Zašto Radio Beograd 202 ne treba da postane još jedna muzička stanica

Ovo neće biti nostalgičan tekst o tome kako je Beograd 202 jedan od simbola duha ovog grada, što svakako jeste, već o tome šta sve možemo izgubiti ako se po hiljaditi put, u ovom gradu povedemo logikom tržišta tamo gde ona ne bi smela da je prisutna.

Naime, u saopštenju stranice Sačuvajmo Dvestadvojku, koja je u međuvremenu nestala ali ga možete pronaći ovde, kažu da je direktor Radio Beograda, Milan Nedić najavio pretvaranje Programa 202 u muzički radio, zatim objašanjavaju da bi to u praksi značilo ukidanje svih drugih programa od informativnih, kulturnih pa do sportskih sadržaja ali i udar na kolektiv od 35 zaposlenih ljudi koji taj sadržaj i realizuju.

U saopštenju se još navodi i sledeće: „U celoj “akciji” nije jasno ni kojom idejom se rukovodi menadžment kuće, šta je cilj i kakvi efekti se očekuju. Stiče se utisak da o sudbini čitavog Programa odlučuju ljudi koji ne poznaju najbolje suštinu radija, medijskog javnog servisa i njegove funkcije. Netransparentno, ignorišu tela RTS pre svih Programski savet pozvan da se bavi koncepcijom, medijskim kvalitetom i strategijom svih programa Javnog servisa.“

Oni još ističu i da radio Beograd 202 beleži čak najviši nivo porasta slušanosti u odnosu na sve radijske programe uključujući i komercijalne. Ovaj podatak ide u prilog tome da razlozi za reformaciju stanice ne podržava čak ni logika tržišta.

Ali ako ipak kažemo da izgovor vezan za logiku tržišta stoji iza razloga koji utiču na pokušaj uništavanja stanice, opet se dešava scenario u kojem prednost dajemo profitu umesto dobrobiti zajednice. Jer sadržaj koji je proizvodila i koji trenutno i dalje proizvodi zaista jeste neprocenjiv.

Mlađa populacija sigurno ne može da shvati značaj emisija kakva je bilo „Poselo 202“ (sa Kalemegdana i hale Pionir uživo su se emitovali nastupi raznih izvođača, što je ljudima koji nisu mogli da budu na licu mesta značilo sve), verovatno nisu upućeni u to ko je Zoran Modli ali srećom Vikipedija jeste. Možda im ime Vlada Džet neće ništa značiti osim ukoliko nisu mali metalci kojima su stariji metalci prepričali kako su nakon devedesetih izgledale svirke „Hita 202“. „Oblak u bermudama“ biće im citat na lektiru ako i toliko. Jer, pomisliće mnogi, oni su ti milenijalsi koji žive od vazduha i interneta i od radija očekuju samo rendom zabavnu muziku koju će pustiti u kolima.

Ali baš ništa od svega ovoga nije validan razlog za sakaćenje ove legendarne radio stanice, jedine na kojoj još možete čuti šta se dešava na savremenoj bluz sceni u Bluzologiji, niti zašto su većina stvari oko vas apsolutno Proste k'o pasulj. Za početak, mlade generacije iako jesu najintrigantnije i na njima svet ostaje, apsolutno nisu i jedine na planeti zemlji. Ali sve i da jesu, one zaslužuju da, ako ikada požele da otkriju sve čari radio aparata i kvalitetnog radijskog sadržaja to urade upravo preko ove stanice u njenom punom sjaju.

Borba za Dvestadvojku je borba za naša prava kao građana i odgovornih poreskih obveznika da ne dopuštamo drastičan pad kvaliteta usluge koju nam javni servis pruža ni pod jednim izgovorom, a po najmanje tim da nešto nije profitabilno, jer mu na kraju krajeva to i nije svrha.

Na sve to činjenica da je zaposlenje trideset i petoro ljudi preko noći dovedeno u pitanje dodatno je zabrinjavajuća. Nije da se u ovoj državi nisu dešavale i gore stvari po pitanju kršenja prava radnika i građana nego što je to transformacija jedne radio stanice. Ceo grad se bespravno transformiše. Ali ako se i jedna, pola veka stara, radio stanica našla na udaru, onda se nameće logično pitanje - šta će biti sledeće, ako je išta preostalo?