje provociralo i pokušavali su da naprave goru situaciju.
Slušajte, ovo su moji glavni zaključci iz ove priče:
1. Ja sam dosta stabilan što se tiče anusa. Mislim da imam prilično stabilan anus. Mi imamo finu simbiotički vezu, moj anus i ja, zasnovanu na poverenju. Ono što pokušavam da kažem je da jako retko kenjam ili prdim ako to ne želim. Ne volim da ispuštam gasove pred dugim ljudima, pa zbog toga odem do toaleta ukoliko ne mogu da ih zadržim. Prošlo je mnogo vremena otkad sam se usrao u gaće. Verujem da, ukoliko imaš potrebu da prdiš, možeš tu potrebu da potisneš. Nema potrebe da praviš oluju od prdeža u avionu. Ako si toliko prdeo da se ljudi oko tebe žale na prdeže, onda si stvarno previše puta prdnuo.
2. Pitanje: koliko puta bi puta osoba u vašem redu morala da prdne u avionu da biste se žalili osoblju? Jedan prdež: morao bih da tolerišem. Nezgode se dešavaju. Dva do tri prdeža: Počeću da mislim sve gore i gore stvari o osobi do mene. Od Dubaia do Amsterdama let traje sedam i po sati, a prosečna osoba pusti gas 14 puta dnevno, odnosno 1,7 po satu. Koliko bih prdeža tolerisao pre žalbe? Između šestog i dvanaestog prdeža bih jako prevrtao očima i coktao. Posle 12 prdeža bih imao agresivne misli. Ali, da li bih se ikada žalio? Drugoj osobi? Toliko da avion prinudno sleti u Austiji? Ne znam da li taj broj prdeža postoji.
3. Verujem da bih prestao da prdim da mi to neko traži. Ne bih odbio da prestanem da prdim. Ponekad moraš da prdneš: znam to. Ali, ako te neko pogleda u oči i direktno ti kaže, “Molim Vas gospodine, prestanite da prdite ili ću spustiti avion” ja bih prestao da prdim. Razumem prdeže. Prdeo sam tokom života. Ali, da mi je neko tražio da prestanem da prdim, prestao bih da prdim toliko jako da bi se moje telo steglo do smrti.
4. Mislim da je vreme da priznamo da mi, kao čovečanstvo, nismo psihološki dizajnirani za put vazduhom. Uporno seremo i pišamo do apsurda. Dehidriramo i izgubimo razum. Nedavno sam leteo 12 sati do zapadne obale Sjedinjenih Država na jednom takozvanom “avionu” i umalo potpuno poludeo za to vreme. Ljudski um ne može da se sam okupira 12 sati da ne poludi. Jedva izdržimo da letimo par hiljada kilometara iznad zemlje. Mi nismo spremni za svemir. Čovek prdež na letu Dubai-Amsterdam je upozorenje za čovečanstvo i našu budućnost. Usraćete se do smrti tamo gore.
